Народно благостање

17. септембар 1938.

1927 4,50 2,21 6,85 8,32 1928 4,82 2,63 9,12 8,30 1930 5,28 3,83 9,89 10,51 1931 5,29 4,22 11,84 12,26 1930 5,28 4,22 11,84 12,26 1932 4,78 4,96 12,21 13,02 1933 5,21 4,88 12,20 13,82 1934 5,24 5,04 12,39 14,19 1935 6,05 5,57 12,26 17,52 1936 7,98 6,05 12,58 19,43 1937 9,54 7,16 13,60 17,31

Како видимо љубљанска пензиона благајна била је пасивна 1926 и 1927, затим су следиле две активне године, а од 1930 до краја 1937 дефицит је редовна појава. 1936 он је износио скоро 7 милиона, а прошле године 3,7 мил. дин. Имовина стално опада до 1937, када се повећала за 55.000 и износила

' 13,68 мил. дин. Овој суми треба додати имовину

Покрајинског пензионог фонда за рударе у Љубљани

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597

од 8,6 мил. која је на основу последње уредбе пренета на братинску благајну. Према томе целокупна имовина износи 22,28 мил. дин. Више од пола (12,2 мил.) уложено је у вредносне папире, а 9,8 мил. лежи као улог на штедњу код разних новчаних завода.

Сарајевска пензиона благајна осим мањка 1932 год. од 177.529 дин. активна је непрекидно тако, да се имовина стално повећавала и крајем прошле године износила 22,6 мил. Највећи део састоји се од улога код новчаних завода (12,7 мил.), у вредносним папирима је било 2,2 мил., некретнинама 3,3 мил. а знатан део претстављају потраживања (42 мил. динара).

(Обе истичу у својим извештајима пораст доприноса који потиче делом од повишења стопе истих од 8 на 10%, а делом од повећања броја чланова. Због високог полета у рударској и топионичкој индустрији, број пуноправних чланова се повећао код љубљанске од 10.326 почетком на 12.040 крајем 1937 а код сарајевске од 11.320 на 12.241.

БЛАГАЈНА БОЛЕСНИЧКОГ ОСИГУРАЊА

Заједничко обележје и сарајевске и љубљанске је да су расходи годинама већи од прихода. Прошле године приходи од доприноса су порасли, пошто се повећао број чланова и то код сарајевске за 975 на 13.966 а код љубљанске за 1955 на 12.794. Поред свега тога обе су завршиле прошлу годину са дефицитом. Укупни приходи љубљанске су износили 10 према 9,2 мил. 1936 а издаци 10,1 према 9,1 мил. Приходи сарајевске били су 7,1 а расходи 7,6 мил. Последица тога је спор пораст имовине код љубљанске која се за 13 година повећала за свега 6,3 мил. и прошле године износила 19,9 према 13,6 мил. 1924, а код сарајевске опадање за пола милиона од 6,3 1936 на 5,8 мил. дин. 1937.

Разлог овој појави лежи у природи самог посла у рудницима који брзо исцрпљује радника и излаже га разним болестима. Већи број чланова значи код овог осигурања у исто време повећање издатака, пошто број оболења нагло расте. Код љубљанске прошле године је било 21.090, за 3676 више него 1936, док је код сарајевске од 17.134 осигурана члана боловало 120.532 дана, за 2667 чланова и 14.032 дана више него 1936. На првом месту долази код љубљанске благајне болести органа за варење, затим болести органа за дисање, озледе и болести костију, а код сарајевске озледе, заразне болести, 60лести органа за варење, после тога долазе болести органа за дисање.

БЛАГАЈНА ЗА ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕСРЕЋЕ

Ово осигурање код обе благајне непрестано показују тенденцију пораста издатака као што се то види из следеће таблице.

Сарајевска благајна за осигурање против несрећних случајева

Љубљанска благајна за осигурање против несрећних случајева

Година Приходи Расходи Приходи Расходи у милионима динара 1925 0,95 0,13 2,47 1,47 1926 1,04 0,26 1,59 1,45 1927 125 0,84 1,03 1,99 1928 1,33 1,02 1,47 2,19 1929 1,39 0,97 1,88 2,35 1930 1,50 1,39 2,10 2,42 1931 1,42 1,63 1,85 3,07 1932 1,22 1,47 2,19 3,39 1933 1,42 1,68 2,54 3,06

ФОНД ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ

Фонд је прошле године имао активан биланс. Рударска и топионичарска индустрија радила је пуним капацитетом и број запослених радника био је већи него 1929. Издаци на помагање незапослености били су незнатни, пошто је незапослених рудара и топионичарских радника било мало. Код љубљанске братинске благајне почетком 1937 било је незапосле-

1934 2,11 2,28 2,70 2,98 1985 2,28 2,56 2,67 2,98 1936 2,57 2,44 2,72 3,11 1937 3,03 2,56 2,90 3,34

Последица сталних мањака код љубљанске је опадање имовине од 7,4 мил. дин. 1926 год. на 5 мил. прошле године. Сарајевска је 1936 и 1937 завршила са укупним вишком од 600.000 дин. Имовина се крајем 1937 повећала за пола милиона на 3,2 мил. дин. Значајан је за обе пораст броја рентника упоредо са повећањем броја чланова, што је знак техничке заосталости већине наших рудника који немају довољно заштитних справа. Добрим делом узрок лежи и у невештини радника. Број рентника је био лане код љубљанске 625, за 62 већи него 1936, а чланова 12.194, за 1.446 више. Сарајевска је имала 1937 890 рентника према 875 1936.

РУДАРСКИХ И ТОПИОНИЧКИХ РАДНИКА

них 745 а крајем 793. У свом извештају она истиче да је тај број већи, пошто она не води евиденцију о оним незапосленим рударима који су изгубили право на потпору. Сарајевска благајна у другој половини 1937 није скоро ни имала незапослених. Тако се имовина код ње увећала за 371.000 дин. на 1,3 мил. а код љубљанске за 370.000 дин. на 1,19 мил.