Народно благостање

__-19, март 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 183.

U diskusiji po amandmanima pao je predlog da se po novoj osnovici oporezuju beogradske straćare, čija је угед·nost skočila, kako je rečeno, sa 40—70 hilj. din. na 5—7 miliona od 1920: god. do danas. Voleli bi da nam se citira makar jedan slučaj gde je vrednost skočila za 100% a kamo li za 10 puta. Kad bi naši poslanici bolie poznavali materiju o ko-

joi podnose predloge, ne bi tako često propadali s njima.

Kod nas ne postoji porez na imaovinu, i zato je predlog peumesan. Ali i kad bi postojao, ne bi bilo opravdano da se porez povisi. Vrednost imaovine skočila ie po zakonima baštinske rente, ali ostaje mriva dok se ne realizira, ili dok se ne počne iskorišćavati onako kako odgovara položaju zemljišta, dakle dok se ne podigne moderna zgrada. A tada i po-

| тезке ујазн пе зуоје.

Државни приходи у јануару

: Извршење државног буџе- о. г. били су 889,6 MH. JHH.,

та за 10 месеци буџетске 2,2/5 мање од суме буџетом

године предвиђене а 17,59%o0 више не-

го у јануару 1937. После ду-

жег времена у току текуће

буџетске године ово је први месец у коме су приходи под-

бацили према предвиђању. Поједине групе прихода дале су следеће резултате (у мил дин.:

Предвиђено Остварено + или— 9

Непосредни порези 206,5 162,2 — 21,5 Посредни порези 237,0 242,5 = 22 Монополи 165,1 171,4 = 38 Државна привреда 288,4 300,8 <= 49 Од тога:

Железниџе 170,4 193,8 4 13,7 Поште 44,1 47,6 +->- 8,0 Шуме 9,8 8,6 _ 117 Рудници 24,0 29,5 = 22,6

У јануару месецу највише је подбацио приход од непосредних пореза. Ово је последица брже наплате ранијих месеца а не знак погоршања привредних прилика. То уосталом, показује и повећани приход од посредних пореза. Монополски су дали боље резултате услед повећања

"потрошње дувана и прерађевина. Приход од државне при-

вреде и даље пребацује предвиђања, што је последица повећања промета. У јануару O. г. државне железнице утовариле су 117.000 вагона према 107.000 у истом месецу 1937.

Иако су приходи у јануару према предвиђању подбацили врло мало, расходи у истом месецу смањени су за 15,20. Исплаћено је 7716, а буџетом је било предвиђено 909,1 мил. дин. Целокупна рестрикција односи се на материјалне расходе, пошто су лични исплаћени 100.79/. На личне издатке утрошено је 427,0 мил. дин. или 55,3%/0 укупних расхода. Однос између личних и материјалних расхода, као што се види, у јануару месецу био је врло неповољан. Јануар, упркос смањењу прихода, али услед још већег смањења расхода завршен је са једним вишком од 17,9 "мил. дин.

Приходи за 10 месеци текуће буџетске године дали су 9.775,2 мил. дин. или 7,5%/0 преко предвиђене суме одно-

" сно 14,3%6 више него у истом периоду буџетске 1936/37. По " групама приходи су овако изгледали (4 мил. дин.):

Предвиђено Остварено + или— 97 Непосредни порези — 2,068.8 2,258.4 sb 858 Посредни порези 9,370.7 9,618.9 10,4 Монополи 1,651.0 1,762.5 + 6,7

Државна привреда 2,685.4 3,055.0 182 Од тога:

Железнице 17041. .2,022.7 +18,7

Поште – | - 441,92. 416,1 — 5,7

Шуме 98,1 79,9 —18,5

Рудници 240,8 964,5 += 98. Расходи у истом перноду били су 8.6742 мил. дин. или 4,64, мање од суме буџетом предвиђене односно 11,89/а више него и у истом периоду буџетске 1936/37. Од утрошене суме на личне расходе издато је 4.270,5 мил. дин. Тј. 0,790 преко буџетом предвиђене суме или непуних 509/ укупних расхода. Напротив, материјални расходи буџетом предвиђени смањени су за непуних 109. Услед тога н повољнијег притицања прихода на концу десетог месеца буџетске 1937/38 год. показује се уштеда од 1.100,9 мил. дин, која служи за исплату чиновничких принадлежности наредног месеца, за покриће ванбуџетских расхода и најзад, оно што преко тога преостане као резерва државне благајне.

zZ=-dcKKKEOi——

Prilikom otvaranja lajpciškog prolećnog saima ministar privrede, g. Funk, održao je govor u kome se je pored ostalog dotakao i inostranih dugova. Rekao je da su kurs i kamatna stopa ponižavajući za паcionalsocijalističku Nemačku, da škode njenom prestižu, Zbog toga traži aranžman koji će voditi računa o njenom političkom i ekonomskom položaju, a koji za strane poverioce neće pretstavljati nikakav riziko. |

Nemačka traži smanjenie inostranih dugova

o <<< ИЕ 22)

Ukupna suma inostranih dugova sada je oko 10 milijardi RM prema 23,8 milijardi 1931 godine. U februaru 1937 od 10,8 milijardi otpadalo je na zamrznute kredite 1,2, na kratkoročne 4,9 i dugoročne 5,4. Kako vidimo, nemački inostrani dug srazmerno nije velik. Za koliko bi se smanjio nominalni iznos duga kao i kamatna stopa, da li bi se to vršilo na bazi sadašnjeg diskonta i kamatne stope koja je na snazi u Nemačkoj i da li će se transferirati, kao što pita »Times« od 9-III o. g., zasada to nije jasno niti se vidi iz govora ministra privrede. Svakako da će to biti predmet rasprava između Rajha i njegovih poverilaca i imaće veliku važnost i za vrednost nemačke valute u inostranstvu. Prema pisanju »Timesa«, ·izgleda da će vlada Raiha istupiti pred poverioce sa izrađenim planom.

с = ја У Нар. скупштини са одго-

Није потребно образовање _ворног места пао је приговор двоструких резервних фон- да се приватна предузећа нидова код акционарских су са довољно обзира однодруштава сила према државном креднту, нако су она акционарског облика пласирала знатне износе свог капитала у току последње године у благајничке записе. Пошто је у пројекту нови унутрашњи зајам врше се припреме да се осигура што боље његов пласман.

Министар финансија овлашћен је да по одобрењу Министарског савета пропише Уредбу са законском снагом о образовању пословних резерви и резервних фондова код друштава за осигурање, установа социјалног осигурања; новчаних завода, задружних организација, индустријских и других предузећа акционарског облика. Ове резерве имале би се деломично уложити у државне хартије од вредности. Циљ ових фондова има да буде што потпунија заштита домаћих осигураника и улагача, и да се остваре што здравији услови за подизање и развитак опште привредне делатности. По образложењу оснивање ових фондова потребно је да би се постигла што већа отпорност предузећа у случају кризе, а не да она неконтролисаним улагањем У несигурне вредности оштете улагаче и осигуранике. |

Свако акционарско друштво дужно је по закону да држи резервне фондове и да резерве улазе у пупиларно