Народно благостање

а а о

30. јули 1938,

увоза 1927 на 30,20 1986. Увоз готових производа је све мањи и главни артикли увоза су сировине и пређа, Ради повећања домаће производње сировина за текстилну инду· стрију створен је нарочити текстилни уред. Вршени су покушаји производње памука, али резултати нису били задовољавајући, тако да је Румунија још увек потпуно упућена на увоз.

— Između mađarskog ministarstva trgovine i »European Gas and Electric Co« sklopljen je ugovor o osnivanju »Mađarsko-američke industrije nafte a. d.« sa glavnicom od 14,3 mil. penge6. Društvo će preuzeti sva prava iz ugovora O koncesiji u pogledu eksploatacije izvora nafte u Mađarskoi. Zasada proizvodnja nafte pokriva 10% mađarske potrebe.

TRGOVINA

— Пошто су дене брашна пале, загребачка општина је одлучила да повећа тежину хлеба а да цена остане 4 дин. као и досада. У будуће хлеб од белог брашна мора бити тежак 0,82 кг (0,78 кг), полубелог или раженог 0,90 кг (0,86) и црног 0,98 кг (0,94 кг). Тежина и цена млечног и ситног пецива остаје непромењена.

— Призад је закључио да заврши откуп опијума већ 13 августа, а не 15 септембра, како је било првобитно утврђено. Понуда се, наиме, нагло смањила. Рачуна се, да ће се до 13 августа откупити 5000—6000 кг. што би са откупљеном количином (30.000 кг.) чинило 35.000—86.000 кгр.

— Главни савез бугарских земљорадничких коопе-

"рација послао је у Београд г. Георгија Кожухарова, који

ће продавати робу бугарских задруга и куповати нашу робу за потребе бугарских задруга.

— РЕгапсизко ministarstvo poljioprivrede dozvolilo је uvoz pogača od uljanog semenja do visine utvrđenih Копи п-

genata za Il i III. tromesečje o. g. i to samo iz U Poliske, Rumunije i Bugarske.

— Početkom jula o. g. američka grupa Međunarodne trgovinske komore sklopila ie ugovor sa 130 banaka SAD. u pogledu usvajanja jednakih uslova finansiranja izvoza. Ugovor stupa na snagu 1. oktobra o. g. i odnosi se na uslove koje ie izradila Međunarodna trgovinska komora 1927 na kongresu u Stokholmu. Dosadašnia nejednakost u izdavanju kreditnih pisama i drugih finansijskih transakcija u SAD. dovodila je često do nesporazuma i parnica. Novi propisi smanjuju 1ziko banaka kod davanja kredita trgovini.

— Prema statistici Međunarodnog agrarnog instituta u Himu svetska trgovina jajima od 1930—1935 je stalno ораdala. 1936 i 1937 se povećala. Tada je izveženo 3,4 odnosno 3,6 пи. а, од Сета 27,7% otpada samo na Dansku, 20,9% na Holandiju, 7,93% na Poljsku i 6,9%/0 na Kinu, ostalo na istočne i jugoistočne evropske zemlje i SAD. Prvo mesto među uvoznicima zauzimaju Engleska i Nemačka. One su 1937 god. uvezle 34,3%/ од celokupnog svetskog uvoza. Prema proceni Instituta može se očekivati u skoro vreme porast svetske trgovine jajima, pošto potrošnia raste a broj živine ne opada.

— U prošlogodišnjoj sezoni Australija je prodala 2,65 mil. bala vune. Od toga otpada na Englesku 1,12 mil. bala, Francusku 0,44. mil., Belgiju 0,31 mil, Nemačku 0,19, Japan 6,23 mil., a ostatak na druge zemlje.

— Poslednjih dana primećen je u Bačkoj veliki broji kupaca živine iz inostranstva, naročito iz Nemačke. Samo za dva dana prodano je za Nemačku 95,5 t žive i 55,2 t zaklane živine. Zbog jake tražnie cene su porasle, i to za mlade guske i patke na 10,50 din. za 1 ke a za ostalu živinu na 11 din.

— Na osnovu ugovora o kupovini srebra Sjediniene američke države kupile su od Kine oko 300 mil. unci po ceni od 45 centi za 1 uncu srebra preuzetog pre 1938, a 43 centa розје 1 јапџага о. 2.

— Према извештају Трговинско-индустријске коморе

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 491

у Бањој Луци број радња у Врбаској бановини 1937 према 1936 се повећао. Трговачких је било 1937 5.260 (5.101), уго-

ститељских 9.564 (2.551), новчаних завода 42 (42) и инду-

стријских предузећа 51 (48). Од трговачких радња на бакалске отпада 1.308, а од угоститељских 1.439 су мале босанске кафане. TRGOVINSKA POLITIKA

— Od 1 avgusta o. 9., kada stupa na snagu sporazum

(o plaćanju između Švajcarske i naše zemlje, uVOZ švajcarske

robe podleži kontroli Komiteta za uvoz pri Narodnoj banci. Uvoznici robe iz Švajcarske, koja potpada pod kontrolu, treba prethodno da se obrate Narodnoj banci radi odobrenja uvoza i plaćanja. U isto vreme moraju podneti podatke o uvozu te robe posebno za 1937 godinu a posebno za sedam meseci OVe godine na specijalnim obrascima koje je izradila Narodna banka.

— ]3)oMinistarstvo finansija izvestilo je carinarnice da mogu cariniti robu iz Austrije i tada, kada faktura glasi na šilinge. U tom slučaju one će na fakturama potvrditi da je carinjenje izvršeno na bazi tih faktura i zatim će ih dostaviti bankovnom i valutnom odeljenju. ·U isto vreme treba da izveste deklaranta da duplikat carinske deklaracije i sve ostale dokaze da ie roba kupljena još pre 13 marta o. g. pošalje Bankovnom i valutnom odeljenju radi odobrenja isplate. Prilikom carinjenia ima da se računa 1 šiling 8,50 din.

JAVNE FINANSIJE

-— Poresko opterećenje 150 društava u SAD. sa ukupnom aktivom od 42 milijarde dolara bilo je. 1937 dvostruko veće nego 1986 i iznosilo je 1631 mil. dol. ili 2,62 dol. po akciji, dok je dividenda bila prosečno 1,95 dol. po akciji. Ma da poresko opterećenje u SAD. u upoređenju sa drugim zemljama nije preterano, ipak ono pokazuje koliko država radi finansiranja svog privrednog programa mora da poveća terete. Ipak se jedan deo toga vrati privredi, pošto se prema poslednjem revidiranom budžetu od svakog dolara poreskih prihoda 0,35 dol. potroši na njeno unapređenje.

— Krajem maja o. g. dugoročni državni dug: Nemačke iznosio je 13,87 milijardi RM. prema 13,48 milijardi u aprilu, kratkoročni 3,02 milijarde RM. prema 2,53. Porast kratkoročnog duga je posledica izdavanjia beskamatnih blagajničkih zapisa u iznosu od pola milijarde, dugoročnog usled povećanja 4i/»/\ državnog zajma iz 1938. Dugovi pokrajina smanjili su se za 48 mil. RM. na 23831 mil.

— Primorska banovina zaključila ie kod Državne hipotekarne banke zajam od 50 mil. din., koji će biti isplaćen u 3 obroka i to ove godine 15 mil. 1939 god. 20 mil. a ostatak 1940. Od ovog zajma utrošiće se 5 mil. za gradnju osnovnih škola i zgrade gimnazije u Kninu, 4,5 mil. za proširenje bolnica, 18 mil. za melioraciju zemljišta, 2 mil. za vodovode u bezvodnim krajevima, 1,5 mil. za unapređenje poljoprivrede, 4 mil. za gradnju cesta, 10 mil. za gradnju banske palate i 5 mil. za podizanje zgrade gimnazije u Splitu.

— Argentina je zaključila u Sjedinjenim američkim drŽavama zajam od 25 mil. dolara uz 41/» kamata, sa rokom do 1938. Zajam će biti ustupljen Buenos Airesu radi isplate kratkoročnih dugova i zemljišta eksproprisanog za gradnju jedne ulice.

— Dohodak talijianskog državnog monopola 1937/38 (do 30-VI) prebacio je prošlogodišnji. Kod duvana dohodak iznosi 3,65 milijarde lira prema 3,31 milijade 1936/37, za 10% više. Kod soli porast iznosi 2,6%/0o, a kod papira za cigarete 19%.

MOVČARSTVO

— Јадранско-подунавска банка у Београду започела је са исплатом старих улога на штедњу и по текућем рачуну који 31 ХП 1937 нису били већи од 10.000 дин. На све