Народно благостање

_Страва 270

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

: Бр, 1

ma, potrebno je prvo da vidimo kako su se kretali kursevi u ovoj nedelji.

15—91. IV. 8—14. IV. u hiljadama din.

Ratna šteta 3.060 2.778 Ratna šteta, termm 1.446 216 45. Астагс! 1921 476 220 4". Agrarci 1934 69 44 79, Investicioni 999 682 6%/ Вега 1.210 1.691 буљ Dalmatinci 2.069 1.620 7" Stabilizacioni 126 31 7% Bler 594 78 7%9е Зећотап 44 187 Narodna banka 299 182 Priv. agr. banka 957 439

Svega 9.935 8.130

и bismo kurseve u ovoj nedelji mogli podeliti u dve grupe. U prvu spadaju papiri koji su jako napredovali poslednjih meseca. To su Ratna šteta i G%'o agrarni papiri. U ovoj nedelji oni su bili u znaku stabilizacije. Bile su manje fluktuacije, koje nemaju nikakvog značaja. U drugu bi grupu došli papiri, koji su stacionirali poslednjih meseca, kao što su Agrarna banka i Narodna banka. Ti papiri pokazuju čvrstu tendenciju, naročito akcije Agrarne banke. Kod akcija Narodne banke nije bilo mnogo posla zbog toga što se јако razilaze ponuda od tražnje: ponuda je uzdržliva tako da joi mora pristupiti tražnia. Na sredini se nalaze ostali papiri, koji pokazuju odđavna stabilnu i mirnu tendenciju. To su 7%• i 49%0 papiri.

Što se u svim papirima radilo objasnili smo gore. Da se ponovo vratimo na tu pojavu. Sve je više slobodnog Kapitala na berzi. | kad berzijanac proda robu po nižem kursu, on se prirodno usteže da je kupi po skupliem, a како su svi kursevi čvrsti, to je sasvim prirodno da su Derzijanci počeli da čačkaju oko onih papira, koji su dugo vremena stabilni i kojima se vrlo malo radilo. Tu spadaju obe vrste 4% Agraraca, oba dva 7%% i naizad Blerovi papiri. Na poslednjem sastanku berze je bilo razgovora o tome šta da kupe berzijanci, jer veliki gubitak u kamati donose sami praznici. Većina se složila u tome da za kupovinu većeg obima nema mesta kod klasiranih papira, jer se oni ne mogu dobiti. Sa gledišta kursa najviše ima šansa Ratna šteta i Blerovi papiri. Blerovi papiri zbog toga što je sad otpao strah od nasilne konverzije sa više na nižu kamatnu stopu. Veliki deo berzijanaca smatra da će ovi papiri iako da skoče. Što se tiče Ratne štete, za nju misle berzijanci da nikad nije rđavo kupiti je. Kod nje nema plafona. Svaki novi kurs izgleda nedelju dana visok, pa je posle nizak. Berzijanci smatraju da skakanju Ratne štete nema Кгаја i ko hoće da špekulira na skoku kursa, tai može žmureći da kupi Ratnu štetu, jer pre ili posle doći će još veći kurs. U takvim refleksijama završili su ber~ zijanci poslednji dan u oči pravoslavnog Uskrsa, koji je inače bio vrlo miran. Idući sastanak biće tek u utorak.

Kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: 15-IV: 43,1791: 19-IV: 43,1791; 19-IV: 49,9791; 20-IV: 43,1166; 21-IV: 43,1591.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Izveštajna nedelja bila je bez većih promena. Kao i prethodnih nedelja kurs šilinga bio je izložen većim promenama. On se formira isključivo kupoprodaiom između privatnika, Što objašnjava velike oscilacije kursa. Privatnici donose svoje odluke na osnovu onih informacija, koje im izgledaju verodostoine. Kako je naša javnost preplavljena raznim vestima o sudbini šilinga nije čudo da nekad preovlađuje želja za kupovinom, a nekad želja za prodaiom. Nesigurnost bi se lako

mogla otkloniti intervencijom na tržištu, kojia ne bi morala da bude ni obimna, pošto se šilinzi ne trguju u velikim iznosima. Marka je stabilna. Robu su i ove nedelie davale јахпе ustanove. Promet ie bio. zavisan od tražnje, koja je sve :do pred kraj izveštajine nedelje bila slaba, da bi oživela poslednieg dana. Funte su rađene po stabilizovanom kursu. Za grčke bonove bilo je interesovanje popusijlo krajem izveštaine nedelie. Kursevi su bili sledeći:

London Berlin | Beč Madrid Milano bonovi 15-1V 288 | |I) 450 | 9909% | | | _____ 28955 Sa pi. 1659 1.747.21 218 1. 22874 = Bez pr. 16850 1.359.70 _____ |U}. 18-1V 088 JJBO 27964 _ || 2850 19-iV 939. | 1450 | d6005 — | 2555 90-IV 238. || 1459 56720 ~ ___ | ЛУ 9380 | 1450 | 56675 ~

Obrt je iznosio 33,6 mil. prema 41,4 mil. din. Berlin je rađen za 14,2 mil. prema 21 mil., London 12,4 mil. prema 15. mil.,, Beč 3,6 mil prema 8,8 mil., Solun 680.000 prema 488.000 itd. Neobično veliki je bio promet u dolarima Кон je iznosio 3,1 mil. din.

Na ciriškoi deviznoi berzi kursevi su bili sledeći:

281 29-IV 30-X 30-XII 14-IV 21-IV

London 21.435 21.57 2054 9162 216588 21.68/a Amsterd. 939.95 289.95 240,97%/5 240.60 241.50 24177 Njurok 436.— đ\4436i/a 494t/ | 432.50 486.50 434.50 Berlin 17950. 175» 178љ 174.95 174.70 174.821/s Pariz 28.337. 19.50 1454 14.68/љ 13.60 18.64 Prag 15.26 15.22 15.20 15.19 15.13 15.12. Brisel ——= -= == —= 78.221 783.32 Beograd 10.— 10.— 10.-— 10.— 10.— 10.—

Ruzveltov novi program o oživljeniu privrede uneo це izvesno uznemirenie na devizna tržišta. Kurs dolara je u padu.

Pri zaključku lista primili smo vest o izjavi Morgentaua, da

će vlada obustaviti sterilizaciju zlata. Zasada se zna iz iziave Ruzvelta, da će se deblokirati 1,4 milijarda.

Francuski franak je čvrst, što se pripisuje unutrašnjopolitičkim i spolinopolitičkim uzrocima, kao iintervenciji francuskog stabilizacionog fonda u Londonu. Funta je bila čvrsta. Porastao je kurs i holandske forinte kao i belgiiskog franka.

Tržište zlata Cena zlata u Londonu je pala što je prirodna о dica pada dolara, pošto je dolar vezan za zlato. Ali je pad manjeg razmera nego kod dolara, što se vidi iz porasta Dremije za izvoz zlata iz S.A.D. Premija je bila u početku пеdelie 2 pensa, a do kraja nedelje porasla ·je na 7 pensa. Cena se vidi iz donje tablice.

šiling pensa Din. (po unci) (ро Ке.) 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 12 54.409 . 1936 141 7 54.569 __ 1937 · 140 11 54.912 12-IV-1938 140 У; 54.029 18 1У-1938 139 6 53.766

Na beogradskom privatnom deviznom trži štu nčma promene, čula se cena napoleona 310.

мм

Robno tržište |.

Sirovine. Na svetskom tržištu sirovina, nastupilo EA izvesno pobolišanje i 10 uglavnom pod uhlicajem dvaju događaja: popuštanja zategnutosti u međunarodnim političkim odnosima usled zakliučenja jtahijansko-engleskog. sporazuma