Народно благостање

17. септембар 1938,

Dr. Alebsandar Bilimović profesor univerziteta u Ljubljani

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 595

ргрукешзето орабалје који ке о то ди чика - АН (Svršetak)

HOĆE LI JUGOSLOVENSKU PRIVREDU MIMOIĆI KRIZA?

U prvom članku pregledali smo stanje svetske konjunkture. Videli smo da se njeno stanje može karakterisati kao »mala kriza«.

Što se tiče Jugoslavije, u njoj se |oš dosada produžava doba visoke konjunkture.

Prema podacima Odeljenja za ekonomska izučavanja kod Narodne banke (v. »Razvoj privrede u Kralievini Jugoslaviji« za juni 1938 zg.) stajala |e većina indeksnih brojeva u prvoj polovini 1938 g. na višem nivou nego i istim mesecima 1937 g. Ali postoje već i izuzetci. Tako: 1) ı ako su bili prihodi državne privrede uopšte u prvoj polovini 1938 g. veći nego u prvoj polovini 1937 g., ipak su bili ovi prihodi u februaru 1938 g. manji nego u februaru 1937 g.; 2) berzamski promet deviza i valuta bio |e u februaru i junu 1938 о. manji nego u istim mesecima prošle godine; 3) indeksi cena su bili uopšte viši nego 1937 g., ali cene stočnih proizvoda bile su u aprilu 1938 g. već niže nego u aprilu 1937 g.; 4) broj utovarenih vagona bio је мес! nego 1937 g., ali državna rečna plovidba već od septembra 1937 g. pokazuje osetno opadanje broja prevezenih kilometarskih tona; 5) isto tako |e bila tonaža prispelih brodova u pomorskom saobraćaju u novembru—decembru 1937 g. i u aprilu—maju 1938 g. unekoliko manja nego u istim mesecima prethodnih godina; 6) osobito veliko je opadanje izvoza koji je rastao do kraja 1037 g., a za prvih šest meseci 1038 с. је izneo samo 2389 mil. Din. prema 2820 mil. Din. u prvom polugodištu 1937 g. Uvoz je naprotiv nešto porastao i izneo u prvom polugodištu 1038 g. 2647 mil. Din. prema 2420 mil. Din. u prvoj polovini prošle godine. Zbog ovih promena aktivni saldo spoljne trgovine | | mil. Din. pretvorio se u pasivni saldo od 257 mil. Din.

Ova pojedina opadanja su još izuzetci dok je opšta tendencija svih ostalih indeksnih brojeva da rastu. Oni ne daju još prava da govorimo o opštem popuštanju jugoslovenske konjunkture. Ali ipak su to već mali oblaci na dosada još jasnom privrednom horizontu. Pored toga ne smemo zaboraviti da je jugoslovenski konjunkturni ciklus, kao uopšte konjunkturni ciklus manjih narodnih privreda, u znatnoj meri »importiran«, t. |. rezeultat opšte svetske konjunkture (»imported« business cycle, B. J. Tinbergen: An Econometric approach to business cycle problems. Paris. 1937, str. 65).

Pri tome se vrši uticaj svetske konjunkture na jugoslovensku narodnu privredu s nekim zakašnjenjem, s nekim »lag«-om kako kažu anglosaksonski statističari i ekonomisti. To se vidi već i iz primitivnog upoređivanja statističnih podataka. Tako na pr. ako uzmemo kao barometar jugoslavenske privredne konjunkture prosečne godišnje brojeve osiguranih članova SUZOR-a, onda imamo ovakvo kretanje konjunkture od 1923 ој:

1923 с. — 439,2 пијада 1031 с. 609,2 hiljada 1924 с. 4595 >» 1007 2. 5859. > 1925 с. 4692 » 1933 0. 5210 >» 1920 Pb | 2726» 1934 с. 5436 » 1020 2 | 5 > 1935 с. 5643 >» 1028 || 2658 > 1936 с. 6162 >» 1020 0. | 60O05,1 >» 1007 5. 0800 >» 1000 22. 6512 » тај 1938 0. 7421 »

Kao što vidimo, brojevi su lagano газ! од 1923 do 1926 god., ali taj porast je bio u većoj meri rezultat proširivanja radničkog osiguranja nego povećanja Dbroја zaposlenih radnika. Dalje je počeo brzi porast broja osiguranih radnika koji je već izražavao pravi porast broja zaposlenih radnika. Ovaj porast se produžava u toku 1927—1930 g. Godine 1930 bila je dostignuta najviša tačka. Posle toga broj osiguranih radnika opada i dostiže najnižu tačku 1933 g., posle čega opet raste i to: 1934 i 1935 g. slabije, a 1936 i 1937 g. vrlo |ako. Maja 1938 с. pod ukupnim uticajem konjunkturnog i sezonskog faktora ovaj broj dostiže rekordnu visinu od 742,1 hiljade, dosada |oš nepoznatu u Jugoslaviji.

Ako uzmemo za početak poslednje svetske krize kraj 1929 g., onda, kao što vidimo iz gore navedenih brojeva, broj osiguranih radnika rastao je u Jugoslaviji 105 1930 g. ı prosečni godišnji broj iznosio je ove godine 631,2 hiljada prema 605,1 hiljada u 1929 godini. Tek od decembra meseca 1930 g., t|. približno godinu dana kasnije od početka svetske krize prosečni mesečni brojevi opadaju prema brojevima za iste mesece preihodne godine. Ali još u toku 1931 ge. broj osiguranih drži se skoro na nivou 1930 godine. Tek pred kraj 1931 počelo je Drzo opadanje, koje pokazuje da je i u Jugoslaviju dospela oluja svetske krize.

Teže je bez specijalnih proučavanja odrediti s kakvim zakašnjenjem je došao u Jugoslaviju kraj »velike depresije«. Ali 1935 g., kada je svetska konjunktura pokazala već prve znake oporavljanja, broj osiguranih radnika u Jugoslaviji stajao je još na najnižoj tačci i tek u toku 1935 ге. počeli su mesečni brojevi nadmašivati brojeve za iste mesece prethodne godine. A brzo povećanje zaposlenosti, koje je svedočilo da je polet jugoslovenske privrede potpum, počeo je 1036 g., kad se prosečni godišnji broj popeo na 616,2 hilj.

Obzirom na ovo zadocnjenje |ugoslovenske Копjunkture uporedno sa kretanjem svetske konjunkture možemo da dođemo do ovakvog zaključka:

lako se još u Jugoslaviji produžava porast broja osiguranih radnika, ipak ne možemo sa sigurnošću reći da је svetska »mala kriza«, koju smo ocrtali u našem prvom članku, prošla mimo Jugoslavije.

Razume se, nije isključeno da ova mala kriza uopšte neće zahvatiti Jugoslaviju, pošto je i velika svetska kriza u Jugoslaviji besnela mnogo kraće nego u drugim državama. Osim toga javni radovi koji se već