Народно благостање

Страна 196

го. Уствари, то је пут којим се жели избећи да ма каква опозиција дође до израза. То је у духу корпоративне идеје, где су управе све, а чланство ништа. Али то је тако само у жељи. Стварно, и најбирократскија управа мора да донесе неки резултат, мора имати своју политикуги не може живети вечно сипајући обећања. Зато се и догађа да, присиљене захтевима одоздо, морају да их подносе горе, онима који су их замишљали само у послушности. Ту послушност мораће да одбаци чак и онај претставник удружења, који би на то место дошао као човек владајуће партије.

Иако су принудна удружења по форми привредна, по својој функцији су политичка. То не стоји у складу са партијско политичким уређењем једне вемље. Као и партије, ако нису на власти, оваква удружења прелазе у опозицију. Ако то није остварено у пуној мери, убрзаће се радом политичких партија из опозиције. Опозиција је увек у бољем положају у погледу давања обећања, него владајућа партија. Као средство да се политички ојача, опозициона партија узеће захтеве принудних органивација политичког карактера као своје. То спутава политичку динамику земље и мора да затрује политичке односе у њој. јер ако политичар прима туђи програм само зато да би предобио гласача, он се измеће у политиканта и демагога, у том случају престаје борба за принципе и настаје рат свију против свију. У дискусији по буџету у Народној скупштини могло се врло фино запазити како. су извесни говорници узели реч потакнути не самим предметом расправе, него покупивши захтеве који су толико пута поновљени у резолуцијама разних сталешких организација.

Са те трибине они су само показали намеру коме желе да се политички приближе.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

BP.

Поред принудних удружења постоје код нас, и слободна. Слободно удруживање врши се само тада кад појединци увиђају његову потребу, што значи да су свесни шта хоће да постигну и каквим средствима. „Занатлија" је писао у броју од 30 јануара да се код нас осетила потреба за оснивањем присилних удружења поред слободних зато, што појединци нису имали смисла за слободно удруживање, тако да једна струка није имала своју организадију. Присилно удруживање оног који неће то да учини слободно, неће га учинити активним чланом. Зато ће присилна удружења, оставши без блиске везе са чланством, бити неспособна да воде бригу 0 њиховим интересима. Према томе само слободне организације могу бити од опште користи и само такве ће изражавати праве потребе својих чланова. Ако се хоће да успе у том погледу треба да се негује идеја слободног удруживања. Присилна удружења нису способна ни за то. Јер чим се њихов рад обрне у политичку акцију, не могу она имати смисла за задатке чисто привредног удружења. Не само то него она успоравају дозревање свести о потреби слободнг удружења и стварају криву претставу да од политичких људи зависи поправљање стања привреде.

Политичка странка која зависи од расположења привредних организација губи слободу акције и не може да има свој политички програм. Привредна организација која води политику може само да буде од штете и по привредни и по политички живот. Пошто се управо на овом сазнању одавно увиђа потреба да се реформира Закон о радњама, требало је ићи смело до краја и предложити да се укине присилно удруживање. Не би била никаква реформа ако се то учини само за индустријалце, а остави по старом и продужи код трговаца и занатлија.

геви

o li DOŠemice та 12702 <

PISMO G. EVGENA ČERNJEJA

Tačno utvrđivanje žetve dužnost je državne statistike. Šta su greške na polju statističke službe i koja su sretstva, koja bi dovela do njihovog istrebljenja, nije cilj ovoga članka. Ali principijelno moram da utvrdim, da pogrešaka ima, što je »Narodno blagostanje« u svom broju od 12 februara, pod naslovom: »Imamo li pšenice do iduće Žžetve?«, konstatovalo i što je dalo pobudu, da se ovaj članak napiše.

Da utvrdimo, kolika je potreba u pšenici u zemlji. U tom cilju, moramo se vratiti na brojne podatke iz ranijih godina, kod kojih smo i veličinu berbe kukuruza davali. Jer dobro znamo s jedne strane, da jedan deo našeg stanovništva umesto pšenice upotrebljava kukuruz, a s druge strane, pak, · pomeranje cena između kukuruza i pšenice ima uticaja na njihovu potrošnju. U slučaju velike berbe kukuruza, cene Dšenice u relaciji sa niskim cenama kukuruza dovode do роjačane, veće potrošnje kukuruza i u obrnutom odnosu do veće

potrošnje pšenice. Treba naglasiti, da ovo pomeranje u meri ne dolazi toliko u obzir.

8 0, 9 5 555 55 O 6 MB O GODINA ЈЕ БааЕ a BRE PRE 595 О 5Е = OB 5Е5Е BE 525 54 55,2 8 '2:2 ; OR SJB а == BOM

1929 26 6 9 41 24

~ 19830. 926 1.5 |. 55 |

1931 26.8 4 3 32

1932 14.5 — — 47.9 16

1935 26 0.25 2—83 36 22—23

1934 18.5 11 — 51.5

1935 19.8 = — 32

1936 29 5 1 51.8 26 | 1987 23.4. do 31-1-1938 1 mil. mtc. 28

Iz gornje tablice se vidi da ie potreba za pšenicom и хет iznosila oko 920 miliona mtc. Tako, na primer, 1930 žetva pšenice iznosi 21 mtc., a izvoz od 1 avgusta 1980 do 1 avgusta 1931 1 i po milion mtc. Na kraju sezone rezervi nije bilo. 1932 žetva je iznosila samo 14 i po mil. mtc. Potrebe zemlje mogle su se pokriti samo na taj način, što su, pošto nismo imali uvoza od žetve iz 1931, koja je iznosila 8 miliona, izvezli 4 miliona mtc. Tako je iz 1931 ostalo oko 3 miliona viška u pšenici i to je dovelo u red našu unutrašnju potrošnju. 1934 žetva je iznosila 18,5 miliona mtc., pa ipak, od 1 avgusta 1934 do 1 avgusta 1935 god. 1.1 mil. mtc. smo izžvezli, što bi bilo nepojmljivo, ako bismo se, prema privatnom taksiranju od 22 do 93 milioha mtc., oslonili na zvanično ocenjenih 26 mil. mtc. Od toga kvantuma smo 14 miliona mtc. izvezli u sezoni 1933/1934 i tako je iz žetve od 1933 nastala prelazna rezerva od 3 miliona mtc. Tako je još iz 1934 unutarnja potreba iznosila sanio oko 20 miliona mtc. Žetva iz 1935 iznosila