Народно благостање

~ 13. август 1938.

|

Јуни месец -донео: је нове промене у ценама, али је тенденција била врло неуједначена; у поређењу са индексима у месецу мају било је и пораста и пада. Према. мају месецу цене на велико пале су'и то; биљних производа са 90,7 на 88,7 тј. за 2,3%%, сточних производа са 66,2 на 64,2 или за 3,00 и минералних производа са 90,2 на 89,9 односно за 0,4/. Индекс индустријских производа показује у јуну месецу пораст са 7%4 на 803 односно за: 1,19/0. Скупни индекс пао је свега за -0,9%. Попуштање код биљних производа у јуну месецу претставља уобичајену појаву, јер је у то време жетва на прагу па долази до осетнијег попуштања цене пшенице, јечма, овса итд. Када су изгледи за жетву добри а залихе приличне- онда пад може да наступи и раније као што је оило-1936. Али исто тако има година у којима не долази до пада; -а може се десити да наступи и пораст као што је

Кретање цена у јуну O. T.

било у 1937. То се дешава када изгледи за принос биљних

производа нису најбољи и када су залихе исцрпљене. Овога пута попуштање цене у прелазном периоду било је релативно врло мало, јер се у нову кампању ушло без залихе пшенице и са веома оскудном резервом кукуруза услед. чега су не само цене кукуруза него и све остале сточне хране знатно скочиле.- Сточни · производи у јуну, услед ограниченог извоза и истовремене веће понуде због недовољности сточне хране, највише су пали.

Овакво кретање цена изазвало је следеће промене У куповној снази: индекс биљних производа у јуну био је за 10,4) већи од индекса индустријских производа према 14,2% у мају, док су у јуну прошле године маказе цена на" штету биљних производа биле отворене за 8,746. Код сточних производа маказе на њихову штету према ценама индустријских производа износиле су 2019 према. 16,79 у мају односно 18,49 у јуну прошле године.

'И-код цена на мало у јуну месецу имамо неуједначено кретање. Цене су према мају попустиле: у Београду за 1,3%/5, Сарајеву 3,1%/%, док су порасле у Љубљани за непуних 1% и у Скопљу за 0,2, а у Загребу су остале непромењене. Индекс за 10 градова показује попуштање од 1,3%, У поређењу са истим месецом у 1937 цене на мало и у јуну биле су знатно више и то: у Београду 10,89, Загребу 10,79, Скопљу 9,97, Сарајеву 6,6/«, Љубљани 5,8%, У 10 градова 8,4%/.. Према 1980 г. (на којој бази Народна банка израчунава индекс цена на мало) када је коњунктура у нашој земљи била на врхунцу, цене на мало мање су свега за по неколико поена и то: у Београду 5,1, Загребу 8,6, Љубљани 8,8, Скопљу 2,6, Сарајеву %1 и у 10 градова 7,2, као што се види, Скопље и Београд имају највиши ниво цена на мало.

Polet talijanske industrije zavisi od državnih finansija

Talijanska privreda dostigla je najvišu tačku svog razvoja posle rata. Žetva je bila jedna od naiboljih, a indeks industrijske proizvodnje prebacio je nivo pre krize' za 8,6 poena: : Od 1996, kada је započeta »bitka za Žito«, privreda je sve više pod uticajem autarkističke politike države I zbog toga sve jače vezana za' državni budžet. Pošto smo u 431. broju N. B. govorili o talijanskoi polioprivredi, sada ćemo se ograničiti na to da prikažemo stanje državnih finansija i uticaji autarkije na industriju i trgovinu.

Dva faktora su imala presudan uticaj na državne finansije: naoružanje i rat protiv Abesinije. Od 1934 izdaci za-vojsku su: sve ·veći. Deficit u budžetu iznosio je 1934/35 2030 mil.

lira, 1935/36: :42.686: mil, "1936/37- 16230 - ти. 2а:3 водте ог је =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1937 20д:'

Страна 521

dostigao. sumu od 30.946 mil. Uporedivši ga sa deficitima redovnog budžeta za 1936/37 od 23.413 mil. vidimo da pretstavlja veliki teret za državu. Radi pokrića tog deficita, emitovano je novčanica u iznosu od 1.350 mil. lira i zaključeno nekoliko zajmova. Redovni budžet za 1937/38 predvideo je deficit od 3.173 mil., dok je u vanrednom, prema jednoi izjavi ministra finansija u maju o. g., dostigao sumu od 6.400 mil. lira. Računa se da je budžetska godina 1937/38 završena sa. deficitom od ]0 milijardi lira.

Za poslednjih nekoliko godina, a naročito za vreme rata protiv Abesinije, trgovinski bilans je redovno pasivan i Dproзеспо је iznosio godišnie preko 3 milijarde. 1937 pasiva је bila 5,6 milijardi. Razlozi za to leže u pojačanom uvozu sirovina za industriju koja godinama radi za naoružanje. Italila je zemlja siromašna sirovinama i zbog toga je upućena na uvoz. .S time u vezi je i opadanje zlatne rezerve od 1928 do 1934 prosečno za 191 mil. godišnje. Za vreme rata 1935. otišlo je iz zemlje zlata u vrednosti od 2.488 mil. lira, 1936 год. 1.030 mil., tako da se računa da ie zlatna rezerva Кгајет 1937 iznosila svega 4.028 mil. lira.

Najveći uticai ima autarkistička politika države na industriju. Ona je stvorila polet u talilanskoj industirji, ali ga je, u isto vreme učinila zavisnim od njenih narudžaba ili, u krajnjoj liniji, od njenih finansija, pošto je država naijači kuрас ı kreditor. Ali talijanska autarkija ne znači isto što i nemačka. Ona, po rečima direktora firme Ansaldo, teži.u prvom redu da oslobodi Italiju od zavisnosti od inostranstva u pogledu gotovih industriiskih proizvoda a tek u drugom redu od uvoza sirovina. Od 1928 do 1934 industrija je naj-, većim delom finasirana zajmovima. Posle 1934 glavni izvor kredita je državni budžet. Svakako da je privatna inicijativa imala udela: u razvijanju industrije, naročito posle inflacije 1936, kada su povećani profiti ulagani u izgradnju novih i proširenje starih preduzeća.

Samo zahvaliujući ovakvoj politici države, mogla је talilanska industrija da se razvije onako brzim tempom i da već 1995 prebaci nivo proizvodnje pre krize. Indeks proizvodпје (1928—100), koji je 1932 iznosio 73, 1935 se popeo na: 102,4 a 1937 na 108,6. Razvoj nije bio ravnomeran kod svih grana. Tekstina industrija je daleko zaostala za nivoom pre krize sa indeksom proizvodnje od 83,7 u 1937 prema 67,4 u 1932 godini, dok je mehanička i metalurgijska napravila veliki skok od 70,7 u 19932 na 130,1 u prošloj godini. Uopšte poletu ove grane ima da se zahvali visoki nivo zaposlenosti talijanske industrije. Naročito je porasla proizvodnja rudnika uglja i železa, koja је dostigla rekordno stanje iz 1918 godine. Ali, iako je proizvodnja čelika jako porasla, ipak potrošnja zaostaje za onom u drugim industrijskim zemljama. Godišnje troši se u Italiji na jednog stanovnika 59 kg čelika prema 383 ke u SAD, 248 u Nemačkoj, 180 u Епрје-: skoj i 144 u Francuskoj. Za slučaj rata, predviđa se mnogo veća proizvodnja čelika (za 2,5 do 3 mil. godišnje). KESE een || осле кризе, мађарска инду= стрија се почела брзо развијати. Производња је расла из године у годину и 1937, кога претставља годину високе коњунктуре за целокупну светску привреду, достигла је највиши ниво, Ма да се у другој половини темпо рада ин: дустрије нешто успорио, ипак су резултати на крају године били бољи него 1936. У целини узевши, мађарска ингу: стрија је од 1982, када је њена производња била на најнижем нивоу, до краја 1937 развила своју делатност у толикој мери да ју је у том погледу само Шведска надмашила. Чак је и код немачке и енглеске индустрије пораст произ-

Мађарска индустрија снажно напредује