Народно благостање

7; мај 1938. НАРОДНО је obrazložio zašto se odlučio da povisi za ostatak poreze. Donoseći budžet on nije imao u vidu finansijske mogućnosti zemlje samo ove godine, nego je vodio računa i o sledećim. Prošla privredna godina bila je odlična, pa pošto još nije nastupio obrat na niže, smatrao je da privreda može najlakКе sad da podnese veće terete. Nije hteo da čitavu razliku pokrije zajmom, jer vrhunac naoružanja dostići će se tek kroz codinu ili nešto kasnije. Tada će biti još teže naći pokriće

:svim rashodima i biće potrebno da se više pozajmi. Osim

toga, pošto se već ove godine predviđa proširenie programa

naoružanja, po svoj prilici biće zaključen još jedan zajam,

osim predviđenog u iznosu od 90 miliona.

Deficit redovnog budžeta od oko 30 miliona pokriće se povišeniem osnovne stope poreza na dohodak sa 25%oe na 27.5%. odnosno sa 5. šilinga na 5 Šš. G p. po funti, što, treba da donese 22,2 mil. funti. Povišena je trošarina od 9 pensi DO galonu na špirit koji se upotrebliava za pogon, i zaiedno sa povišenom carinom na naftu za 1. p. po galonu treba da

·donese 5,3 mil. funti. Daliih 2,7 mil. f. dobiće se od povišene ·šarine na čai za 2 pense po libri, tako da bi se redovni budžet

imao da završi suficitom od 352 hili. funti. Osnovna stopa poreza na dohodak povišena ie i prošle godine sa 4 š.9 p. na 5 šilinga, i to nile izazvalo onako jaku reakciju kao zavoдепје specijamog poreza narodne odbrane. Ove godine nije se očekivalo da će se produžiti s povišenjem OVOZ poreza. Samo za vreme svetskog rata iznosila je stopa OVOPZ poreza oko 90% i zato se nile očekivalo da će već sad, bez rata, ona skoro dostići ratnu. Ali ona nije povišena jednako za sve poreske obveznike. Pošteđeni su ekonomski slabi i industrija. Prvi tako što se povišeni porez ne naplaćuje na prvih Oporezovanih 135 funti, a kod te visine dohofka porez iznosi ], 5. 8 р. од funte. Tek na visini od 2.000 dohotka stopa poreza iznosi 27.5%.. Na dohodak preko ovog iznosa plaća se još dopunski porez, tako da naiviša ukupna stopa oporezivanja iznosj 689/40/o. Prigovara se da je sadašnie povišenje nepravedno,

'Zato što nije progresivno, nego samo do iznosa dohotka od

2.000 funti. Bilo bi potrebno da se povisi i stopa dopunskog poreza, ali kao opravdanje zašto to nije učinjeno ističe se, da bi ukupna stopa poreza preko sadašnje, najviše, onemogućila svako formiranje novog kapitala.

Viši porez kompenziraće industrija tako, što će joj biti

догуођепо, da za 10% povisi stopu amortizacije za zgrade i

aređaji. Po zakonu iz 1932 bile su utvrđene stope ovih otpisa, i to veoma različito za razne industrijske grane. N.pr. za iidustriju motora stopa je 20%, za industriju mašina. za cipele 10%, a za industriju kablova 3%0. Prema tome, upotrebiće se veći deo Druto-dobiti na ove oipise, tako da će osftati manie za oporezivanje. Tako će se naknaditi povišeni porezi: Kod toga veoma je različit položaj raznih društava. Ona koja imaju relativno veće investicije imaće veće olpise i tako mogu kompenzirati porez u Većoi meri, nego ona Dreduzeća čije su investicije male u odnosu prema glavnici. Ovaj način odabran je zato da se iznos, koji se uštedi na porezu, ne podeli akcionarima, nego da ostane preduzeću.

Ministar finansija naiavio je rat onima koji izbegavaju da. plate dopunski porez. Pre izvesnog vremena objavio je

„»Times« članak u kome je opjsano kojim se načinom služe

razna društva da izbegnu plaćanje. To je mogućno dosta lako, ler ie zakon formalističan toliko, da se moglo reći da plaćanje dopunskog poreza nije obaveza, nego dobra volja. Običan je način da onai koji ima veoma velik dohodak, stupi u vezu ' sa kakvim preduzećem u inostranstvu, koje je često i osnovVano samo u tu svrhu da prima niegov dohodak i da mu ga Vraба kao kapital. Tim što dohodak dobije oblik kapitala ne plaća se porez, a pošto već za dohodak iznad 50 hilj. funti stopa iznosi 683,96%, razumljivo je što su se zadnjih godina počeli da

БЛАГОСТАЊЕ Страна 293

slaže. na više načina da izbegnu plaćanje. Doneće se zakon koji će odstraniti praznine u dosadanšnjem, i imače za isvesne slučajeve retroaktivnu snagu. »Ekonomist« smatra da postoji toliko načina za izbegavanie, da sve dotle neće biti onemogućeno potpuno, dok se porez na dohodak i dopunski porez ne spole. | |

Carina na čai povišena je zato što je to artikal masovne potrošnie, tako da na tai način svi doprinose nešto za naOTUžanje. Međutim, sporazum sa Irskom, po kome su joj u DOgledu uvoza date olaMšice kao i ostalim potpisnicima otavskih sporazuma, smanjiće carinske prihode za 4 miliona, tako да се саппе doneti samo za 1 milion više.

U pogledu zaima koji će se zakliučiti ove godine ministar je rekao da neće biti potrebno da se zaključi svih 90 miliona funti, jer je od zalma iz prošle godine ostalo 28 mi!liona, tako da je potrebno još samo 692. Međutim, to nije sve, jer će se program naoružanja povećati i vlada će naknadno, doneti odiuku o tom koliko će biti potrebno da se 105 pozaimi. »Economist« računa da će u toku godine biti pozaimljeno 120 miliona, bez onih 28. Nacionalni dug povećao se 1937/38 za 257 miliona, a od toga otpada 200 miliona na bonove kojim je dotiran Devizni fond. Ukoliko oni još nisu upotreblieni na kupovanie zlata, povećanie duga je samo nominalno.

Berza ie primila budžet potpuno mirno. To je iznenadilo donekle, jer niko nile predviđao ovakav budžet, iz čega se da zakliučiti da se publika bila u osnovi pomirila s tim da primi svaki budžet, što je ustvari apsolutno poverenje kapitala u vladu. Samo u prvi čas ujutro posle obiavliivania budžeta kursevi su pali u svim kompartimanima. Ali već pred sam kraj sastanka kursevi su se bili ne samo oporavili nego su neki otišli na više prema ranijem.

Ovako držanje berze uzima se kao veoma povoljan znak ne samo za dobar uspeh državnog zajma, nego i za razvoj privredne situacije u toku godine. lako su prvi meseci оуе 20dine bili nepovoljni, što se osetilo u proizvodnji i na broju zaposlenih, nema razloga da se s nepoverenjem gleda u sledeće. Već od polovine marta popravljaju se kursevi akcija, tako da je indeks The Financial News skočio za 15%". Visina koju je imao polovinom marta izražavala je težnju za likvidnošću po svaku cenu, i pokušaj da se pobegne iz akcija i Dprevali tako na druge teret depresile koja se predvidala. Ova vera u oporavljanje delovala je na tržište pre nego Što je oporavljanje započelo, : to sve u vezi s budžetom.

Dosada mi nismo s ovoliko detalja izveštavali o budžetu drugih zemalja. Potrebno je da damo kratko objašnjenje zašto smo io sad smatrali potrebnim. Za ekonomsku publicistiku budžet je uvek važan, jer neposredno deluje na privredu zemlje. U predviđanju kako će se razvijati privredna situacija budžet je jedan od značainih faktora s kojim se mora računati. Pa iako je tako, ipak, ogromna je razlika u stepenu u kom budžet neposredno deluje na privredu sada i ranije. Otkad konjunkturna politika upravlja kretanjem konjunkturnog ciklusa, budžet je predračun u kome je ona izražena, tako da privrednici znaju tačno elemente na kojima mogu da kalkuliraju u toku godine. A pošto su u svim zemljama naoružanje i javni radovi predviđeni za nekoliko godina unapred, iako neodređeno, budžet služi ujedno da se iskonstruiše izvesna slika o tom kakve će prilike vladati i u toku sledećih godina.

Kad se radi o zemlji kao što jie Engleska, onda interes za njezin budžet prelazi granice zemlje. Ogromne porudžbine sirovina deluju neposredno i na konjunkturu drugih zemalja, tako da u konačnoj liniji njihova privredna situacija zavisi od engleskog budžeta. Isti slučaj je i sa rashodima američke vlade, koji su izazvani ostvariyanjem velikih planova javnih

· тадоуа,