Народно благостање

Страва 646

природи треба да буде. Он је, насупрот томе, показивао пасиван салдо — а то је апсурд. Рачун који треба да садржи само готовину, не-може да има пасиван салдо као ни рачун благајне, јер се из благајне не може узети више но што има у њој На томе рачуну су књижени разни издаци државне благајне. Уместо да се покажу на одговарајућим рачунима које предвиђа Закон о државном рачуноводству, показују се као дугови државни на рачуну обртног капитала Главне државне благајне. Ни то не би била сва несрећа, кад би тај рачун био објављиван у завршном рачуну заједно са објашњењем. Напротив, он је целом својом пасивом стајао ван завршног рачуна, тако да је то био један начин за прикривање дефицита у односној рачунској години. | |

Г. Летица вели у поменутој изјави: „Ступајући на Управу земље ова Краљевска влада преузела је у своје време у обртном капиталу Државне благајне пасивни салдо од преко девет стотина милиона динара". Није се могло простије ни јасније да искаже оно што је било немогућно и недопуштено по правилима полагања рачуна.

Наша је дужност да репродуцирамо и она места изјаве г. Министра финансија, којима се категорички тврди да је овом приликом коначно ликвидирано са тим нездравим стањем рачуна обрта Главне државне благајне. Она гласе:

„На основу оваквог резултата буџетског газдовања у 1937 /88 години могло се приступити први пут тако званом чишћењу сасвим дубиозних активних ставака рачуна изравнања, односно расходовању специјалних обавеза у врло знатном износу од 519,122.491.70 динара, иако се ово расходовање могло оставити — као што је то и раније рађено — за доцнија времена. Таква расходовања на терет обртног капитала Главне државне благајне, извршена су по овим обавезама и у следећим износима: 1) за расходовање потраживања државних привредних предузећа и установа од других државних установа, насталих у времену од 1 јануара 1919 до 31 марта 1936 године закључно Дин. 403,395.397,32, 2) за расходовање разлике у цени на пословима пшеничног режима, а у вези Закона о извозу и увозу пшенице, ражи и пшеничног брашна од 27 јуна 1931 г. Дин. 58,670.650,38; 3) за расходовање личних и материјалних издатака извршених у времену од 1 децембра 1918 до 31 марта 1982, који су се до сада водили у државној каси као привремени, Дин. 28,326.124,52; 4) за расходовање државних потраживања, за које је Државно правобраниоштво на основу уредних законских докумената утврдило немогућност наплате, Дин. 20,219.138.31; 5) за расходовање сума којима је оштећена државна каса похаром или крађом, пошто је судским путем утврђена немогућност наплате од одговорних лица Дин. 3,913.819,82; 6) за исплате обавеза по буџетима из ранијих закључних година, које се нису могле ликвидирати, Дин. 3,424.691,68; 7) за расходовање сума, чији су рачунополагачи умрли, а утврђена је немогућност наплате, као и где се нису могла прибавити стална документа, 1,172.669.67 динара".

Али тиме још није учињено све што је потребно да завршни рачуни добију ону веродостојност и исцрпност коју треба да имају. На рачуну обртног капитала књижени су само извесни неликвидирани издаци. Постоји, међутим, други један низ државних издатака који се не појављује ни у једном делу завршног рачуна: то су неисплаћени лиферанти. Све до прошле године наше финансијско стање, било је такво да никад нису могли бити исплаћени сви буџетски и ванбуџетски издаци у дотичној години. Манипулација једним делом тих издатака била је копија пословне технике презадуженога приватног предузетника: за исплату сазрео дуг —- обично лиферантима — није се про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр, 41

сто: исплаћивао. О. тој политици државној биће писане књиге, нарочито о разним манирима којима су начелници благајничког оделења свршавали и несвршавали ове послове, како су тешили оне којима се није палтило и како се плаћало онима којима се још није требало платити. То је дугачка историја. |

Год. 1924 изјавио је тадањи Министар финансија у финансијском одбору Н. Скупштине, да он није у стању да поднесе списак летећих дугова.ове врсте. Како би морало бити после десет и више година! Ми претпостављамо, да ових дугова нема више, али ако их има, о њима се мора имати евиденција у завршном рачуну.

Posle naglog pada indeksa proizvodnje u Engleskoj od oktobra 1937 do juna 1938 došlo ie do izvesnog zastoja. U junu, julu i avgustu indeks se koleba s neznatnim razlikama od pola procenta na istom nivou (102—103, 1929=100). Na ovom nivou održava se proizvodnja zahvaljujući uglavnom naoružanju. I po dosadašniem programu treba da se ono pojača. Posle raspleta političke napetosti u Evropi ponovo se govori da predviđeni obim naoružanja nije dovolian nego da ga treba pojačati. Bilo da se ono pojača ili ostane po starom, naoružanje će podržavati i nadalie englesku konjunkturu. Ali da ipak izbilaiu tendencije popuštanja pokazuju emisije kapitala za prvih 9 meseci 193838 godine.

One su iznele 155,8 mil. funti sterlinga, prema 211,9 mil. u istom periodu 1937. Ove emisije nešto su manie nego u istim periodima 1934—1936, kada su privredne prilike bile povolinije. Ali od ukupnog iznosa emisija skoro polovina otpada na državni zajam za naoružanje (76 mil.). Ostali. zaimovi javne ruke iznose 24,9 mil. Emisije za račun privatne privrede iznose svega 30,4 mil. prema 65,4 mil. prošle godine. Zaimovi imperijalnim zemljama iznose 20 mil., nešto više nego prošle godine (16,4 mil.), a i strani zaimovi porasli su sa 1,5 na 2,8 mil. Kod privatnih emisija ovde je uzeto u obzir samo plasiranje akcija. Kad se uzmu i drugi načini privatne emisije su veće, 64,2 mil., ali zato su još manje nego 19937, kad su iznosile 171:;6 mil. |

Pad emisija znači da 5е зтапјији 1пуезнсје. Мајуес smanjenje je kod teške industrije, sa 25 na 3,5 mil. lako na nju neposredno utiče naoružanje, ipak, pad porudžbina od strane industrije koja radi za civilne potrebe toliki je da se proizvodnja sirovog Žželeza smanjila u avgustu na 443 hilj. tona, prema 507,8 hilj. u julu i 714 hili. u avgustu 1937. Proizvodnja čelika pala је па 658 ћиј. t. prema 683 hilj. i 987 hilj. tona. Broi osiguranih nezaposlenih u ovoj industriji popeo se već na 229,2%0. Uvoz železa u avgustu iznosio je 50 hili. tona prema 213 hili. pre godinu dana. Potrošnja nije smanjena kao proizvodnja, ali fakat da se troše zalihe pokazuje koliko je pesimističko procenjivanje buduće tražnje. Mašinska industrija nije smanjila proizvodnju, ali zato su opale porudžbine, tako da uskoro, ako se one ne povećaju, smanjiće se proizvodnja i u ovoj industriji. Zasada naijače su pogođene one grane koje rade za izVOZ.

U trećem tromesečju politička situacija nije bila nimalo povolina za investicione planove. Zato su ukupne emisije u ovom tromesečju manje nego prethodnih svega 34,9 mil. prema 118,6 mil. u istom periodu prošle godine. umu uuu" | | TABHH савез српских земљо“ радничких задруга у Београду одржао је ових дана своју годишњу скупштину на којој је поднесен извештај о раду у 1937 години. Како је то највећи задружни Савез у држави биће интересантно осврнути ће на њега. Ми смо у бро-

Emisije kapitala u Engleskoj opadaju

Kako је полет 1937 утицао на наше задругарствог

OI IA E II E