Народно благостање

23, април 1938.

__БАРОДНО_ БЛАГ ОСТАЊЕ Страна 259

Из уредништва

ње = ен паре“ MOS ie O TOC==""

3a успех новог државног зајма

„Овде да се за тренутак осврнем на једно питање, које емисија новог зајма под горњим условима сама од себе поставља. Ако се нови зајам са каматом од 6% и емисионим курсом од 100 или око 100 буде сматрао као реално мерило данашњег државног "кредита, каква ће онда бити судбина раније емитованих државних зајмова са каматом преко 6%% Хоће ли ове зајмови, иако данас можда прескупи, наставити да и даље носе уговором предвиђену камату или ће, 0 бити подвргнути конверсији и доведени у сагласност са постојећом ситуацијом на тржишту»

Ма да би ова друга алтернатива била свакако природнија и: више одговарала настојањима Краљевске владе за општим појевтињавањем каматне стопе у земљи, могу да изјавим, да емисија новога зајма неће бити везана ни за какву конверсиону операцију принудног карактера. Све што ће можда у скорој будућности морати да се учини, то је да се т. зв. националним траншама 895 и 75 Блеровог, 7/» Селигмановог и 7% Стабилизационог зајма, чија се номинална вредност и данас

обрачунава у доларима односно у француским францима, омогући претварање у динара попио

али и то искључиво у интересу и са пристанком самих заинтересованих ималаца". : (Изјава министра финансија ст Летице од 15 априла о. 5)

„Апелујући на кредит морамо настојати не само да не изазовемо неспокојство оних који су имали поверење у државу, него и да учврстимо поверење да ће држава поштовати своје обавезе и да неће ни у ком случају да опозове свој потпис. Ми, дакле, немамо намере да се упустимо у операције. штетне по рентијере, ни у монетарне манипулације које би завршиле истим резулта-

том за рентијере и које би, осим тога, бациле у беду категорију наших грађана која је у најве-

Ћој мери обезоружана“.

Петра и АНИ "наше писање о повољном стању на нашем ефектном тржишту неки су га листо-

"ви назвали „беспримерним". Мако одиста веома повољно, ипак, тако беспримерно неће бити; ништа

мањи није био оптимизам на нашем ефектном "JD

"жишту у периоди од 1929—1931 год. Чак се може

рећи да је на њему тада учествовао у већој мери приватан капитал. У. искушењу смо да кажемо; да се ова периода полета одликује слабијим учешћем приватног капитала. 7:

Што се тиче банкарског капитала, њега нема и не може бити на ефектном тржишту. Док је трајала акутна банкарска криза, банке нису могле ни мислити на то да пласирају своје готовине: у државне хартије, јер те готовине није било. Сад; међутим, кад се код једног дела банака ситугција побољшала и створиле готовине, банке ће бити спречене да

узму јаче учешће у ефектном тржишту услед огро-

мног притиска 3% O обав озница за ликвидацију Ge= љачких дугова.

Али је у толико упаднија апстиненција слу= жбених и полуслужбених организација принудне и добровољне штедње, почев од Сузора па преко Братинских благајна, пензионих фондова железничког и бродарског особља, безброј удружења, све до институција добровољне штедње — осигуравајућих

· друштава. Сузор је, например; кад се наситио зида-

ња сопствених палата, приступио систематском кре-

· дитирању општина под наивним изговором да на · општине пада велики део социјалних задатака и да _ их он треба да помогне кредитом. Интересантно је да · je ову политику Сузора одобрила била и надзорна · власт. Данас је кредитирање самоуправних тела ·_ стављено под потпуну државну контролу. Тако је "у Француској, Белгији, Немачкој, Италији итд. Код „вас, међутим, влада анархија у тој области: самоу"правна тела задужују се где стигну: код Државне

хипотекарне банке, код својих штедионица ти код

"Сузора. Сузор не може да даје кредита општинама,

(Изјава мин. финансија г. Маршандог у француском Сенату)

E 1

које су, делом, најгоре“ платише. Држава има да реглементира комунални кредит, а Сузор има да води рачуна о најбољем пласману уштеђевина најсиромашнијег дела нашег народа, којима он управља. још је већа апстиненција од стране хиљада pa-

зних удружења, добровољних и принудних, која располажу капиталом, који иде у стотину милиона дин., од чега, изгледа, ништа није пласирано у државне хартије од вредности. "Откако је манија удруживања зграбила овај народ; — а зграбила га је у мери да се коса човеку подиже, — откако је сваки човек задужен на неколико места за сталне доприносе и откако су се на необичан начин почели скупљати прилози за разна патриотска, хумана и не знамо каква све удружења, почињу да се стварају готовине које прогресивно расту. Пре неколико дана читали смо поруку Управе удружења трговаца за Савску бановину појединим удружењима, да се ману тезаурирања, већ да троше новац сабран пу-тем доприноса. Тезаурира се на све стране. код прнватних и принудних удружења! — Тезаурира се код удружења: певачких, веслачких, спортских уопште, уметничких, научних, сталешких ИТД. Vi · Велики капитали ових колективних уста"нова улажу се у зграде. Погледајмо само на центар Београда! С једне је стране палата Симе Игуманова, с друге Пензиони фонд Народне банке, мало даље се спрема палата" Крсмановићеве задужбине, на другој страни још овога лета почиње се палата Српске Академије; нешто мало даље палата Задужбинске управе итд. Исти ће случај бити са зградама код Споменика. У Југославији влада манија кућеградње. Колико је то узело маха показује најбоље пример забележен пре неколико дана у београдској штампи, наиме, да носачи подижу свој дом. Носачи спавају делом „по каналима". Тешко је да један једини има свој дом. Међутим, Носачко удружење спрема се да подигне палату! Годинама пролазе поред стајалишта београдских носача, преко пута Тр-