Народно благостање

9. јули 1938,

kađa. bio mesec. naimanjeg pokreta na efektnom tržištu. U toj atmosferi svetskih berza živi i Beogradska berza.

U analima našeg tržišta kapitala zabeležena je pre svega iedna vrlo važna i vrlo prijatna izjava. To je onaj deo govora g. d-r Stojadinovića na proslavi u Boru i. onog u Skoplju, koji se odnosi na novi državni zajam, a koji od prilike glasi:

»Juče sam čitao u novinama, da ie u Rumuniji upisan zajam od dve milijarde leja za četiri minuta. Ja ne znam koliko je. minuta odredio g. Letica za upis prve tranše поуог unutrašnjeg zajma ove jeseni; ali sam duboko uveren, da će se to vreme prostirati između tri i pet minuta«.

Ove su reči jedna vrsta žira za poznatu izjavu g. Letice, da je sad već obezbeđen plasman novog unutrašnjeg 7ајma u iznosu od dve milijarde dinara. A iz svega ovoga da se naslutiti, da je naša pretpostavka, da se ni jedan komad prve tranše novog unutrašnjeg zajma neće pustiti na tržište pri upisu, potpuno osnovana. Garantni sindikat za ovakvu vrstu emisije nije potreban. To može biti samo sindikat za podelu komada prve tranše međ članovima.

Ali to ne znači, da ni jedan komad zajma neće uopšte doći na tržište, ma i nešto docnije. Velika je razlika između srednieročnoga zajma za javne radove, koji preuzimaju Narodna banka, Državna hipotekarna banka i Poštanska štedionica i novoga. I ovaj kotira na berzi, ali od početka je postojala namera da se on ne pušta na tržište. A ni sami imaoci tih komada nemaju potrebe da ih otuđuju. Naprotiv, oni su za njih najbolji plasman, bolji za njih nego za ma koju drugu vrstu investora. Novi dugoročni zajam biće plasiran i kod privatnih ustanova dobrovoline i prinudne štednje. Istina, u Uredbi o obrazovanju poslovnih rezervi nalazi se propis (o kome opširno govorimo u jednoj glosi), da se bez odobrenja Ministra trgovine i industrije ne mogu otuđiti papiri, koji se nalaze kao svojina obavezne rezerve. Ali to ne znači da Ministar neće nikađ dati odobrenje. Drugo, neće svi komadi novog zajma biti plasirani iskliučivo u obimu obligatne rezerve po propisima gornje uredbe. Biće oni upisani i od kapitala koji je slobođan. Svakako je vrlo malo verovatno, da će se ti komadi u ovoj godini uopšte pojaviti na tržištu. Ali se oni mogu pojaviti i zbog toga je vrlo važno da njihov rentabilitet bude u skladu sa rentabilitetom reprezentativnih državnih papira na našem efektnom tržištu. U koliko bude relativno manji rentabilitet u toliko je veća opasnost, da se ti papiri u većem obimu pojave na berzi u zamenu za papire većega rentabiliteta i time izazovu poremećaj kurseva na celoi liniji. O tome ćemo pisati uskoro opširnije.

Pre nego što pređemo na analizu događaja na efektnom tržištu u izveštajnoj nedelji da damo kratak izveštaj o stanju d-procentnih obveznica za razduženje seliačkih dugova. Ne znamo koliko je do danas predato interesentima, ali je obrt relativno vrlo mali. Nastupilo je tačno ono što smo predviđali, naime, da banke neće otuđivati na vrat na nos te Dpapire, koje s jedne strane mogu da knjiže u bilansima al pari, a drugo mogu да ћ upotrebe za isplatu ulagača takođe al pari. Samo se toi okolnosti, da se papir pojavljuje u malom obimu na tržištu, ima da zahvali što se kurs njegov održava na zavidnoji visini. On iznosi oko 72%/6.

Kao što znamo, glavna namena tog papira je isplata poreza iz ranijih godina. Za čitaoce neće biti neinteresantno, a i za našu privrednu istoriju, da je taj papir našao jednu novu upotrebu, na koju niko nije mislio prilikom njegovog stvaranja. Kupuju ga naime banke koje imaju gotovine, a koje su pod zaštitom i upotrebljavaju ga za isplatu ulagača obično u relaciji 75% u gotovom i 25% џ 39 obveznicama. Шагаа зи vrlo volini da prime ovakovu transakciju, kakonam

· javljaju iz unutrašnjosti. U svakom slučaju bliža budućnost

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 445

ovog papira je, da se nađe u većim iznosima u rukama ulagača. A kad to nastupi, onda će se on pojaviti u većim iznosima na tržištu i tu postoji opasnost, da ponuda premaši tražnju za poreske cilieve i da kurs popusti. To sada nije slučaj. Kuriozna je izveštajna nedelja na beogradskoj berzi, kao što se to vidi iz donje tablice kurseva. Centralna figura u ovoj nedelji bio je G%o Agrar u kome je najviše rađeno i koji je pokazao neočekivan i neverovatan napredak. Pitaju nas sa strane, a pitaju se i po neki berzijanci, kako je to тогиспо, da Ratna šteta stagnira, da stagniraju i dolarski papiri, prva, najomiljeniji papir, a drugi najrentabilniji, a da pokazuju vrlo čvrstu tendenciju i jake skokove 60/o Agrarci, koji su, po našem mišljenju, otišli dalje u kursu no što to dopušta ekonomski zakon pariteta rentabiliteta državnih papira. 1-VIL 4-VI 5-VIL 6УП 7-УН Ratna šteta 477.87 „477.37 47712 47712 477Ratna šteta ter. —— 47— —= == == 490 Астгаг. ођу. 1921 —.— —__ ____ 62— "62. 4%0 Agrar. obv. 1934 59.75 59.75 60— 60.255 —.—

бо) Вере 90.62 9050. 91—— 91.75 92:25 Go Begluci termin | 6" Dalmatinci 89.75 80.75. —— 9l— — 91.75 6%" Dalmatinci termin —.— о —=— —= 7%0 Invest. zajam —.— 98.50 „98.295 —= —=

7% Seligman —.— —— И 79 Зар. zajam — | 7%6 Bler —.— 99262 92:62 92.50 92:75 89 Вјег —.— == . 97.295 —= == РиуапзЕ1 102 — 1 —— —= Crveni Krst —,— == == == == Narodna banka —.— == == === == Рниу. арт. ђапка 5. К. ·- —— === 998—— === -228.50 Priv. agr. banka k. К. —.— ___- 230— —=- 280.—

Ovoga, puta su MDalmatmci a tako isto i Begluci predmet jednoga špekulativnog manevra, jednog coup Че bourse, koji je veoma uspeo. Mi smo već u prošlom broju naglasili, da su ovi papiri na putu da postanu špekulativni i da je već prošle nedelje špekulacija počela da operiše s njima. Ovoga puta to je bilo još intenzivnije. Veoma su vešto kursevi gurani gore. Najbolji dokaz, da se ovde radi o špekulaciji je činjenica, da su oba papira pred kraj prošle izveštajne nedelje bili u ogromnoj ponudi, (obrt u Beglucima bio je 3 miliona, a u Dalmatincima 1,6 mil.) dok je ove nedelje obrt u Beglucima pao na 0,97 mil., a u Dalmatincima 0,55 mil. kao što pokazuje donja tablica.

1—7 VIJ, 94—30 МТ. u hilj. din. Ratna šteta 2.247 2.228 Ratna šteta, termin 47 1.662 40 Agrarci 1921 218 156 до Agrarci 1934 534 925. 7 Investicioni 371 289 69 Begluci 971 2.945 6% Dalmatinci 558 1.582 7, Bler 520 676 8) Bler 42 294 79% Seligman — 215 Narodna banka 218 175 Pab 277 9289 6.003 10.736

Potrebno je napomenuti da javna ruka već nekoliko nedelia nema nikakve veze sa kursom 6%o agrarnih papira. Ona ie mirno posmatrala, kad su oni.padali poslednjih nedelja, smatrajući verovatno s pravom, da je to normalizacija. Isto tako ravnodušno stoji ona — što je takođe sasvim u redu i prema ovome špekulativnome podvigu. Ono što je omogu-