Народно благостање

3. септембар 1938. i:u kursevima, naročito kod Ratne štete i kod oba 66% agrarna papira. Baš je :31 bio kritičan dan zbog toga, što su toga dana i po varoši proturane vesti kako je Francuska naredila mobilizaciju, kako je u Čehoslovačkoi već pozvana vojska na mobilizacione tačke itd. Držimo da smo dokazali nesumnjivo, da o kakvom političkom uticaju na našem efektnom tržištu ne može biti ni govora.

Nameće nam se dužnost da objasnimo ovu besu koja je trajala svega tri sastanka. Besa je obuhvatila Ratnu štetu, G%/o agrarne: papire, akcije Paba i nešto Blerove papire. Glavnu je ulogu igrala Ratna šteta, što se može da vidi i po veličini obrta. Kod Ratne štete depresija u ovoj nedelji bila je iedan nervozni cest vrio malog broja berzijanaca, koji su imali špekulativne angažmane u njoj. Ratna šteta ima više od mesec dana nepromenjeni kurs, a to je ono što je najgore za špekulaciju. Špekulacija je bila ala hos i očekivala svakoga trenutka da Šteta krene gore. Oni koji imaiu prompt Ratnu štetu u špekulaciji postali su nervozni zbog toga što ih je gnjavila kamata, jer oni plaćaju veću kamatu na zajam koji su uzeli na Ratnu štetu no što je kamata koju nosi sama Ratna šteta. Ne videći. sigurnost skakanja u najbližoi budućnosti oni su počeli prodavati prompt robu, da bi izbegli plaćanje kamate i očekujući da tim prodavanjem obore kurs termina, na Koji se ne računa kamata, pa da ga kupe. Sa tom ponudom špekulac:je koincidirala je jedna veća privatna ponuda. Niih dve zajedno su izazvale pad kursa, a pad kursa je izazvao nove ponude od strane špekulacije. Najbolji je dokaz za to veliki obrt u terminima.

Izvesni špekulativni angažmani u terminima likvidirani su. I čim su oni likvidirani papir je krenuo naviše. Što nije već u-avgustu skočio još više, razlog je u tome što još nije likvidirana ona veća privatna ponuda koja je počela 29 o. m.

Rezultat ove bese u pogledu Ratne štete može se reći da·je vrlo.povolian, jer je on omogućio da se likvidira i ono malo špekulativnih angažmana u ovome papiru. Mi napominjemo da, po našem mišljenju, nema ni pet miliona dinara efektivno angažovanih špekulativno u Ratnoj šteti. Od toga više od polovine je već likvidirano. Tako je dalje asanirana situacila koja je inače veoma zdrava kod ovoga papira. Da su-kakvi drugi uzroci igrali neku ulogu ili da je špekulacija bila iače angažovana, onda bi obrt u ovom papiru u ovoj nedelji išao na desetine miliona dinara.

Jak pritisak je bio istovremeno na 6%%o Agrarnim papi-

rima. Vrlo prirodno! I tu ima špekulativnoga angažmana i tu je ista polava kao kod Ratne štete. Likvidiran je jedan mali deo od tih angažmana, čiji se domašaj ne može da sagleda. Na samoi berzi i oko berze nema više mnogo špekulativnih angažmana u 6%o Beglucima. Može ih imati samo daleko van berze. I interesantno je, da se i kod tih papira pojavila 30 avg. veoma Živa tražnja, koja ie oba papira poterala gore. U Dalmatincima. 31. nije bilo posla, ali se čuje kurs 91,50. ·- -- Što se tiče Blera on je popustio nešto malo od 98,5 na 93 (7%5), ali to nile nikakva promena, pošto je u međuvremenu dolar skočio. U ovoj nedelji jedna jedina ruka je prodavala. A 8% Bler popustio je na 98, što je druga jedna ruka prodala nekoliko komada i htela da likvidira angažman.

Kod akcija Paba bila je velika nervoza. Pokazalo se da· je. bilo malih špekulativnih angažmana i kod ovoga papira. To je sasvim prirodno, on je sve interesantniji i sve više liči па Кати štetu po svojoj tehničkoj poziciji na Beogradskoj berzi. Ti su špekulativni angažmani delimično likvidirani. Zbog toga je kurs sitnih išao do 220,5. 31 avg. se već popravio, ali treba napomenuti da je taj špekulativni angažman samo u sitnim komadima. Krupni nisu ni rađeni, niti su nudeni.

Čvrsta tendencija pojačala se poslednjeg dana izveštajne nedelje. Ponuda je bila minimalna, pri velikom interesu sa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(трапа 97}

strane kupaca, tako да se može računati sa skokom kurseva još u idućoj nedelji. 1

Primili smo. statistiku obrta za prvo polugodište 1938 g. na Beogradskoj, Zagrebačkoj i Ljublianskoj berzi. Obrt od kojeg najveći deo otpada na devize porastao je sa 1.8 milijardi na 2 milijarde din. Sam porast verovatno isključivo otpada na devize. Dok je još prošle godine obrt bio najveći u Zagrebu zahvaljujući velikom deviznom poslu, u prvom polugodištu o. g. je Beogradska berza izbila na čelo sa Dromefom od 946 mil. prema 777 mil. u istom periodu prethodne godine, zatim dolazi Zagreb 884 mil. prema 853 mil. i najzad Liubliana, sa daleko skromnijim brojem, 176,2 mil. prema 159 mil. dinara.

Na zagrebačkom tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća situacija je izrazito slaba, naročito za. pomorsko-parobrodarska društva. U toku nedelie rađene su akcije Trbovlja po 174 i Dubrovačke paroplovidbe po 8350.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 26-VIII.: 43,3479; 29-УШ.: 43,3915; 30-VII.: 43,4666; 31-УШ.: 48,5916 1-IX.: 43,5541.

Naši papiri na stranim berzama

Pre dve nedelje rekli smo u našem izveštaju da je skok naših papira u vezi sa slabošću franka, usled čega su jako traženi papiri sa zlatnom, pa i sa valutnom klauzulom. Tačnost našeg gledišta potvrđena je i prošle pa i ove izveštajne nedelje, kada je došlo do suprotnog kretanja kursćva usled pobolišanja položaja francuskog franka. Kursevi su bili sledeći:

2-УШ 2УШ 24-VIH 29-VIII 49 1895 307 304 302 305 5% 1902 363 369 359 354 41i/9/o 1906 335 330 330 330 41/50/0 | 1909 324 325 327 333 4725% | 1910 327 82750. 32950 332 4] 1911 933 330 333 333 5% 1913 371 370 365 365 79/о 1931 851 353.50 350 345.50 5% Funding 116 118 120 118

Na Niujorškoj berzi čvršći je nešto 7%5 Bler, a ostali papiri su nepromenjeni. 7% Bler 25-25,50

8% Bler 7% Seligman 30 avgust 28-28,50 . 40-42

DEVIZNO TRŽIŠTE

Klirinška marka se u toku nedelje pojavila obilno, tako da je kurs znatno popustio, kao što se to vidi iz donje tablice. U početku sastanka poslednjeg dana izveštajne nedelje kurs je dalje pao. Roba je, međutim, postala sve ređa i ređa dok je kod najniže tačke koja je postignuta (1417) potpuno nestala. Posle toga je tražnja postala nervozhija i odobrila daleko veće cene, tako da je još istog dana plaćeno 1425 zatim 1439, i posle zvona 1435. | |

I uprkos porasta kursa poslednjeg dana izveštajne nedelje situacija se ne bi mogla nazvati čvrstom. Tražnja je vrlo: rezervisana, verovatno pod uticajem terminskih kurseva koji su redovno niži od promptinih. Ponuda nije tako jaka kao što je bila u početku nedelje, tako da bi malo veća tražnja mogla da prouzrokuje porast kurseva. — Narodna banka је 1 даје davala funte po nepromenjenom kursu. Vrlo čvrsti su grčki bonovi. Posle zvona su rađeni po 30,75, pri velikoj oskudici robe. |

London _ Berlin

Madrid Milano . bonovi 26-VIII 288. = 1450% „| | | 5950 За рг. 212.88 1749.— — _ 999.58 Па Bez pr. 165.67 1361.07 178067 |