Народно благостање

Страна 636

сту био је 102, железничког промета 90, грађевне делатности 9092, потрошње железа 90, увоза сировина 11172, извоза 90 и запослености 110. С обзиром на затегнутост у међународним односима не очекује се неки пораст привредне делатности и поред знатних поруџбина за наоружање.

САОБРАЋАЈ

— Бугарски извоз је запео због оскудице вагона. Пре је Бугарска за време извозне сезоне узимала у зајам неколико хиљада вагона од Југославије и Мађарске, сада је то због несигурне политичке ситуације. скоро сасвим изостало, деломице и због тога, што и Југославија и Мађарска требају велики број вагона за свој сопствени извоз. Управа бугарских железница известила је извознике да лако покварљиву робу довозе на отпрему само ако су већ унапред обезбедђени вагони. : — Последњих дана осетила се оскудица у вагонима за извоз и за унутрашњи промет. Узрок тој појави је пре. кид саобраћаја између Чехословачке с једне и Немачке, Мађарске и Пољске с друге стране, због чега знатан број наших вагона, којима је извезена роба, не може на времг да стигне у земљу. Управа железница је предузела мере да се ти вагони што пре врате.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар Српска штедионица дгд. у Осијеку, упис чланова управног одбора г.г.: д-р Узелца Прокопија и Рајковића Ни:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 40

коле. — Градска штедионица опћине слоб. и кр. града Вараждина, упис чланова управног одбора гг.: ЦЏерк Драгутина, мр. Милтарић Богомира, Зубањек Звонимира и То: плак Јулија. — Дионичка штампарија д.д., Карловац, упис промене чл. 7 друштвених правила и чланова управног одбора глг.: Медведец Бранка, Сочец Божидара и Конечни Карела. — „Петр" индустријско трговачко д.д. у Херцеговцу, упис промене чл. 5 друштвених правила. — Банка за трговину и обрт дд. у Пакрацу, упис члана управног одбора г. Пик Рудолфа. — Народни магацин, свеопште текстилно д.д., Београд, упис чланова управног одбора гл. Талер Мирка и Брунер Армина.

Збесрови акционарских друштава

3 октобар — Хермес дљд. у Загребу (ванредан).

10 октобар — Нафта производи, импортно дгд., 32 греб (редован). — Митровачка парна пилана, творница шперплоча и фурнира да. у Сремској Митровици (ванредан). Исправка. — У „Анализи биланса" и на корицама „Народног благостања“ бр. 39 погрешно је отштампан назив фирме „Укод' творница укоченог дрва и фурнира д. д. У место „фурнира" штампано је „фирниса", како у наслову тако и у тексту анализе.

КОЊУНКТУ

STANJE NARODNE BANKE МА DAN 22 SEPTEMBRA 1938

Novčanični opticaj povećao se za 195.3 mil. din. na 6.452,3. Тоте је doprinelo smanjenje obaveza po viđenju za 49.5 mil. din. na 2.245,2 mil. Među njima je najjače palo pDotraživanje države za 314 mil. din. na 30.4 mil. i razni računi za 30.1 mil. na 1.094.4 mil. din. Razni računi su u posedu državnih privrednih ustanova. Prema tome njihova potreba za novcem, kao i ona države, bila. je uzrok padu obaveza. po viđenju. Žiro: računi su čak i nešto porasli, za 19,2 mil. na 1.112,4. mil. Sa druge strane imamo priličan porast zajmova i hartila od vrednosti, što je drugi glavni razlog povećanja novčaničnog opticaja. Zajmovi po eskontu porasli su za 41.5 mil. din. na 1.594.4. mil., dok su zajmovi na zaloge neznatno smanjeni, za 0,3 mil. na 99 mil. din. Hartije od vrednosti porasle su za 25.2 mil. na 235 mil. din. Tome treba još odati porast vrednosti rezervnog fonda za 2 mil. din. (na 290 mil. dm:), jer se i ua. ovom slučaju radi o hartijama od vrednosti. Ostale promene su manjeg značaja. Devize koje ne ulaze u podlogu: porasle su za 2,4 mil. din. na 422,9 mil. i razna aktiva za 4.1 mil. na 2.164,7 mil. din. Zlatna podloga se povećala. za 3,5: mil. din. na 1.849,3 ти, за 28,5% prima za: 4.5 mil. na 2.376,3 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenju porastao je za 75.7 mil. din. na 8.697,5 mil. din. To je- razlog padu kvote pokrića na 27,32".

(Midi tablicu na sledećoj strani).

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 22 do 929-IX 1928

EFEKTNO TRŽIŠTE U prošlonedeljnom berzanskom izveštaju dali smo iscrpnu uporednu analizu efektnog tržišta. Uzroci koji su doveli do stropoštavanja kurseva delovali su:i u izveštajnoj nedelji: Ratna opasnost je postala, čak, mnogo Veća i neposredna u toku nedelje, što je dovelo do vrlo. jake. ponude svih

vrsta papira. Javne novčane ustanove pojavile su se na tržištu. Njihove intervencione kupovine međutim bile su srazmerno vrlo malog obima. A osim toga nisu podjednako intervenisali kod svih vrsta papira. Tako je Ratna šteta ostala gotovo bez kursne nege. Državna hipotekarna banka kupila je samo neznatan iznos koji na formiranje cena nije mogao da utiče. Kod 6% agrarni:h papira uloga javne ruke bila je veća. Ali ni tu nije bila njena intervencija dovoljna da spreči veliki pad kursa. Ti kritični dani pokazali su vrlo velike nedostatke u organizaciji efektnog tržišta. Oni su tako veliki, da. se pravilno funkcionisanje efektnog tržišta ne može zamisliti bez intervencije javne ruke. Ako pak. ova ne može ili neće da

interveniše onda prestaje mogućnost poslovanja. Članovi ber-

ze, kao što se pokazalo u kritičnim nedeliama, međusobno licitiraju na dole bez ikakvog izgleda na prodaju. Cene se pod takvim okolnostima formiraju na mnogo nižem nivou, nego što bi bio slučaj da trgovinu vrše nezainteresovana lica. A pre nego što se dozvoljava, u osustvu intervencije, neopravdana panika. bolje bi bilo zatvoriti berzu. Donja tablica pokazuje kretanje kurseva u izveštajnoj nedelji.

22-IX 23-IX 26-1Х 271Х 9281Х 29-IX

Ratna šteta 459.— 457.— 439.50 484— 435.— 439.50

Ratna šteta, ter. 460. 45850 __ __ 4 Астатс! 1921 === === === — ——·« iji e 49% Aorarći 1934 '_L_ E O II 6% Begluci 88— 87.50 84— 83— 81 65070 Beglucl termnin —_-- 58 __ “i ___

ву Dalmatinci 86.50 86.50 89.50 8250 7950 67% Dalmatinci tem - _ — _ _ __ ___ ___ 79%. Investicioni 9850. 9375 98: O/_ __ ___ 7%0 Seligman И 97— 7%6, Sthabiližacioni ___ ___ ___ __" ___ __ 70% Bler 80. о. __ ___ ___ ___

98%. Bler |___ U 1 5 ____