Народно благостање

Страна :236

inž. Branka Đurića, inž. Čedomira Jančića, inž. Milana Seкићеа, inž. · Konstantina Stankovića .i.inž. Đragoljuba Živkovića. — Mautner Edmund, jugoslovensko a. d. za proizvodnju || trgovinu semena u Novom Sadu, upis člana upravnog od. bora Е. Lustiga Huga. i

„Zborovi akc. društava:

9 april. — Jugoslovensko industrijsko i trgovačko d. d. u Zagrebu (vanredan). — Jugofarmacija d. d. veledrogerija i 'vornica татт. proizvoda u Zagrebu (redovan). | ___I april. ~ Zvezda d. d. za industriju u Beogradu (re„dovan). -

"15: april. | Baltazar Fajt parni mlin d. d., Novi Sad (redovan). - |

i 18 ар. — Srpski | kreditni Zavod d. d: u Belovaru (re:dovan). |O 19 april. — Drava d. d. za proizvodnju žigica u Osijeku (тедоуап). | |

20 april. — Prva hrvatska štedionica, Zagreb (redovan).

— Drvorezbarska tvornica Vrbovsko d. d., Zagreb {redovan).

_ 21 april. Trgovačko- obrtnička banka d. d. u Ivanićgradu (redovan). — Dubrovačka parobrođarska plovidba a. d., Dubrovnik (redovan). | 25 april. = Jugoslovensko serum zavod d. d. u Zagrebu {redovan). — Francusko-srpska banka „a. d. u Parizu :(re„dovan). | O. _ 30 april. — Narodni magacin sveopšte tekstilno d. d. at Beogradu (redovan). — Barsko društvo a. d. sa sedištem :Ba- Cetinju (redovan). ;

3 тај. — »Магда« ind. drveta, Višepad Sarajevo (re-

ovan). — Uglieni rudokop »Oplenac« a. d. iz Beograda (re'dovan). 1

-9 mai. — Francusko-srpska industrija cementa ı uglja а. 4 Beograd (redovan). | __8 maj. — Tetovska trgovačko-industrijska banka u Tefovu {redovan). — Banka »Tamnava«s, Ub (redovan). — DruŠštvo za vazdušni saobraćaj a. d. u Beogradu (redovan).

BIBLIOGRAFIJA Jovanović Milutin, Preuređenje banovina, Francusko-

srpska Knjižara ,A. M. Popovića Beograd. Autor u ovoj stu-

„diji iznosi svoje· poglede na rešenje problema banovinskih

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

samouprava i administrativne dekoncentracije; Ona .nema -po-

'litički karakter, zato se u пјој 1 пе iznose politički momenti

koji su u vezi sa preuređenjem banovina. Knjiga je napisana vrlo stručno i sa dubokim poznavanjem pitanja koje tretira.

NO - _

— Profesor univerziteta. u Kolnu } Nippardey izradig. je plan za reformu nemačkog privatnog prava. Glavna misao je da se privatno pravo ne cepka na mnogo pojedinačnih zakona nego da bude obuhvaćeno jednim zakonom. Pretpostavka.za to je priznanje jednog opšteg privatnog prava pored javnog. Po zamisli profesora Nippardeya kvalifikacija privat-

:nog: prava treba da se ograniči samo na privredni život. Po-

rodično i lično pravo ne spadaju u privatno pravo u Mžem

„smislu, pošto bi to područje trebalo da se kodificira .za„sebno na bazi priznanja ličnosti i porodice kao ćeliie na-

roda i rase. Nasledno -pravo trebalo bi da se unese u DOrodično ali sa znatnim ograničenjem prava tretiranja, dočim trgovačko imalo bi da uđe u novu kodifikaciju privatnog

„prava. Dosadašnja razdeoba građanskog zakonika u pet kniiga ·imala bi da se nadomesti novim sistemom u kome bi prvi

deo sačinjavalo pravo ugovora i jemstva, drugi pravo 5У0jine i treći pravo udruživania. Pomorsko -pravo bilo bi 29

:sebno КкоФ ејгапо.

— Stalni izabrani sud Beopiod.ke trgovačke komore primio ie u 1937 g. 7458 tužbe prema 5108 u. 1986 i 87924 „u1985 g. U 1937 g. svršeno je 6519 predmeta, od njih 5265

presudom, 5 sudskim poravnanjem, u opreostalih 19249 slučg-

jeva odustalo se :od tužbe. Najveći deo tužbi :podnele su. manufakturne trgovine (1948), zatim one tehničkim materi-

'jalom, izdavačke knjižare i trgovine kancelarijskim materi-

ialom, trgovine. kolonijalne robe itd. o

— Narodna banka je saopštila da osim redovnoPF aprilskog kontingenta od 700.000 mar. za posetu iurista iz Nemačke, raspolaže sa 9;1 mil. maraka uštede iz zimskih meseci, tako da je raspoloživi iznos za april 2,8 mil. _____

— Centrala industrijskih korporacija održaće: 13 o. m. skupštinu na kojoj će se podneti izveštaj o radu Centrale na privrednom, socijalnom i finansijskom polju, kao i po saobraćajnim pitanjima, pitanju revizije zakona o radnjama

— Za upravnika Zavoda za unapređenje spoline irgovine postavlien je Dr. Маша Petrović, asistent veterinarskog fakulteta u Zagrebu u penziji.

B || |--} =

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 MARTA 19838 GOD.

Novčani. optica| porastao ie u neobično velikoj meti, za 208 mil. na 5864,5 mil.. din. Tome treba još dodati porast opticaja kovanog. novca za 21,5 mil., tako da se ukupni op'icaj novčanica i metalnog novca za potkusurivanie povećao iza 229,5 ти. Фа

” Već pri letimičnom Dogledu о да ustanovimo, da smanjenie obaveza samo. malo zaostaje iza porasta opticaja. 'Obaveze po viđenju smanjile su se za 185,1 mil: din. na 2,607 'mjl., .a razna pasiva za 16,5 mil.. na 336,4- mil. Sastav. ove po'slednje pozicije ne zna se pouzdano. Narodna banka u godišnjem izveštaju nije tu poziciju raščlanila. Zna se samo da Зи и njoj pasivni klirinzi. Ali za to se više zna o obavezama po. Vviđenju. U najvećoj meri smanjili su se žiro računi za 111,4. mil, din, na 1.499 mil. Titulari tih računa su Poštanska štedionica i:privatne banke. Razni računi su se smanjili za

1 КОЊУНКТУРА

60,4 mil. na 1.075. Njih drže državne privredne ustanove... najzad; sama država je podigla sa njenog računa 12,9 mili čime se ovaj smanjuje na. 33,3. mil. din. Osim · povlačenja potraživanja. od. strane poverilaca Narodne. banke, u izveštajnoji nedelji. vrlo obilno su iskorišćeni.eskontni krediti;

Кој; su se povećali za 28 mil..na 1.369,5 mil. din. Osim-toga

ie kupovina zlata, čiji je stok porastao za 5,2 mil..na 1.774,6 mil. din., đoprinela povećanju opticaja. Neznatnu korektura pretstavlia smanjenje deviza koje ne ulaze- u- podlogu“ та +4 ти: па. 380,6 ти. i razne akve za prim;,. za 695575 a 2.262 mil. din.

Glavni razlozi povećanja opticaja bili šu,. dakle, notreba depozitnih ustanova za gotovim novcem, veće povlačenje potraživanja državnih privrednih ustanova i same države i naj:

zad neobično veliko iiskorišćavanje. zajmova Do eskontu. 'Kvota

pokrića je usled porasta zlatnog stoka перготепјева.

пена пао