Народно благостање

23. јули 1938,

cu Trsta — severne nemačke luke odgovorile su istim, a сеsto i znatnijim. Odnosi su bili toliko zaoštreni da je utakmica u davanju povlastica pretila svima katastrofom. Da do toga ne bi došlo između severnih nemačkih luka i Trsta sklopljena je neka vrsta primirja u kome su nemačke luke priznale prednost Trstu, koja proističe iz blizine njegove železničke veze sa zemljama biv. Austro-ugarske monarhije.

Ni pod režimom ovoga sporazuma prilike se nisu iZmenile. Promet u Trstu nešto je malo napredovao, ali je to bilo nedovolino da bi se moglo govoriti o oživljenju. Prema tome, za Italiju je i dalie ostao problem: kako unaprediti promet preko Trsta?

Rešenju ovoga pitanja poslužio je Rimski sporazum sa

· Austrijom i Mađarskom od 1983 godine. Pored preferencijala

navlačenje prometa preko Trsta pretstavljalo je jednu od veoma važnih tačaka međusobnih sporazuma. Austrijskom i mađarskom prometu preko Trsta date su vrlo velike povlastice na lučkim taksama, na taksama za iskorišćavanje skladišta slobodne zone, zatim refakcije itd. Od toga značai Trsta za promet sa Austrijom i Mađarskom bivao je sve veći. Zbog niskih taksa i jevtinijeg železničkog podvoza obe zemlje služile su se sve više Trstom, dok je Italija, pak, svakim novim sporazumom s ovim zemljama proširivala povlastice. A pored njih, u sistem povlastica i privlačenja prometa bila je uvučena i Čehoslovačka. Time je ujedno prestalo da važi i primirje između Trsta i severnih nemačkih luka. Međutim, nemačke luke ovoga puta nisu mogle da se upuste u borbu povlasticama, jer je po sredi bio jedan izrađen firgovinskopolitički sistem, po suštini veoma sličan carinskoj uniji. U 1936 god. u celokupnom izvozu Austrije preko Hamburga i Trsta ovaj je učestvovao sa 82,2/0, a Hamburg sa 17.8%/5; u prošloi godini odnos učešća bio je nešto povoljniji za Hamбиге: 76,3 ргета 23,74. Ukupni promet Trsta u 1937 prema 1936 povećao se ovako: ulaz sa 1,45 na 2,11 a izlaz sa 0,79 na 1,04 mil. tona.

Spajanjem Austrije sa Nemačkom situacija se ponova izmenila i to na štetu Trsta. Novim italijansko-nemačkim trgovinskim sporazumom ukinuta je austrijsko-jadranska pomorska tarifa pošto je na Austriju protegnuta nemačka 2еleznička tarifa. Predviđeno je, da će železničke tarife od austrijskih železničkih stanica prema Trstu biti za 10% niže od tarifa prema nemačkim severnim lukama. Od toga. je, međutim, izuzeta kombinovana tarifa za železničko-dunavski i pomorski saobraćaj između Austrije i nemačkih luka. Ova tarifa predviđa iste stavove koji važe i za promet preko Trsta i njome je stvarno umanjena prednost, koja je priznata Trstu nižom železničkom terifom. -

Ugovorom je, zatim, predviđeno da ni jedna od država ugovornica neće ni posredno ni neposredno uticati na izmenu utvrđenih železničkih tarifa, niti preduzimati konkurentske mere u oblasti lučkog, železničkog i pomorskog prometa.

Kao znak likvidacije sukoba između nemačkih severnih luka i Trsta odmah posle stupanja na snagu nemačko-italijanskog sporazuma ukinute su sve uvozne premije, koje je odbranbeni savez Hamburg—Bremen isplaćivao na sVe Droizvode koji su preko ovih pristaništa uvoženi u Austriju.

Turska je donela zakon o osnivanju Zavoda za zemaljske proizvođe. Po pravnoj. formi i у po zadacima to će biti turski »Prizad«. Pravna osnova je zavoda akcionarska, a celokupan kapital uplaćuje država. Visina glavnice utvrđena je-na 17 mil. lira (68 mil. din.) sa pravom povećanja za isto toliki iznos. Zadaci društva predviđeni su mnogo šire. no. što je

Turska prevodi u državne ruke trgovinu pšenicom

E =m—:— GK

“slučaj. kod našeg Prizada. Društvo nije zamišljeno kao pri-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

vremena intervencionistička ustanova, već kao stalni organ vladine ekonomske politike u oblasti proizvodnje, unovčenja, izvoza i uvoza agrarnih proizvoda. lako je društvo ovlašćeno da se bavi trgovanjem svim agrarnim proizvodima, u DTIVO vreme njegov rad biće ograničen na pšenicu i Opium. Turska je posle rata znatno povećala proizvodnju pšenice, a u periodu 19932/37 prosečno је izvozila 8.700 vagona

- godišnje. Intervencija na tržištu pšenice vršiće se kupovinom

po fiksnim cenama koje će za svaku kampanju, najdalie u prvoj polovini juna, utvrđivati vlada i to na bazi svetskih cena. Rad društva nije ograničen na izvoz, kao što je to slučaj sa našim Prizadom, već ono ima pravo prodaje pšenice i u zemlji, kao i isključivo pravo uvoza u slučaju nužde. Pored staranja da cene ne padnu ispod određenih, ono ima za dužnost da utiče i na sprečavanje velikog porasta cene pšenice u cilju zaštite potrošača. Za što bolje ispunjenje OVOg zadatka društvu je priznato pravo da može u krajevima, gde se bude ukazala potreba, osnivati mlinove i otvarati industrijske pekarnice. Ovim se ciljalo na omogućenje jevtinog зпађdevanja brašnom i hlebom krajeva koji nisu još saobraćajno povezani i u kojima su cene daleko veće od cena u ostalim delovima zemlje. Društvo je autorizovano da eksploatiše silose i skladišta i da, u saradnji sa državnim finansijskim ustanovama, organizuje varantni kredit. Najzad, da bi se obezbedila ishrana zemlje u svako doba, društvo će se starati o držanju potrebne rezerve hrane.

Kao što se vidi, zadaci turskog Prizada trojakog su karaktera: ekonomski, finansijski i socijalno-politički. Pšenični problem zahvaćen je državnom intervencijom kako sa gledišta proizvođača (cena), tako i sa gledišta interesa DOtrošača i zemaljske ishrane uopšte. Instrumente za ovu akciju pretstavljaće silosi, varantni kredit, mlinovi i pekarnice.

Novoj ustanovi, kao što je slučaj i kod Prizada, pripojiće se dosadanje samostalno monopolsko društvo za opijum. Opijumski režim, međutim, neće se niukoliko promeniti. Fabrikacija, uvoz i izvoz svih anestetskih sredstava koja se dobijaju iz sirovog i medicinskog opijuma biće i dalje predmet državnog monopola. Promet sirovog opijuma u zemlji ostaje slobodan, a država vrši otkup po cenama koje utvrđuje za svaku kampanju, vodeći računa kako o interesima proizVOđača tako i o kretanju svetske cene opijuma.

m Engleske finansije, upoređene sa onima drugih zemalja, odlične su. Međutim, ako se upoređuju sa stanjem pre svetskog ; rata, onda su daleko od toga. Rashodi su veći od prihoda, tako da se svake godine mora da.pozajmi izvestan iznos. Engleskom tržištu kapitala to još ne zadaje nikakve teškoće. Kad bi se moglo predvideti da će ovakvo stanje potrajati ioš samo koju godinu, tim još ne bi bio otvoren neki težak problem. Ali tog izgleda nema, na-

Teške brige za državne finansije u bogatoj Engleskoj

ra IO Ir i O mn

· protiv jasno je da će situacija biti sve teža. Engleska je osta-

la verna principima javnosti budžeta, tako da se iz razlike u tempu kojim se povećavaju rashodi i nacionalni dohodak može proračunati kad će doći do konflikta između državnih finansija i nacionalne privrede. To nije problem samo za Englesku, nego i za sve druge zemlje, ali on se u njoj jasnije ocrtava iako su znaci krize manji nego u drugim zemljama, zato što su vidljivi svi faktori koji deluju u pravcu konflikta.

U jednom specijalnom, kolektivnom članku »The Economist« se osvrnuo na ovaj problem, odakle ćemo uzeti samo najbitnije momente.

Težak problem engleskih finansija pretstavlja sama Velična duga, oko 8 milijardi. Ali posle napoleonskih ratova dug ie iznosio oko. 800 miliona, što je prema nacionalnom