Народно благостање

7. мај 1938.

НАРОДНО

|| _ Kao što se vidi, kursevi naših papira u Parizu pokazuju žvrstu tendenciju. Oni su i u ovoj nedelji produžili skakanje koje traie od početka aprila. DEVIZNO TRŽIŠTE :.= .Kursevi na beogradskoj berzi bili. su:

Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi 29-Ту · 238.— 1.450.— 863.50 — — — OSE Sa:pr.: 216.84 1.748.97 _—;—— — 228.74 Bez pr. 168.75 1.361.07 = | = 178.01 —.2-V.: · 338.—.. 1.450— 858.— — — 28.50 3-V 238.— 1.450.— 859.08 — — 28.75 4.V.. . 238.— 1.450.— 860.10 — —-.—-– 28.75

: 7 -Mao najvažnija deviza na našem tržištu posle Londona, Berlin pokazuje apsolutno stabilno kretanje kursa, ali ne i tendenciju. Ova je naprotiv vrlo čvrsta. Poznata dva prodavca Berlina održavaju kurs za prompt-robu na 1450; ali je veliko pitanje koliko će dugo oni to moći da rade. U terminima nije bilo. nikakva posla, zbog toga nije bilo ponude. A sasvim je -prirodno da kod ovakvog stanja terminski kursevi počnu da skaču. + vremenom povuku ı kurseve prompt-robe.

Ukupni- obrt ove nedelje izneo je 24,5 mil. prema 23 mil. prošle nedelje. Berlin je rađen za 11,1 mil. prema 8, London 10,2 prema 11.5 mil., Beč 2,6 isto kao i prošle nedelje, Grčki bonovi 90 hilj. prema 3839 hili.

Na ciriškoj deviznoi berzi kursevi su bili sledeći:

- 28-1 9917 30-% 30-XII 28-IV 4-V London 21.438» 21:57 21.54 21.62 21.69 21971 Niujork 436.— 436:/2 434 + 432.50 4348/4 4355/4 Berlin 179.50 1751/- 1741/» 17425 „174.95 174.97 Pariz 28.334 19.50 15.54 14.68/; 13.40 13Prag 15.26 15.22 15.20 15.19 15.14 15.16 Brisel —.— —— —.—: —.— 73.30 73.30 Beograd 10 А 10 10 i IO ___

ii ržište zlata

U Londonu je opet povećan volumen obrta u zlatu. Poslednji podatak koji mi imamo iskazuje obrt od 410.000 funti. Cena je ostala na 139 šilinga i Gija pensa po unci. Premija je: iznosila 2 pensa.

Cena se vidi iz donje tablice.

šiling репза Din.

(po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405

1934 . 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569 1937 140 1i 54.312 28-IV-1938 · 139 6 53.766 2-V-1938 139 69; 53.781

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu nije 510 promena.

Robno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište. pšenice i u ovoj nedelji bilo је labavo. Kursevi na svima berzama fluktuirali su: sa tendencijom na niže, tako da su sredinom nedelje dostigli nivo па kome su bili početkom 1934 godine.

Terminski kursevi sredinom nedelje su bili sledeći:

М VII IX-X XI Liverpul šil. mtc. 1406, 14Ј4 14/2 Roterdam hfl. mtc 6:20 6:20 6:12 6.15

БЛАГОСТАЊЕ Страна 303 Buenos Aires Dez. mtc. 10.78 1].— — Čikago centi buš. 80.— 78.— 79.— о O Winipeg centi buš. 119.— 110— · . 88.— ~

Pre nekoliko meseci Narodno blagostanje prvo je por stavilo problem: Imamo li dovoljno pšenice do nove žetve? U nedostatku ma kakvog statističkog podatka mi smo ovo pi _ tanje postavili na osnovu kretanja cena, koje se od konca | prošle godine razvijaiu autonomno i nezavisno ne samo od inostranih, nego i od intervencionih cena, koje su u toku . vremena stalno bile za 20 do 60 din. preko izvoznog pariteta. | Na naše pitanie sa tržišta smo dobijali stalno negativan od: govor. Sada je, izgleda, taj odgovor definitivan, jer se domaća. cena popela na Tisi i okolini Novog Sada па 230, а па glavnoj pruzi na 200 dinara, ti. preko 100%e iznad izvOznoOg pariteta i bez malo je na uvoznom paritetu (na bazi julskog termina liverpulske i roterdamske berze). No i pri tako viso- · koj ceni nema dovolino robe da pokrije tražnju mlinova. Ako | se cene budu održale na ovom nivou i koncem maja meseca, kada će opasti tražnja mlinova usled čišćenja i spremanja za novu kampanju, to će biti najbolji znak da u zemlji nema dovolino robe do nove kampanje. |

Ovakav razvoj situacije na tržištu nameće nekoliko ža-. kliučaka. Prvi je, da naše službene i privatne :procene ne Vrede ništa. One su takve prirode da će nas jednoga dana upropastiti i naterati na UVOZ pšenice, koju smo početkom катpanje prodavali po najnižim cenama svetskog tržišta. Drugi” ie problem visina cene i njeno dejstvo na troškove života. Mi smo oduvek bili za visoke cene zemljoradničkih proizvoda. Ali one, s obzirom na pasivne krajeve i ishranu naroda, пе mogu ići u beskonačnost kao što je sada slučaj. Skok cene pšenice za 15—18%0 povukao je automatski povećanje cene brašna, a ove hleba za 20—298%/. Та задапји Кироупи зпави to je i suviše veliki teret. Situacija ie u toliko teža, jer država – ne raspolaže nikakvom rezervom hrane kojom bi mogla да utiče na ublaženje porasta cena. A šta će tek Ни ако зе и istinu pokaže da u zemlji nema dovoljno pšenice do nove žetve i cene budu i dalje skakale? S druge strane seljak od ovog skoka cena nema ništa, jer оп је svoju pšenicu prodao ioš na početku kampanje. ;

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu bio ie sredinom nedelje oko 108.— din., a prema Roterdamu 112.din. odnosno za prompinu robu oko 120.— din.

Kukuruz. — Na tržištu kukuruza u ovoj nedelji nije bilo nikakvih promena; vladala ie postojana tendencija. Sredinom nedelje Buenos Aires bio. je izrazito čvrst 1 рокажуао. | tendenciju porasta što se tumači daljim pogoršanjem izgleda. sadašnje berbe kukuruza u Argentini. Mestimične kiše, koje su došle baš u vreme berbe, znatno su oštetile kvalitet argentinskog kukuruza te priličan deo, i onako znatno reduciranog izvoznog viška, neće biti sposoban Za skori izVOZ. ЗАО. od prošle nedelje nude veće količine kukuruza, da bi spremile · potrebne prostore za pretstojeću Žžetvu pšenice. Roterđam је | побтао ха тај 5,28, ха јић 5,21 hfl. za kvintal, a Čikago та. maj 57 centi, a za juli 58 centi za bušel. |

| Na domaćem tržištu nema nikakvog posla. Proizvođači, zauzeti poliskim radovima, prestali su da dovoze robu, a islo tako nema ni tražnje. Nominalne cene su sledeće: šlepovska roba 105 do 106, vagonska roba din. 103 do 104.

Od početka ove kampanje pa do 26 aprila izvezeno, је 44.596 vagona kukuruza, dok je u istom periodu kampanje 1936/37 bilo izvezeno 19.678 vagona. :

Izvozni paritet prema julskom terminu u Roterdamu bio: · је oko din. 95.—, a prema ceni ' za prompinu robu oko din: 101.—. | |: | | |.