Народно благостање

26. март 1938. ____ nezna emisioni kurs novog zajma. Mi smo čuli da se gOVOri o kursu od 95. Ako bi to. bilo tačno onda su na gubitku svi

, koji su prodavali ovih dana. Neko će primetiti da ie to O visok kurs. Međutim, kad su 69%" papiri došli na 86 bilo je berzijanaca, koji su govorili da su kursevi visoki, kao što je mnogima izgledalo da ie visok kurs od 100 za 7%o papir. To više niko ne misli. Mi smo već konstatovali u člancima posledniih nedelja, da kod nas svaki zajam ima svoju egzistenciju i da je tako mogućno i da ovaj novi zajam ima svoj kurs nezavisno od ostalih papira. Sasvim je odvojeno pitanje, da li je to poželino stanje, kao i ono čemu se ta okolnost ima da zahvali. Ali je glavno to, da ovako stanje na našoj berzi mi imamo već dve godine i ono može da traje dalje dok god se to bude htelo. Mi ćemo u idućem broju u uvodnom članku opširno da govorimo o ovom zajmu. Ali se sad već može da tvrdi da prva tranša neće biti velika. Drugo da 4 milijarde ne znači, da se sve četiri moraju realizirati na domačem tržištu. Mi smo uvereni, da se neće propustiti da se pokuša i na stranom tržištu. Treće, sasvim je prirodno, da, ako bi se pogoršale opšte ekonomske prilike, u tome bi slučaju i realizacija nerealiziranih tranši bila odložena. Nemci kažu, da se čorba ne jede tako vruća kako se s vatre skine. To važi i za novi zajam, a naročito za jednu verziiu, koja se istina ni jednog trenutka nije čula na berzi, ali koja se ovde onde šaputala. Veli se na ime da će se upis vršiti prisilnim putem. Mi smo istina to imali sa 7% Investicionim zaimom, pa i sa akcijama Agrarne banke. Ali svi danas peru ruke od tih transakcija. U ostalom to jie najgore što se može da uradi. To je ono što bi sigurno kompromitovalo ceo zajam. Ni jedna se obligaciia ne bi mogla prodati, kad bi se kod prve tranše pokušalo ma kakvo nasilno sredstvo. Ministar finansiia dao ie u tom pogledu kategoričku izjavu u Narodnoj skupštini prilikom diskusije o finansijskom zakonu. On je ponovio tu izjavu u Senatu. Mi smo preko jednog prijatelja, koji je prisustvovao toj sednici Senata, dobili tekst te izjave, pa mislimo da će biti dobro, da ga donesemo.*) Mi smatramo da posle ovake kategoričke izjave od strane Ministra finansija svaka pomisao na nasilne mere mora da odpadne. U protivnom ne bi smo znali gde živimo.

Kao što smo istakli, finansijskim se zakonom predviđa zajam od 4 milijarde. Međutim ni sam zakon ne može stupiti na snagu pre 1. aprila, a tek posle njegovog stupanja na snagu došla bi u obzir izrada raznih uredaba i drugih propisa, bez kojih se emisija jednog zajma ne može u opšte da svIŠI. Zajam dakle ne pretstoji neposredno, kao što to nekima izgleda. Međutim »Politika« donosi 24-og vest, koju je dobila iz merodavnog izvora, da se zajam neće izvršiti pre jeseni, pOošto je to obično najpovoljnija perioda za ovakve transakcije. Mi nalazimo da je ova vest vrlo verovatna s obzirom na činjenicu, da se celokupan iznos zaima ima da upotrebi za niz iavnih radova, za koje ni pripreme nisu još gotove, a koje takođe traže vremena. A i sami radovi se izvode postepeno. Utrošak zajma za javne radove od 1 milijarde, iznosi svega nešto preko 600 miliona dinara za godinu i po dana. Stanic državne blagajne treba da je sjajno, tako da se ne može pretpostaviti da bi ona sa nestrplienjem očekivala emisiju novog zaima. Sve to govori za to, da će se tek u jesen pristupiti emisiji prve tranše.

Ako bi ovo bilo tačno, onda bi se u originalnom položaju našli svi oni, koji su forsirano realizirali svoje pakete

*) »Kraljevska vlada je daleko i od pomisli da supskripciju ovog zajma učini prisilnom. Zajiam će se upisivati u krugu naših najsnažnijih javnih novčanih institucija, ne dodirujući nikako ni naš emisioni institut, a prema tome i čuvajući punu

· vrednost našeg novca«.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 205

državnih obligacija, očekujući nov zajam već u idućem mesecu. Mora se podvući, da možda nikad do danas nije bio tako veliki likviditet na našem efektnom tržištu kao ovih dana usled forsiranih realizacija vrlo starih paketa, povodom novog zajma. Sve se te gotovine mogu držati izvesno vreme bez kamate, ali ne 7—8 meseci. A kapital, koji je jedan put bio u hartiji od vrednosti, nikad ne ide u drugi plasman. To je u ostalom poznata stvar u istoriji berze. Pristalice terminskih poslova na pr. obrazložavaju je time, da svi oni Kkapitali, koji su postali slobodni prodaiom robe, ponovo ulaze u papire i što oni, koji su prodavali robu koju петаји, једлог dana moraju da је kupuju i time postaju hosisti. To isto važi i za onu masovnu realizaciju poslednje tri nedelje. Čim se bude potvrdila vest, da će zajam da se emituje na jesen, navaliće ti oslobođeni kapitali ponovo na berzu 1 nervozno kupovati papire, koje su prodavali i time doprineli daliem učvršćenju kurseva. Analiza izveštaile nedelie

U ovom trenutku stigli su nam poslednji izveštaji Velikih evropskih berzi i prijatno je konstatovati, da je na svima produžena čvrsta tendencija. »Times« piše: »hosa na celoi liniji i prijatnije osećanje«. Veli, dalje, da ie prošle nedelie politička kriza dovela bila berze u nečuven pesimizam, ali da ie u ovoj nedelji nastupila hosa, koje zbog пазешрејог орбmizma u pogledu političke situacije, koje zbog toga što su kapitalisti počeli da kupuju papire usled njihove veoma niske cene. 1 francusko efektno tržište, uprkos nestalnosti franka, vrlo je čvrsto; pa i belgijsko, koje već odavno kunja.

18:10 D1-UL 2970 23:01. 24-IIl 7%/i Invest. zajam LI | 9950 ___ _- |0065% Begluci 9137 „92 993 9297 9250 бо Begluci termin А о фр. Артатс! 61——' 6125 · —=. === 617%0 Bler 8925 8975 90.25 89:75 89:25 80/) Вјег UL 1 | U 4 Е-- = === тој Seligman 5 E _-__- 100—–— === = Ratna šteta 463.— 464.95 467— 466.50 466.50 Ratna šteta termin 462.95 46375 467— —= 465.75 Narodna banka 7095. „O 7.300— _—- . === Priv. agr. banka s. k. 22850 228.50 943:50 2165.:50 | === Priv. agr. banka K. k. 230550) 931. 0 217.75. 217— 2177%/0 Stab. zajam —-- ” 97,50 08.50 98.75 —:—= 6%o0 Dalmatinci 90.75 · 91.25 92.95 91.62 91,50 бо Dalmatinci termin IU | URN | UI леви 4 Агт. ођу. 1934 БОЛА | 6195. ___--_ ______ Ол

Duvanski loz НА | _____. __-_--_- ===> Crveni Krst

Na našem efektnom tržištu i ovog puta je Radna šteta vodila kolo hose. Počela je sa 463, a dostigla iednog momenta 467.50. Interesantno je da je terminski posao na izdisaju. Rađeno je istina četiri dana u nedelji, ali u veoma malom obimu. Izgleda da su besisti potpuno razoružani. Niko se više ne usuđuje da nudi robu koje nema; a za efektivnu robu nema niko potrebe da prodaje termine. Naš je jasan utisak, — a to gledište deli veliki broj berzijanaca — da je realizacija u prošloj nedelji od strane publike povukla berzijance i da su oni rasprodali svu svoju robu. Veliki obrti koji su povukli ša tržišta veliki deo robe, da se više ne pojavi na njemu, imali su redovno dejstvo, da berzijanci naglo kupuju papire kad osele da nema opasnosti od dalje bese. Poslednjeg dana u izveštajnoj nedelji gotovo je sva roba u Ratnoi šteti, koja je bila prodana, došla iz ruku berzijanaca.

I ove nedelje rađeno je gotovo na sVima doktorima (isto što je bilo u Londonu početkom ove nedelje i što »Times« ističe kao vrlo retku i povolinu pojavu na londonskom. tržištu). Jedini papir koji je potpuno pauzirao, je 8%/ Bler.