Народно благостање

4. јуни 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 367

грчким боновима, који су постали ретки и чији је курс зато чвршћи. |

Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-ХИ-36. 31-ХИ-37 31-III O5-V J-MI

Лондон 27.37 21.62 21.65Š|6 21.72 21.7925 Амстердам 238.30 240.60 241.40 242.— 242.10 Њујорк 435.14 432.50 436:/4 439.— 438.875 Берлин 175.10 174.25 174.92 175.70 176.25 Париз 20.320, 14.682 13507 12.117 12.195 Праг 15.225 15.119 15.21 15.20 15.24 Брисел ___-- — 73.69 73.825» 74.118 Београд 10— 10— 10. — 10— 10—

Велико интересовање за долар са стране континенталних купаца је ослабило. Последица тога било је попуштање његовог курса и пораст курсева западноевропских девиза. Нешто јаче од осталих скочио је белгијски франак.

Тржиште злата

До последњег дана извештајне недеље цена злату је била необично висока и износила је 140 ш. 9 п. до 140 ш. 1 п. Енглеско тржиште је задовољило целокупну тражњу са континнета. То није било тешко пошто је увоз злата и за време најјаче тражње, од 23—26 маја, био већи него извоз. Увезено је злата у вредности од 34 мил. фунти стерлинга, а извезено свега 1,7 мил. Највише је увезено из Белгије 1,8 мил. фунти стерлинга, затим из Јужне Африке 1,7 мил. Највише је извезено у Шведску 470.000 фунти стерлинга, САД. 212.000, Холандију, Швајцарску и Француску.

Последњег дана извештајне недеље цена је пала на 140 ш. 512 п.

шилинг пенса Дин.

(по унци) (по кг.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1995 , 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 25-У-1938 140 41/3 54.103 31-V-1938 140 595 54.136

Робно тржиште

Сировине. — Светско тржиште сировина у овој недељи давало је израз потпуне малаксалости: Курсеви свих важнијих сировина забележили су осетан пад; повећане залихе све више притискују, јер тражња и даље опада. Капацитет индустрије челика у САД. искоришћава се, последњих недеља, само 28—30%. Потрошња памука у априлу пала је на 414.000 бала што претставља најнижу месечну потрошњу од 1934 год. на овамо. Слично је и са осталим сировинама, нарочито металима. Цене важнијих сировина нотирале су: бакар 34, бакар електролит 38, калај 164, олово 13:: је, цинк 125/6 фунти стерлинга за тону. Каучук у Лондону нотирао је 55/4 пенса за либру. Памук у Њујорку, после дужег периода стабилности, пао је на 7.70 центи за либру према 8.50 у прошлој недељи.

Пшеница. — Светско тржиште пшенице у овој недељи, У уторак, доживело је прави крах. Курсеви на терминском тржишту пали су толико да су се изравнали са нивоом на коме су били у 1934/35 год. Овако велики пад, упркос изгледима за одличну жетву у Северној Америџи, није се очекивао. То је умногоме појачало песимистичку ноту. Развитак цена у идућој кампањи просуђује се врло неповољно. Тржиште пшенице захватила је понова криза.

Ако би извозничке земље, из бојазни даљег падања цене, пожуриле са продајом својих залиха и извозних вишкова нове жетве, могло би се врло лако десити да цене на почетку престојеће кампање падну испод најниже тачке ка којој су биле за време последње кризе. Овакве прогнозе преовлађују данас код водећих трговачких кућа у светској житарској трговини.

Термински курсеви средином недеље били су:

VII Х XI-XII Ливерпул шил. мтц. 12/5 11/8 11/7 Ротердам хфл. мтц. 5,60 5,47 5,43 Б. Аирес пезоса мтц. 8,80 8,86 Винипег центи буш. 932 75— Чикаго центи буш. 683/4 697/s 71%/4

Ситуација на домаћем тржишту остала је чврста упркос одлуци Економско-финансијског комитета министара 0 бесцаринском увозу 1000 вагона пшенице и изјави Призада, да У новој кампањи неће преузимати стару нити нову мешану са старом пшеницом.

Овакво стање најбоље потврђује две ствари на које је Народно благостање прво упозорило: да у земљи нема довољно пшенице и да последњи скок цена није последица никакве шпекулације, већ стварног односа понуде и тражње. Јер када би било пшенице довољно, а поготово када би било неког извозног вишка како то неки мисле, односно када би трговци имали у рукама веће количине нема те силе која би после одлуке владе о увозу пшенице и изјаве Призада могла да задржи понуду. Увоз пшенице, до кога ће, како изгледа, доћи обориће цену на 165—170 дин, Цене су биле следеће: Тиса 225, Бегеј 215—225, србијански Дунав 200—910, србијанска главна пруга 195— 200 динара.

Извозни паритет према јулском термину у Ливерпулу био је средином недеље 83,60, а према Ротердаму 97.40, односно на бази промптне цене 104— дин.

Кукуруз. — Велики пад цене пшенице повукао је и кукуруз. Ниска цена пшенице у С.А.Д. уплашила је имаоце кукуруза и ови су пожурили са продајом тако да је повећана понуда америчке робе утицала на падање цене. Но попуштање цене кукуруза било је врло умерено према падању код пшенице, што је доказ да ситуација овога артикла није ни издалека тако неповољна као што је случај Код пшенице. Ротердам за јули нотирао је 5— хфл. за мтц., а Чикаго 55 центи за буш. За касније термине постоје још увек мањи репори.

На домаћем тржишту ситуација се развија независно од прилика на светској пијаци. Није искључено да је овај преокрет дефинитиван и да са променом не треба рачунати све до нове робе уколико би род био добар да бисмо имали извозни вишак. То се може претпоставити на основу кретања понуде у последње време и неповољног стања нове биљке. Произвођачи су веома забринути за будућу бербу и због тога постали су врло резервисани У продаји остатка кукуруза. Стога ће понуда бивати све мања. Можда би, у интересу обезбеђења људске и сточне исхране У земљи, требало обуставити даљи извоз кукуруза.

Пошто је домаћа потрошња главни добављач то су и цене вагонској роби још увек веће од цене за шлеповску робу. Вагонска роба плаћа се 113—115 утоварна станица Инђија, 111 утоварна станица У Банату, а шлеповска У понуди 110—111 дин. |

'MaBo3s3HH паритет према јулском термину у Ротердаму био је 91.50, а према цени за промптну робу 98— дин. Као што се види, наша цена већа је од извозног паритета за 93,59) према јулском термину односно за 15,3/ према промптну.