Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр, 48

Страва 760. bivola svinja ovaca. · koza živine košnica 0,037 2,85 8,06 1,81 18,17 0,61 0,037 2,93 9:23 1,89 21,05 0,74 С

Трговински споразум између Трговински споразум #из- Енглеске и САД закључен је међу Енглеске и САД не- после девет месеци преговаће донети светски подет — рања, коме је претходило још ~=_"___ дуже сондирање терена. Тешкоће су долазиле. с једне стране отуд што Енглеска није хтела да ослаби царински систем, коме је ударен темељ отавским споразумом 1932, а с друге ни САД нису биле склоне да једноставно оборе царине и допусте тако конкуренцију америчкој индустрији. Оне су давале уступке за уступке, а Енглеској је било тешко да их да, зато што је трговински биланс и до сада био јако пасиван по Енглеску. Увоз из САД износио је 1936 год. 98 мил. фунти стерљинга, а извоз 40 мил. С енглеске стране наглашавало се да САД морају дати веће уступке, а Американци су на тај аргуменат одговарали да је зато њихов биланс јако пасиван према доминионима и да Енглеска, водећи рачуна о интересима империје, мора да да веће уступке. У принципу обе стране су пристајале на њих, али структура њихове размене отежавала је споразум. Енглеска продаје Америце велики број артикала, од којих највећи део отпада на најсавршеније индустријске артикле. По вредности релативно је највећи извоз вискиа, затим разни текстилни производи високог квалитета. Енглески увоз састоји се од неколико артикала, али зато у великим количинама, на првом месту животне намирвице свих врста, дрво и разне врсте машина. Енглески уступци односе се према томе на мали број артикала и обрнуто на америчкој страни. |

Уступци Енглеској дати су на основи размене 1936. Од 40 мил. фунти извоза 17 мил. било је слободно од царине и остаје надаље. Од остала 23 милиона смањују се царине 11 милиона, а код 6 милиона остала је досадашња царина непромењена. Америка је дала уступке за робу код које је 1936 увезено за 10,2 мил., тако да су уступци с обе стране рачунски једнаки.

Пошто је добар део енглеског извоза и такс слободан од царина, код ових уступака мако се односе само на Уа енглеског извоза и на Мао увоза, и међусобно су изравнати, главни добитник је Енглеска. Тежиште споразума није у величини тих уступака, него у том како ће се убудуће развијати трговина са доминионима. Највећи део америчког извоза конкурира извозу доминиона у Енглеску, а пошто они уживају преференцијалне царине, споразум се није могао закључити без њиховог пристанка, којв су они на крају дали. На основу тог укинута је увозна царина за америчку пшеницу од 2 шилинга по квартеру (12,70 кг.); постојећа царина на дуван неће се повисити до 1942. Царина на сланину укинута је и повећан котингенат увоза америчке шунке. Смањен је преференцијал за канадско мекано дрво. Да од тога не би страдао извоз из доминиона Енглеска је пристала да се смање неки њени преференцијали. Тако су смањени у Канади између 26 mo 10% за вредност увоза од преко 2 милиона фунти, и односе се углавом на кемијске производе, лекове, лим од калаја, извесне производе од железа и челика и дизел-моторе. Да би се одржао извоз моторних кола из доминиона у Ен-

глеску остала је непромењена царина на увоз аутомобила, с тим да се неће повисивати за кола с машином преко 25 коњских снага. Као уступак америчкој индустрији аутомобила, Енглеска се одрекла преференцијала који је уживала код увоза аутомобила и неке колоније. Тиме ће бити погођена '/6 енглеског извоза моторних кола. За овгј уступак гарантују САД са своје стране колонијама слободан увоз калаја, као и до сада.

Последњих месеци пад фунте често је објашњаван тиме да је у трговинском споразуму предвиђен нижи курс за фунту. О томе, међутим, нема ни помена. Једина тачка у погледу валуте предвиђа да се уговор може раскинути, ако се релација фунте и долара јаче измени, а пре тога не могне се постићи споразум о новој релацији. Иначе уговор: је склопљен на 3 године с отказним роком од 6 месеци. Предвиђено је да се уговор може мењати ако се покаже да нека трећа земља, искоришћавајући клаузулу највећег повлашћења, својим извозом штети привреду једне од уговорниша. То предвиђају сви амерички уговори са другим државама, а сада први пут ушла је она и у један енглески. 5 У исто време потписан је споразум између САД ни Канаде. Канада је снизила царине код 283 артикла, а код 146 су стабилизоване, (углавном индустријски артикли). Уступци се односе на 56 мил. фунти канадског увоза, а САД су дале уступке на 65 мил. канадског извоза, већином пољопривредне артикле.

Од овог уговора очекивало се много да ће допринети аживљењу размене не само између земаља уговорвица, него и трећих. Та нада заснивана је на претпоставци да ће уговор ликвидирати отавски систем по коме је Енглеска затворена за робу из ванимперијалних земаља. Међутим, отавски систем је остао, и снижене царине само за неке артикле, уколико су доминиони на то пристали. На сснову клузуле највећег повлашћења могу се тим снижењем од стране Енглеске да користе и оне земље у чије је уговоре унесена та клаузула. Али врата су само отшкринута, а нису отворена, тако да споразум не претставља датум у међународној размени добара. обешена Pored radne obaveze, koja postoji u Nemačkoj već nekoliko godina, uredbom od 15 oktobra o. g. zavedena je još jedna vrsta prinudnog rada, t. ZV. radna obaveza iz nužde. Ona je opšta, jer su ioj podvrgnuti svi stanovnici Raiha, osim stranaca koji su oslobođeni u izvesnoi meri. Nadležna vlast, koju će docnije odrediti punomoćnik za četverogodišnii plan, može u svako doba da pozove svakog stanovnika za izvršenie nekih radova za kojima se u tom momentu pokazala potreba a za njih nema dovoljno slobodne radne snage. U prvom redu misli se na radove radi sprečavania katastrofa i ublažavanja njihovih posledica, kao па рг. poplave, požara šuma i slično.

Svako lice, koje je pozvano na ovakve radove iz nužde, dobiće za to vreme osustvo. Obaveza je vremenski ograničena i može biti dugoročna i kratkoročna. Dugoročna je ako traie duže od tri dana. Kod kratkoročne svaki ima pravo na sve prinadležnosti od svog dotadanjeg poslodavca, kao da nije prekinuo rad kod njega. Ako je pozvan na dugoročne rađove, onda mora nadležna vlast koja ga ie pozvala

Još jedđan novi oblik obaveznog» rada u Nemačkoj

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDPFENG

Кнез Мисжејлотва 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАТРЕБЊ

Њеришслевићева 7.

а | | | |E