Народно благостање

154 фебруар 1939.

Из уредништва |

Трриштре дна 196 слави ји

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 99

кода била је У ЈУГОбоља од 197

1 ПРОИЗВОДЊА |

Ни у ери потпуног либерализма у светској привреди нису се привредни циклуси појединих земаља сасвим подударали, ни временски ни по интензитету. У далеко већој мери важи то данас, када је аутоматско преношење утицаја једне земље на другу онемогућено разним облицима протекционизма. Па иако је тако, могли смо, у приказу наше коњунктуре у току 1937, констатовати како је светска коњунктура убрзала прелаз нашег привредног циклуса у фазу полета. |

Тај утицај 1938 осећао се слабије. јер, као што смо изнели у претпрошлом броју, светска коњунктура преломила се половином 1937 и полови. ном 1938 дошла до најниже тачке, да после тога почне поново да се диже. Пошто циклус аграрних земаља закашњава за индустриским, нормално би било, да се код нас 1938 испољила тенденција на ниже. Међутим, као што показују податци о производњи, циклус се развијао самостално.

Податци о пољопривредној производњи не постоје. Постоји само службена процена, која се не може ни накнадно проверити да ли је била верна. И баш зато што је тако несигурна, незгодно је ослањати се на цифарске податке који се публикују. Пошто не можемо утврдити апсолутни резултат пољопривредне производње, преостаје нам да учинимо само опште констатације где је производња подбацила 1937 и 1938 према 1936, а где је била боља.

1937. 1988 (11 м.) = или —

Пољопривреда 3,745 3,861 116 Јавни саобраћај 13,410 13,794 + 384 " Прив. саобр. предуз. 9,115 9,286 У и Индустр. камена и земље 28,825 99,844 + 1,019 Метално-машин. инд. 45,231 47,776 2,545 Грађење превоз. сред. 8,585 9,810 +1,225 Хемијска индустрија 10,858 11,794 + 941 Централе за производ. стр. 7,587 7,852 +'.265 Текстилна инд. 60,191 61,168 15 1070 Папирна инд. 5,134 5,298 + 164 Прерада коже и сурогата 21,901 22,878 91 Шумско пиланска 51,581 54,103 2,522 Дрводељско резбарска 20,572 91,669 +1,097 Инд. хране и пића 38,762 39,918 +1,156

У децембру се број запослених нешто смањио, тако да ће годишњи просек бити мањи од нашег из таблице, вероватно око 715.000. То је за 35.000 више него прошле године и највећи број који смо икада имали. Али треба истаћи да овде нису убројани рудари. Пошто је у 1938 ова грана показала највећи пораст производње, мора се утолико коригирати на више овај број. Заједно са железничарима укупан број радника износио је 1938 око 850 хиљада.. Темпо пораста успорио се, јер је 1937 према 1936 имала више за 60 хиљ., а 1936 према 1935 око 50 хиљ. То је нормална појава, јер су тада обнављала производњу незапослена предузећа. Сада, међутим, у многим гранама производње искоришћен је код нас максимални капацитет, тако да даљње повећање зависи од формирања новог капитала.

Морамо узети обе године, јер осам првих месеци сваке године коњунктура се развија под утицајем приноса из прошле године. Принос житарица 1937 подбацио је према 1936, а код кукуруза био је рекордан. Међутим, 1938 принос житарица био је већи него 1937, али не тако добар као 1936, док је код кукуруза подбацио. Воће је било 1937 слабо, „1938 добро, нарочито јабуке, а и шљиве. Уљена репица је подбацила и ове године, тако да се морала увозити. Код осталих индустриских биљки принос је добар. О сточарској производњи не може се дати ни бледа слика. |

Код индустриске производње постоје податци само за рударску и топионичку. Угља је произведено 4,4 мил. тона, за близу пола милиона више него 1937 и само. за 100 хиљ. мање него 1929. Руда је произведено 2,87 мил. тона према 2,64 мил. 1937, а метала 120 хиљ. према 89 хиљ. Код првих је пораст 8,3%, код других 34,8%.

() стању остале индустриске производње морамо да стварамо посредан закључак. Сузор још није објавио податке о запослености за децембар па дајемо преглед ситуације за првих 11 месени 1938. Слика не би била много друкчија да располажемо и податцима за децембар, а код стварања општег закључка узећемо у обзир, да је то месец опадања

привредне делатности из сезонских разлога. | 1937 1938 + или —

Инд. дувана 12,306 91,450 + 9,144 Гост. каване, свратишта 93,997 23,802 == 195 Инд. одеће и чишћења 33,584 33,021 — 568 Град. желез. и путева 34.269 41,251 + 6,982 Грађење над земљом 32,648 33,404 + 756 Графич. индустрија 9,218 9,476 15. - 258 Хигијена 17,110 16,980 — 180 Општински послови 32,359 34,240 + 1,881 Трговина | 62,707 65,16 · + 2,409 Новчани и осигурав. зав. 14,365 15,098 sb |) (90 Позор., слоб. проф., разно 14,165 15,398 = 1233 Кућна послуга 62,853 683,381 +: 478 Коже и гуме инд. 5,778 5,583 24 Укупно 680,011 – 717,590 +37,748

Од 27 група осигурања, само четири показују опадање према 1937. Повећање проиводње је дакле опште, али прилично неравномерно по појединим

гранама. Највећи пораст је код индустрије дувана.

Прерађујући богату бербу из 1937 ова индустрија запослила је неколико месеци и преко 30.000 радни-

"ка, али пред крај године она је већ завршила своју "коњунктуру и пала у новембру на 6,1 хиљ. радника. "Пошто је y државним рукама и не мора да преради

залихе сировине у једној сезони, осим колико је потребно да се ослободе магацини, боље би било и ра-

-ди уједначеног одвијања коњунктуре, а и из со-цијално-политичких разлога да се производња рав"номерније расподели. Друга по реду повећала се

градња железница, путева и водоградња. То су јавни радови који већ трећу годину бележе јак по-