Народно благостање

_ Страна 350

У динарима скочио на курсу од прошле недеље кад је био 95 у доларима.

Акције Паба веома су живо тражене, нарочито крупни комали, али без икакве понуде. Најситнији комади су рађени по 281,5. Акције Народне банке нису рађене, али су нешто попустиле. Може се рећи да би се понуда и тражња свеле на 7.300.

Што се тиче Ратне штете она је била прва на удару политичких догађаја у свету, зато што је то наш водећи папир који је јако растурен у народу и што се на њему најлакше може да осети реакција песимиста. Попустио је нешто курс у понедедник, али се одмах могло да види да је то била нервоза двојице берзијанаца, који су имали 200 комада укупно. Понуда до краја берзе је остала мала, тако да је било јасно да се од аутсајдера није појавила никаква понуда, свакако и због тога што је 1 УМ! извлачење згодитака. То је био знак да ће папир да се поправи у најкраћем времену. Тако је и било. Последњи курс последњег дана ове недеље био је 48425. У термину није много рађено, свега 245.000, али се врло живо тражило тако да се може очекивати у идућој недељи даље побољшање.

На тржишту акција наших индустријских и саобраБајних предузећа рађене су акције Трбовља по 205. Врло жива је тражња за акције Оцеание, по 800 дин.

Обрачунски курс долара био је: 20-У: 43,4791; 93-У: 43,5790; 25-У: 43,6165.

Наши папири на париској берзи

Опште нерасположење на париској берзи није остало без утицаја ни на наше хартије од вредности. Оне су без разлике попустиле у курсу према претходној недељи.

Курсеви су били следећи:

18-У 19-У 20-V 23-V 4090 | 1895 291.— 299.50 293.— 286.b9/o 1909 350:— 345.— 344. — 344 41/50/ 1906 313— 307.50 306.— 31341/20/) 1909 340.— 343. — 340.— 330.41/20/) 1910 831— 385 — 335— 334 41/-0/) 1911 395.—K a20. 390.— 318.5%/o 1913 348.— 338.— 334 — 325.79/0 1931 395.— 406.— 409.50 895.59/o Фундинг 120— 120. — 122 — 119—

На њујоршкој берзи су се курсеви наших папира

знатно поправили. 795 Селигман

42—44

79%. Barep 8%/о Блер 32,5—94,25 32,5—934,25

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Прошла недеља била је исто тако бурна на девизном тржишту. Као што су све европске државне облига. ције пале на прву вест о догађајима у средњој Европи, тако су попустиле биле и њихове девизе. Најјаче су пале У Лондону чехословачка круна и рајхсмарка. Али је јака депресија била и код шв. франка, холандске форинте итд. Као даља последица тога било је знатно јачање долара. Последица страха од рата имала је двојако дејство на Лондонској берзи: на једној страни појачана је тражња за златом од средњо-европских тезаурера, а на другој појачана је тражња за доларом. Нисмо још заборавили дане кад је Северна Америка свакодневно слала злато да подмири дуговање, које је потицало од бегства капитала из долара, а већ је наступила контра појава: бекство капитала из Европе у долар. По који пут већ! Још траје јака тражња за доларом, тако да је он још увек чврст. Које услед тражње за доларом које услед непосредне тражње, цена злата је знатно скочила. У уторак настало. је попу-

24 маја

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

штање. Једино су још слабе немачка и чехословачка валута. |

Енглеска је краљевски одговорила огромној тражњи злата. Поред тога што она располаже сама великим, износима злата, био је баш у тој недељи врло велики прилив злата и то баш из оних земаља, из којих је бежао капитал у злато. А да би противречност достигла врхунац да забелижимо, да је све време белга била најчвршћа европска валута —— и ако је пре тога постојала опасност њене депресијације.

На нашој берзи ситуација је непромењена. „Ратна опасност“ остала је без икаквог дејства код нас како. на ефектном тако и на девизном тржишту. Али је затегнутост, о којој смо писали у прошлом броју, и опасност која има свој специјални разлог, осталаиу овој недељи. Стање на црној берзи нашло је одјека-и на званичној из врло простог разлога, што ни наше власти као ни оне других земаља нису у стању да спрече да се шпекулативви послови не пренесу на трговачке. То стање нашло је израза у скоку фунте последњег дана извештајне недеље на 238,5 дин. Народна банка се још није појавила, тако да је целокупна тражња била подмирена од приватне руке. Ако ове прилике потрају, може фунта да скочи и даље. Са идеалне тачке гледишта није требало допустити да фунта стерлинга скочи. Не што би тај мали скок имао тако велике економске реперкусије, већ што мора дејствовати неповољно психолошки после једне тако дуготрајне гпсолутне стабилности. Истина Народна банка вероватно сматра, да би својом интервенцијом олакшала снабдевање нелегалне тражње. Из тих је разлога вероватно апстинирала она и у Цириху допустивши да курс динара падне такође после дуге стабилности. Ми мислимо да у овој политици има нешто ризика, јер се не зна колико ће ово стање да траје и које могу да буду његове последице. Свакако да je бекство капитала из Југославије малог обима. Узрок би се лако могао да уклони. Данашња ситуација валуте у свету тако је прекарна, да је бежећи капитал сав срећан кад наиђе на валуту која је колико толико стабилна. Најстабилније валуте сматрају се из политичких разлога за несигурне. Југославија би без великих тешкоћа могла да прими један део најновијег бежећег капитала, који ни сам не зна куда ће. А то у ствари не треба потцењивати. Треба само имати у виду, колико је тешко повећати путем зајма девизни сток за 100 мил. дин. Штета је за сваки килограм злата, који оде из земље!

Клириншка марка је стабилна. Она је рађена промнт као и у термину по 1450. И ове недеље је Народна банка задовољила највећи део тражње. Приватна роба се појавила само у малим износима. Шилинг је нешто попустио, понуда је била по 9. Грчки бонови су стабилни.

Курсеви су били следећи:

| Грчен

Лонлон Берлин __Беч Малрид | Милано – бонови

90-У .. 2388—" .1.450— 900— |. == | —— 98.65 Ga np. 217.30 1.758.47 | | == — 280:98% = === Без пр. 169.11 1.868.46 — — 179.29 = 23-У 238— 1.450.— 910— = _ 28.65 25-У 238— 1.450.— 905— — ____ 2805 26-У 238.50 1.450.— —— — 28.75

Обрт је износио у извештајној недељи 95,4 мил. дин. од чега отпада на Лондон 10 мил. исто колико и прошле недеље, Берлин 8 мил. према 14.6 мил., Беч 2 мил. према 4,1 мил, Солун 430.000 према 109.000 итд. Необично велики је био обрт у исплати Њујорк 2,4 мил. према 1 мил. дин.