Народно благостање

Страна 388

Sastavili smo tablicu koja pokazuje koliko bismo platili prema ugovorima, koji su bili na snazi kada |e transfer obustavljen i koliko treba da platimo na osnovu sporazuma sa porterima. Tablica obuhvata zajmove na koje se sporazum odnosi, i to: predratne srpske, 7% Stabilizacioni i 5% Funding obveznice. Vrednost kupona je izražena u apsolutnim ciframa, a ne u procentima nominalne vrednosti kupona. Neznamo zašto je to učinjeno. Preglednost, i prema tome i manipulacija, postaće na taj način mnogo teža.

Polugodišnji kupon

Zajam ро ranijim po novom ugovoTima . sporazumu 4% 1895 37.29 ir. Ir. 24. | 1.

40, tip. iz g. g. 1906,

1909, 1910 i 1911 41.90» » 2 > > 59 Бр. 17 2. с. 1902 1 1913 47.55 » » 50.» >» 7% Stabilizacioni zajam 35 » >» 30.50» » 5% Funding 625» » 6.25 »

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

Kuponi će se plaćati u francuskim francima, i to po vrednosti franka prema funti na dan 2 decembra 1937 godine.

Na istoj bazi kao i sa francuskim postignut je sporazum i sa švajcarskim porterima. U rukama engleskih portera ima ·vrlo mali iznos naših zajmova. Sa njima je zaključen sporazum po kome će dobijati 45% nominalnog iznosa kupona. Povedeni su pregovori i sa amerikanskim poveriocima. Njihov rezultat nije teško predvideti. Naša vlada ne može da daje veće koncesije nego što je dala engleskim poveriocima. Na to se obavezala uostalom i u sporazumu sa engleskim porterima. |

Sporazum kako sa francuskim tako i sa епајеskim porterima predviđa obavezu naše vlade da ponovo vrši redovnu amortizaciju. U Francuskoj će se godišnje najmanje 25 mil. fr. 1. upotrebiti za otkup obveznica. U Engleskoj će se amortizacija vršiti prema ranijim ugovorima. Ža 4%% srpski zajam od 1895 g. potrebno je 200 funti sterlinga, a za 5% crnogorski 5.235.

VV. POLOŽAJ PORTERA DANAS

Iz gornje tablice može se lako videti i u procentima izraziti, šta gube imaoci predratnih zajmova prema ugovoru koji je stupio na snagu pre obustave transfera. Smanjenje plaćanja u procentima iznosi 35,59. Nešto teže je ustanoviti razmer smanjenja 7% Stabilizacionog zajma i 5% Funding obveznica. Kod predratnih zajmova, koji glase na zlato, promena угедnosti francuskog franka je već uzeta u obzir prilikom izračunavanja baze. To, međutim, nije slučaj kod posleratnih zajmova. Tako imaoci 5% Funding obveznica, koji primaju celi nominalni iznos kupona, pogođeni su samo depresijacijom franka. Naša vlada je u sporazumu garantovala kurs franka prema funti na dan 2 decembra, koji iznosi 147.20 fr. fr. Paritet dinara na toj osnovi iznosi 164.60 za 100 iranaka. Valutnu klauzulu su porteri vrlo energično zahtevali. Oni su već uostalom i za vreme važenja drugog sporazuma, posle prve devalvacije franka 1 oktobra 1936 g., tražili valorizaciju. Na to naša vlada nije pristala i plaćala je i dalje u devalviranim francima, čime je postigla uštedu od 33 mil. din. Poslednjim sporazumom valutna klauzula važi kako za predratne tako i za posleratne zajmove. Prema kursu franka koji je utvrđen sporazumom, iznos depresijacije je 40%. Tliko prima manje imalac 5% Funding obveznica. Kod 7% Stabilizacionog zajma depresijaciji treba dodati još popust od okruglo 15% na nominali, tako da ukupno smanjenje iznosi 55%. Za toliko manje primaju i engleski porteri. Jednako postupanje s poveriocima, kako je bilo primenjeno u prva dva sporazuma, obustavljeno je najnovijim. To se pokazalo.i na kursevima na pariskoj berzi. Nešto je teže upoređenje što se tiče popusta poverilaca poslednjeg sporazuma sa prethodna dva.

Upoređenje nije potrebno kod 5% Fundinga, koji le postao u izvršenju ranijih sporazuma. Za vreme prvog perioda moratorijuma' transfera porteri su prima-

li 10% u gotovu i 90% u 5% Funding obveznicama, Čiji.

je kurs bio prosečno 35%, tako da je njihov gubitak

58%. Po drugom sporazumu gubitak je bio još veći i.

iznosio 65%. Kod predratnih zajmova su porteri po

prvom sporazumu žrtvovali 58% nominale kupona, po drugom 65%, a po trećem 35,5%. Za Stabilizacioni zajam taj odnos se samo u poslednjem broju menja. Gubitak iznosi po prvom sporazumu 58%, zatim 65 i 55%.

Porteri su podneli velike žrtve da bi došli do gotovog movca za svoje kupone. Poslednji sporazum је prvi, koji i formalno sankcioniše smanjenje kamatne stope, iako je ono bilo fakat već i po prethodna dva sporazuma. Prvi sporazum održao je fikciju integralnog plaćanja kamata. Funding obveznice izdate su zapravo kao potuvrednost onih iznosa, koji se zbog deviznih teškoća nisu mogli transferirati.

Drugi sporazum već je otvorio Vrata smanjenju kamatne stope. Država je u stvari plaćala za 30% manju kamatu. Ali da bi i krajnji formalisti među poveriocima bili zadovoljni, u sporazumu je rečeno da se ti iznosi ulažu u jedan fond, koji treba da služi za bržu amortizaciju obveznica. Taj fond, međutim, nije stupio u funkciju. Smanjenje kamate, bez ikakve protivkoncesije sa strane države, usledilo je trećim sporazumom. Država бе та vreme trajanja sporazuma plačati u najnepovoljnijem slučaju u dinarima 3,5% kamate umesto иоомогепе 7% (kod 70% Stabilizacionog zajma). Rumunija, koja je postigla sporazume sa švajcarskim i austrijskim

· porterima o konverziji posleratnog Tise i 7% Monopolskog zajma, morala je da pristane na 450. Ali je i

ta kamata vrlo povoljna, pošto ona ne bi mogla da dobije po toj kamati novi zajam u inostranstvu.

Dužničke države nalaze se u vrlo dobrom položaju. Poslednja kriza načela je pravni princip svetinje ugovora, kako ju je zastupalo rimsko pravo. »Nužda zakon menja« postala je nova deviza. Najteže su pogođeni predratni poverioci. Njihova potraživanja vrede samo neznatan deo onog, Što su u svoje vreme davali državi. Ni izgledi za budućnost za njih nisu dobri. Ako su za vreme poleta, kada je spoljna trgovina bila rekordna i prema tome mogućnosti transfera najlakši, morali da se zadovolje sa jednim malim delom kamate, šta ih čeka ako se pogoršaju privredne prilike?