Народно благостање

14. мај 1938,

đaje, nego samo poslovni svet. Poštanska štedionica raspolaže sa jednom milijardom dinara gotovine i sposobna je da dočeka i najozbilinije događaje. Može se sa sigurnošću očekivati da će se idućih meseci povučeni novac Vratiti.

— U martu o. g. ulošci na štednju u Australiji dosegli su rekordnu visinu od 235,431.000 f. prema 225,029.000 f. u istome mesecu 1937 i 221,641.000 f. 1936 godine. Pre krize, u septembru 1999 godine, bilo je 2925,963.000 f. uložaka, a za vreme krize, u maju 1932 godine, 192,399.000 f.

— Radnički poslanik Thorne pitao ie pre nekoliko dana pretsednika engleške vlade g. Čemberlena da li je Nemačka preuzela na sebe austrijski spolini dug od 8 mil. f. Ovai je odgovorio da se vode razgovori sa nemačkom vladom po toi stvari, ali ioš ne može da da nikakav odgovor.

— Čehoslovačko ministarstvo finansila izradilo ie predlog zakona kojim se zamenjuju dosadanji zakoni o kovanju sitnog novca. U buduće kovaće se iz srebra samo komadi od 20 i 50 kruna, dok će se oni od 5 i 10 kr. kovati iz nikla. Komadi od 50 kr. računaće se i dalje kao sitan novac, pošto, nakon dvokratne devalvacije, njihova vrednost odgovara predratnim komadima od 5 kr, koji su se također računali u sitan noVac.

— Rumunska Narodna banka snizila je diskontnu stopu od 4'/» na 31/2%/o i lombardnu od 5 na 47/#0/0. Po jednom novom zakonu ugovoriti se mogu kamate samo do 4%o veće od diskontne stope Narodne banke, dakle sada je maksimalna kamatna stopa 71/50/0. Predviđene su stroge kazne za zelenažštvo. U isto vreme stavljen je van snage zakon o prinudnom poravnanju, pošto je dovodio do čestih zloupotreba, a dužniku je davao suviše povlašćen položaj. Povišena je minimalna kvota i kod tekućih poravnanja od 40 na 75% duga i smanjen rok isplate te sume od 5 na 3 godine. U buduće dužnici će moći dobiti samo sudski moratorij od 1 godine.

JAVNE FINANSIJE

— Zajam Australije od 7 mil. f. po 39/4/o koji je bio raspisan prošle nedelje u Londonu nije uspeo, pošto je upisano svega 2,4 mil. f.

— Mesecima vodi se uporna borba između Ruzvelta s једпе i Kongresa s druge strane po pitanju poreza na nepodelienu dobit i na dobit od kapitala. Konačna redakcija zakona u Kongresu zadržala je oba poreza kao koncesiju pretsedniku, ali efekat njegov svela na minimum. Pre dolaska Ruzvelta porez na nepodeljenu dobit bio je manji nego na dividendu, tako da velik deo prihoda na taj način nije bio oporezovan. Zato je on počeo da oporezuje rezerve, da bi tako prisilio društva da ih razdele, kako bi kao individualni dohodak ovi iznosi mogli biti oporezovani višom stopom. Po novom zakonu porez na podeljenu dobit iznosi 161/»/o, a па nepodeljenu

21/2/0. Porez na dobit od kapitala naplaćivaće se po poreskoj

stopi na dohodak samo u onom slučaju kad potiče od prođaja onih vrednosti koje su držane manje od ]] meseci. Ako su držane 18 meseci do 2 godine stopa je 20%) a preko tog vremena 15%.

— Zagrebačka opština zaključila ie zajam od 930 mil. dinara kod Državne hipotekarne banke, od koga će se utrošiti na gradnju osnovnih škola 9,5 mil. din. i za dovršenje šegrtske škole 5 mil. dinara

— Upis druge tranše nemačkog 41/•/) zaima od 750 mil. Rm završen je 4 maja o. g. sa znatnim preupisom. S obzirom na to, Konzorcij za državni zajam tražio je od vlade

_ da povisi sumu zajma za 450 mil., što je vlada i učinila. Po· Što je već uplaćeno 250 mil. RM celokupan iznos zaima biće

1.450 mil. Rm.

— Prema izveštaju Uprave državnih monopola u budžetskoj godini 1937/88 ostvareno je 2.068 mil. din. prema

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 313 1.919 ти. 1936/37, |]. ха 149,1 mil. više. Budžetom je bilo predviđeno za 1937/38 godinu 1.981 mil. din., dakle ostvareno је za 86,9 mil. din. više. :

— Zajam, koji je belgijska vlada zaključila početkom marta o. g. sa jednom grupom švajcarskih, švedskih i holandskih banaka, a o kome je pisano u br. 12 >»N. B.« još nije raspisan, mada je to bilo predviđeno za 14 april o. g., i još se uvek vode pregovori o nekim klauzulama ugovora.

— Ruzvelt je nedavno jednom poslanicom: tražio od Kongresa zakon po kome bi savezna vlada, vlade pojedinih država i opštine mogle da oporezuju svoje zajmove. Dosada ie suma zaimova slobodnih od poreza narasla na 60: пи јата dolara, dok je pre rata iznosila svega 5 milijardi. Oporezi-. vaće se samo buduće emisije, ali ako bi Najviši savezni sud povukao svoje dosadašnje odluke po tom pitanju, a to izgleda Ruzvelt i očekuje, onda bi savezna vlada mogla da оро-. rezuje od poreza oslobođene emisije država i opština. Na taj način će opasti renta tih papira i očekuje se da će publika koja želi da uloži svoi kapital u državne papire, isti uložiti u privredu. Ali se može dogoditi da ona i dalje kupuje državne papire, pa makar dobila manju rentu.

SAOBRAĆAJ

— U Austriji cena za vožnju gradskom železnicom plaća se komadima od 10 groša koji se bacaju u automat. Da bi cenu saglasila propisima o novcu direkcija gradskih železnica odlučila je da od 15 maja pusti u promet vlastiti sitni novac koji će imati veličinu starog od 10 groša ali će imati vrednost od 7 pfeniga.

— Na skupštini parobrodarskog + društva (Tatem Steam Navigation Company) lord Glonely je izjavio da se u engleskom parobrodarstvu još uvek oseća tendenca opadania tonaže prevezene robe. Znatan broj brodova leži bez posla, Yeliki su gubitci zbog dugog čekanja mnogih brodova u stranim lukama na terete za utovar. Naručeni i skoro gotovi brodovi leže u brodogradilištima, dok se пе рођо а stanie na tržištu robe. Drži da je glavni uzrok teškoća engleskog brodarstva konkurencija stranih trgovačkih mornarica koje su iako subvencionirane od države i kao primer navodi Italiju, koja daje oko 7.200 mil. din. pomoći svojoj trgovačkoj mornarici. Smatra da je vrlo koristan plan o stvaranju kartela za kompenzaciju, koji je izradio upravni odbor brodarstva slobodne plovidbe, a koji ima za cilj da obešteti vlasnike čiji brodovi leže bez posla.

KONJUNKTURA

— Koncem aprila o. g. bilo je u Francuskoj nezaposlenih 392.773 паргата 401.056 t. j. za 8.283 manje, nego u martu о. g. Smanjenie nezaposlenosti o. g. je u pola manja nego lane, pošto je u istom mesecu 19937 bilo 371.413 nezaposlenih.

— Prema podacima čehoslovačkog Ureda za posredovanje rada broj nezaposlenih radnika koncem aprila o. 2. iznosio je 361.183 prema 434.506 koncem prošlog meseca, tj. 16.996. тапје. -

— Zvanična statistika potvrđuje mišljenje da će ova ekonomska godina za Argentinu biti vrlo slaba. Izvoz u pr vom tromesečju o. g. iznosio je 8391,928.577 pezosa, prema 837,673.515 pez. 1937 gode, što znači najmanje za poslednjih 20 godina. Vlada je poduzela mere da smanji uvoz, zavodeći strog postupak za deljenje deviza.

— U izveštaju čehoslovačke Narodne banke za april о. E. ističe se da su događaji u svetu izazvali živ promet na unutrašnjem novčanom tržištu, ali je ono i dalje ostalo likvidno. Zabeležen je znatan porast štednje. Porasla- je prodaja proizvoda industrije životnih namirnica, naročito: piva (oko 17%, više nego: lane). Drvna industrija radila je vrlo: dobro, izvoz njenih proizvoda bio je bez smetnje. Proizvodnja uglja