Народно благостање

13. азтуСт 1938,

Девзни курсеви У Цириху били су следећи:

31-ХИ-36 31-Х0-37 31 4-VII 1-УШ

Лондон 27.37 21.02 21.655]. 21.47 21.381/» Амстердам 238.30. 240.60 24140 23890 238.16 Њујорк 435:14 432.50 4367, 4938— 43628 Берлин 175:10. 174.25 17492 175.60. 17520 Париз 20.324 14.689 18.511/» 12—— 11.920 љ» Праг 12.221/» 15.19 15.90 15:07 15.08 Брисел —— — 73.69. 74.021 73.60 Београд 10— 10— 10— 10— 10—

На другом месту пишемо о интересантној ситуацији светских валута. До закључка листа ситуација се утолико изменила, што је швајцарски франак постао чврст. Као што се види из горње таблице курсеви свих девиза су пали у Цириху. Однос између фунте и долара померио се на штету фунте. Курс долара у Лондону је скочио. Најзад су скочили девизни курсеви у Паризу што показује слабију ситуацију франка према осталим валутама и према долару и фунти. 9 о: м. курс фунте у Паризу износио је 178 фр. 90 сантима према 178 фр. 41 с. претходног дана, а долара 36,67 фр., према 26.494 претходног дана. За терминске девизе репор је знатно порастао.

Тржиште злата

Имаоци континенталних девиза -и фунте штерлинга су још увек јако нервозни. Сваки даљи пад девиза према злату појачавају нервозу и доводи до све јаче тражње злата, 8. о. м. био је обрт на лондонском тржишту злата 1,56 мил. ф. шт. према 746.000 претходног дана, а 9 о. м. попео се на 2,36 мил., износ који се ретко достигне. Робу је једино давао енглески Егализациони фонд. Цена је 9 о. м. износила 142 ш. 7:/2 п. према 142 ш. 3 п. претходног дана. Из доње таблице се види да је садашња цена највећа за последњих пет година.

шилинг пенса Дин.

(по унци) (по кг.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 1 54.569

1937 140 1 54.812

2- УП-1938 141 8 54.600 9-УШ-1938 142 71/2 54.970

Робно тржиште

Пшеница. — Пред крај прошле недеље на светском тржишту дошло је до новог пада курсева и од тада и пене за промптву робу и термински курсеви крећу се на најнижем нивоу за последњих пет година. Ово ново падање нема никаквих специјалних разлога. Оно је последица статистичке позиције шшенице која се, по свршеној жетви на северној хемисфери, показује још неповољнијом но што се уочи жетве претпостављало. Резултати европске жетве већи су од предвиђања услед чега ће се свакако смањити европска увозна потреба, С. А. Д., Подунавље, Индија и Русија имају знатно већи извозни вишак но што износи светска увозна потреба за 1938/39. Према томе, сав извозни вишак Канаде и јужне хемисфере јавља се као непотребна коли: мина. Услед овога купци су постали веома уздржљиви; млинови на Западу купују само за најнужније потребе пошто се надају да ће цене, чим се буду појавиле веће количине ефективне робе, морати и даље да падају. Од подунавских

"земаља, за сада, на слободној пијаци једино је Румунија,

која нуди у Грчкој циф Солун или Пиреј по 115—116 шил. за тону што би франко утоварна станица у Румунији (по одбитку трошкова до Браиле и одатле до Солуна односно

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 527

Пиреја) одговарало 100—105 дин. Руска пшеница на Западу, која је већ стигла, продаје се по 90—91 дин. Термински курсеви средином недеље изгледали су овако: IX-X XII Ш-М

Ливерпул шил. мтц. 12/21љ 11/4 11/2 Б. Аирес пез. мтц. 7.72, 7.80 Ротердам хфл. мтц. 4.90 4.95 5 Винипег центи буш. 73 – 72— 75 Чикаго цента буш. 64.5 66.5 69

На домаћем тржишту, и овога пута, показују се врло интересантне појаве. У Србији и Јужној Србији, где је принос био слабији од прошле године, довози су релативно мали и цене се неуједначено крећу изнад интервенционих тако да Призад уопште не добија понуде из ових кралева. Главни купци су млинови, који плаћају према пијаци и квалитету од 150 до 170 дин. Супротно томе у крајевима преко Саве и Дунава цене су за износ трговачке марже испод интервенционих, а негде је, шта више, маржа врло велика. Призад је закључно до 10 августа купио 7.600 вагона и то углавном из Војводине. Пошто слободног извоза нема, а крај оваквих унутрашњих и светских цена не би га могло ни бити па да је формално и одобрен, то је целокупна понуда упућена на Призад, млинове и војску. Ипак, понуда није тако велика као што се очекивало и, шта више, од прошле недеље постала је мањом. Али пошто млинови и војска буду покрили своју прву потребу није искључено да Призад почне добијати веће понуде. Ако би то наступило ми бисмо могли поново да дођемо у опасност да превише извеземо. Стога сматрамо да би у овој кампањи требало користити раније искуство и учинити све да се извесна количина вишка магацинира.

Извозни паритет према октобарском термину у Ливерпулу пао је на 78, а према септембарском у Ротердаму на 8, односно на бази цене за ефективну робу на 90.— дин.

Кукуруз. — Претстојећа одлична берба кукуруза у С. А. Д. почела је већ да врши утицај на светску пијацу и цене. Пред том чињеницом надлежна места у Аргентини упозорила су фармере да пожуре са продајом, јер ће У октобру, кад буде приспела нова америчка роба, цене сигурно пасти. Услед тога цене су почеле нешто осетније да попуштају и средином недеље септембарски термин у Ротердаму нотирао је 485 хфл. за мтц, а у Чикагу 51 цент за бушел. Упркос осетном паду према прошлој недељи цене кукуруза још увек су, у поређењу са ценама пшенице, релативно високе и повољне.

На домаћем тржишту послова нема. Понуда је сасвим престала. Местимично се прода по која партија и то по свакој цени коју тражи купац. Цене се крећу између 130 —140 дин, тј. на нивоу цене пшенице у крајевима који су ове године имали добар принос. Карактеристично је да се већ сада ради сушени кукуруз за новембар на бази 100102 дин. Последње кише поправиле су донекле стање биљке, нарочито у Србији где је ова, услед оскудице влаге, била јако заостала.

Извозни паритет према септембарском термину у Ротердаму износи 84.50 дин, а према промтној цени 94дин. Као што се види, у Ротердаму и промпт и термин скупљи су од пшенице.

Сировине. — На тржишту сировина у свету ове недеље владала је постојана тенденција, јер се осетило извесно смањење тражње. Ако би тражња идућих недеља и даље падала, што би био знак попуштања коњунктуре, онда ће цене свакако ићи још доле. Цене важнијих сировина средином недеље нотирале су: бакар 4134, бакар електрблит 463/4, калај 195, олово 14:/;, цинк 14 фунти стерлин-

„ га за тону, памук у Њујорку 8,58 центи, каучук у Лондону

754 пенса за либру.