Народно благостање

22. октобар 1938.

iz uredništva.

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 675

чезе тљастотајтеа јрктукева та која ккааитој ректосћ odi 10-22 Go polovime 1928 . 'Felks#šhi — офу ва — dir VO l. ŠTA JE POTREBNO ZA OVAKVU TEMU?

Kod nas još nije učinjen pokušaj da se da slika kretanja privrede kroz jednu fazu ciklusa. Na osnovi podataka koje daje naša privredna statistička služba, to je i nemoguće. O | :

Kretanje privrede |e složem proces koji se može preistaviti ako se izlože svi detalji privrednog života. Metodološki je pogrešno ako se o kretanju zaključuje samo po podatcima o jednoj pojavi. Nadovezujući na misao koju je prof. d-r Bilimović izneo u članku »Privremeno opadanje konjukture ili mala kriza?« (N. BI. br. 37 i 38), da je potrebno i kod nas organizovati ·privrednu statističku službu, mogli bi reći da sve dotle dok ne dobijemo indeksne brojeve o obimu proizvodnje, kretanju cena, kupovnoj snazi, rentabilnosti, stepenu iskorišćavanja proizvodnih snaga, radnom vremenu, nećemo imati ni dobro napisanog članka o stanju naše ргvrede. I najbolji, upoređen s onima koji se objavljuju u zemljama za koje postoje podatci, izgleda kao da ga је pisao laik. |

Od svih podataka o stanju privrede najvažniji je onaj o obimu proizvodnje. Kapitalistička proizvodnja pretpostavlja rentabilnost. Velik obim proizvodnje dopušta pretpostavku da rentabilnost postoji, da je broj zaposlenih velik, a time i kupovna snaga, da su cene

visoke itd. Kod nas postoje indeksi proizvodnje. Narodne banke za rudarsku i topioničku industriju. U njima je zaposleno preko 50 hiljada radnika, a 10 је tek petnaesti deo osiguranog. radništva. O obimu proizvodnje svih drugih grana industrije nemamo nikakvih podata-

~ ka. Iz čitavog privrednog života poznat nam je samo

jedan potpun podatak, broj zaposlenih, pa i taj ne neposredno, nego prema broju osiguranih.

Međutim, sve dotle dok se ne dobije neka slika o tome kako se privreda poslednjih godina razvijala, ne može se-· odrediti ni razvoj u skoroj budućnosti. A potreba za. pogledom u budućnost oseća se sve jače ukoliko se množe znaci da popušta svetska konjunktura i da bi se to moglo odraziti i na domaćoj. Utoliko je vredan pokušaj da se stvori makar i krnja slika o kretanju privrede, u kojoj će glavni podatak biti kretanje zaposlenosti, dopunjen ponegde „podatcima iz drugih oblasti privrednog života. |

Poslužili smo se podatcima »Suzora« o broju osiguranih za period 1933 do zaključno prve polovine 1938: godine. Oni se odnose na 28 privrednih grana i grupa. Ova podela nije zgodna za našu analizu, a neke grane su za nas bez interesa. Zato ćemo analizirati samo neke. |

Il. OPŠTA SLIKA KRETANJA PRIVREDE I PREORIJENTACIJE

Podražaj koji dovodi do oživljenja privrede nije nikad jednak u svim njenim granama. Zato što je kod nekih jači razvijaju se one brže i povlače za sobom i druge. Time se vrši preorijentacija privrede, o kojoj se može dobiti tačna pretstava samo ako se za podlogu uzme stanje jedne karakteristične godine. Za našu privredu trebalo bi odabrati 1930, kao godinu najvećeg poleta pre depresije. Međutim, u to vreme »Suzor« nije davao podatke po granama zaposlenosti, tako da se slika razvoja i preorijentacije može dobiti samo po tempu kojim su se pojedine grane oporavljale.

(Vidi tabelu na sledećoj strani).

Ukupan broj zaposlenih povećao se od 103 sa 521 hilj. na-680 hilj. u 1937, Та 159 hilj. ili 30%. taa 1930 godini, kada je broj zaposlenih iznosio 631,2 ћ., povećanje iznosi 49 hilj. odnosno 7,7%. Ovaj procenat ne može se uzeti ni približno kao merilo za povećanje ukupne proizvodnje i prometa u onim granama za koje su dati podatci. Izvesna racionalizacija koja se izvršila u tom periodu i bolje iskofišćavanje. produkcionog aparata kod oporavljanja, dopuštaju da se dobiju veći rezultati nego što bi se. moglo zaključiti po većem broju zaposlenih. Interesantno bi bilo uporediti te rezultate sa rezultatima poleta u drugim zemljama. Ono bi sigurno otkrilo veliko zaostajanje kod nas u odnosu pre-

TI. RAZVOJ POJEDINIH

Kod ovog razvoja treba obratiti pažnju na dva momenta: za koji se procenat povećao broj zaposlenih u pojedinoj grani privrede od 1933 do 1038 i drugo

ma fipično industrijskim zemljama. Tako u Engleskoj indeks proizvodnje popeo se 1937 na 124, a u Nemačkoj na 117 (1929—100). Bolje je uporediti broj zaposlenih. U Engleskoj on se povećao od 1929 do 1937 godine sa 10,2 na 17.5, dakle za 1,3 ти. za 12:7%, a u Nemačkoj sa 17,8 na 18,4 mil., za 600 hilj. odnosno za 3,93%. Nemački. primer. pokazuje odmah koliko bi bio površan zaključak koji bi se oslanjao samo na jedan podatak. Prema zemljama koje imaju sličnu privrednu strukturu kao Jugoslavija, još je teže dati neku uporednu sliku, jer je i u njima statistička služba slabo гаzvijena. Када se uporede procenti u kojima se povećao broj zaposlenih u pojedinoj grani, prema prosečnom povećanju od 30%, pojavljuju se ogromne razlike. Iznad proseka stoje tekstilna sa 76%, kože i gume sa 63%, industrija kamena i zemlje sa 60%, građenje nad zemljom sa 58%, gradnja železnica i puteva sa 56%, građenje prevoznih sredstava sa 55%, industrija odeće i čišćenja 53%, metalna i mašinska sa 45%, drvodeljskorezbarska sa 41% i šumsko-pilanska sa 34%. Iznad proseka, dakle, stoje sve važnije grane industrije. One bi se mogle podeliti u tri grupe: 1) one па аје је одуljenje delovao izvoz, 2) javni radovi, 3) unutrašnje tržište nezavisno od javnih radova ili zavisno tek posredno. |

GRANA INDUSTRIJE

koliki je apsolutni broj zaposlenih u pojedinoj grani i

apsolutni broj povećanja do poleta. Procenat u kom · se povećala zaposlenost pokazuje intenzitet poleta te