Народно благостање
26. новембар 1938.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 755
Рат и привреда
Један прилог KIZ историје режије
· Напомена уредника
Један војни стручњак упозорио ме је на то да би се мој реферат Главном Интенданту Врховне команде о исхрани могао много боље разумети кад би се, ма-и најкраће, илустровало фактичко стање у коме је поникла наредба за тај реферат и у коме је он писан. Налазећи да је примедба умесна, одлучко сам да ту празнину попуним белешкама из мог ратног дневника који, узгред буди речено, нисам имао намеру да објављујем, · па ћу пренети дословце она места за која држим да ће најбоље илустровати стање исхране у јулу и августу 1014 год.
„На дан објаве мобилизације (12 јула) нисмо имали ни зрна хране ни брашна у војним магацинима: То је стање дошло од следећа два узрока. Жетва 1913 год. била је веома слаба, великим делом због тога што је демсбилизација после балкаских ратова довршена тек у јулу месецу 1913 године. Други узрок лежи у брзини са којом је дошло до рата с Аустро-Угарском. Због тога на местима мобилизације и концентрације не би уопште могла бити скупљена храна. Због тога смо пак морали и од првога дана да овластимо војне јединице да саме купују непосредно од народа. И тако су јединице и војне станице почеле да набављају људску и сточну храну и друге предмете, опанке итд. При томе се показала као велика невоља чињеница да се цене нису могле једнообразно напред да утврде, већ су јединице биле овлашћене да се управљају по „локалним ценама". Извесне злоупотребе биле су неизбежне, али 9) оне брзо и енергично прогањане.
Даља је невоља била у томе, да јединице нису имале уопште новца (тек је 21 јула добила Интендантура од Министра војног прва 2 милиона динара). Због тога је снабдевање ишло у главном путем реквизиције. Али чим је образована Врховна команда, главна интендантура је почела да дотура новац и да наређује да се реквизиције одмах исплате. Цене су за даље набавке морале бити одобрене од Министра војног и Главне Индендантуре. Али су овеу први: мах биле врло ниске, пшеница је нпр. плаћана 12 до 18 динара. Отуда многобројне жалбе у народу.
Једна даља пометња лежала је у самој организацији. Главна интендантура је орган дотурања и дистрибуције, а Министар војни је за набављање према. требовању Главне интендантуре. Међутим, у почетку су се Ној авиле и Главна интендант да И вој-
не естанице, као. органи Министарства Војног. на
бојишном делу као купци. Како су оне радиле неза-
-висно једне од других, то су им често и цене биле „веома различите. О каквом планском снабдевању и
правилној подели терета на целу земљу није могло бити говора.
Од: овога стања највише су страдали. северозападни крајеви у углу између Саве и Дрине. Непријатељ је пробио тамо изненада. Ми смо морали да вршимо рокаду баснословном брзином при потпуном отсуству саобраћајних средстава. Прва Армија морала је да прошири свој фронт, а друга да се помери ка Дрини. Али је прва морала полако да се помера у лево тако, да. су се у ономе троуглу од Ваљева до Дрине нашле све три армије. Може се мислити како је под овим приликама функционисало снабдевање. Ево једног малог податка о томе. Бројно стање:
Прва армија 60.000 људи Друга армија 120:000 људи Трећа армија 120.000 људи Потребна. „људска храна (1,5 кг. од човека)
450.000.— кг. дневно.
Потребна храна за теглећу стоку:
1 армија 10:000 глава ž2 12 кг. дневно 120.000 кг у 20000. | | =» „ „240.000 ,, Ml 20:000 ~ | > „ 240000 „
Свега 600.000 кг.
'Цео трен је био 480 кола.
Један ешелон је имао 24 кола (свега 20 ешелона), а могао је понети 12 тона, и ешелон је имао да путује два дана, односно пет дана (са одмором) и натраг. Ешелон преноси за пет дана 12 тона; а 8 ешелона једне армије 96 тона, односно за пуна два вагона дневно а потребно је било 60 вагона. Разлика се морала докупљивати на лицу места.
Из ових разлога крајеви на бојишту били су потпуно опустошени (и непријатељска војска при прелазу такође је однела прилично хране).
Под овим условима Главна интендантура сматрала је за прву дунжост да растерети крајеве на боЈат увођењем једног плана за снабдевање. .
| Бајкић,
реферат о жетвеном ЕОИШНОСУ па исжрани војске | - ЕД грађанства 1914/1%
m JEO: ВЕЛИЧИНА ЗЕМАЉСКЕ ПОТРЕБЕ. У. ЉУДСКОЈ И сточног ХРАНИ У 1914—1915 rom.
У погледу аграрних продуката за људску исхрану у Србији влада — за разлику од. "западно-јевропских држава — двојство: становништво Краљ. Србије се храни кукурузом и шеницом. На првом месту имамо кукуруз, главни производ српске пољоприврс-. де. Кукуруз се сеје у Србији више но сва остала стрмна жита, каткада за свих. | Кукуруз је
главно сретство српске националне; исхране. Један поглед на табелу 2) показује нам, да је он главки продукт српске пољопривреде, одређен за унутрашњу потребу. Од целокупне производње кукуруза извози се највише 5—10%. Све се остало. потроши у земљи. На другом месту имамо пшеницу као сретство националне- исхране. Зенице се производи