Народно благостање

· 25. фебруар 1939.

— У јануару 1939 било је у Немачкој 18,19 милијарди РМ штедних улога, за 611 мил. више него крајем 1938. Деломице овај пораст потиче од камата које су у току тог месеца приписане. |

— Нови немачки закон о девизама допуњен је пронисима о пошиљкама на поклон, које ће се моћи слати у иностранство само одобрењем надлежне власти. Без одобрења могу се-слати пошиљке у вредности од 50 РМ месечно, То исто важи и за робу коју путник носи као ручни пртљаг.

— Крајем 1937 било је у Бугарској 3.179 задруга према 3.003 1936. Број чланова је порастао од 810.000 на

— Задужење пољопривреде у Немачкој почетком јула 1937 износило је 12 милијарди марака. У току 1988 одобрени су пољопривредницима знатни кредити који су највећим делом употребљени за интензивирање производње. Просечно задужење износи око 45/ вредности поседа. На реалне кредите отпада у западном делу Немачке 68% а у источном 839% од целокупног задужења.

JAVNE FINANSIJE

— Predlog budžeta Dunavske banovine za 1939/40 iznosi 209,1 mil. din., za 12,8 mil. više od sadašnieg. Nikave nove dažbine nisu predviđene. Povišene su Jedino stope zdravstvenog prireza i prenosne takse.

— Ministar pošta, telegrafa i telefona obiašnjavajući budžet za 1939/40 izjavio je da će biti zaključen zajam od 105 mil. din. kod Drž. hip. banke u cilju poboljšanja unutrašnjeg, i drugi od 267 mil. din. za pobolišanje međunarodnog telefonskog saobraćaja. Ovim zajmom biće izgrađen međunarodni telefonski Kabl Beograd —Zagreb—Maribor--nemačka granica. Ža gradnju novih poštanskih zgrada predviđeno је 4 mil. din. U državnim zgradama nalazi se svega !/4 pošta.

— Расходи за пензије по новом буџету повећани су за 22 мил. дин.

— Нишка градска општина затражила је од Државне хипотекарне банке зајам од 20 мил. дин. Утрошиће се за уређење трга Краља Милана, калдрмисање улица, подизање зграда за општински дом и основну школу, проширење водовода и канализације и појачање електричне централе.

— Предлог буџета Дравске бановине за 1939/40 годину предвиђа расходе од 1363 мил. дин. исто толике приходе, за 6,2 мил. више од садашњег.

— Предлог буџета Моравске бановине за 1939/40 износи 61,9 мил. дин. за 45 мил. више од садашњег.

— Предлог буџета Дринске бановине за 1939/40 износи 88,4 мил., за 15,2 више од садашњег.

КОМЈОМКТОВА

— Na teritoriii novosadske trgovinsko-industrijske i zanatske komore broj trgovačkih radnji povećao se u januaru 1939 za 33, ugostiteljskih za 4, industrijskih za 1, a zanatskih opao za 17. Stečaieva u 1998 je bilo 4 i 93 poravпапја van stečaja. U januaru o. g. otvorena su 3 postupka za prinudno poravnanje van stečaja kod trgovačkih i 1 kod zanatskih radnji.

— Крајем јануара 1989 било је у Немачкој 19,5 мил. запослених радника и намештеника, за 1,4 мил. више него у јануару 1988. Од тих 1,4 мил. 505.000 су жене. У последње време проценат запослених жена стално расте. У јануару 1937 је износио 56 према 46 крајем 1938. Незапослених је било у старом Рајху 302.000, за 154.000 мање него у децембру, у Аустрији 156.000 и у Судетским крајевима 138.000. Број запослених је највише порастао у шумској индустрији камена и земље, грађевинарства и саобра

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 121

ћаја. Укупно је било незапослених у целом Рајху 646.000. — Крајем 1938 индекс индустријске производње САД (1923—25—100) износио је 104 према 84 1987. У јануару о. г. курс акција је пао за 10%. С тиме у вези поставило се питање да ли је то предзнак опадања коњунктуре и како ће се она даље развијати. Формирала су се три мишљења. Према првом држава је одлучујући фактор у развоју коњунктуре својом великом тражњом капитала и она предузећа која претстављају осовину америчке привреде. Друго полази од тога да ће се становништво САД за 7—8 година толико повећати да ће требати пласирати огроман капитал у привреди да она могне задовољити његове потребе, При томе се нарочито указује на све већи удео машина у производњи у односу према људској радној снази. По трећем мишљењу држава одузима индустрији највећи део капитала <војим зајмовима. Капитал радије уписује државне облигације него што улази у индустрију. То ће трајати дотле, док она не покаже да је способна да плати већу камату на позајмљени капитал од просечне за последњих 10 година. Стога треба највећи интерес посветити мерама које иду за унапређењем железница и општекорисних предузећа.

— Крајем јуна 1938 било је на територији бањалучке коморе 9.492 радње према 9.289 крајем 1987. SAOBRAĆAJ

— Министар саобраћаја изнео је у свом експозеу да су из првог инвестиционог зајма од милијарде динара завршене и предате саобраћају пруге Сент Јанж—Копривница— Вараждин и Билеће—Никшић, а завршава се Устипрача—Фоча. 1 марта биће предата саобраћају пруга Пожаревац—Кучево. За градњу пруга Бања Лука—Краљево, Бихач—Книн и Чернавељ— Врбовско одређена је 1љ милијарда дин. од инвестиционог зајма од 4 милијарди. У свему се сада налази у грађењу око 1000 км. нових пруга. Осим тога извршиће се реконструкција пруге Сарајево—Брод. За обнову пруга поручено је код Зеничке железаре шина у износу од 105 мил. дин. које су највећим делом већ испоручене. У току ове године савски мост код Загреба биће довршен. Основани су фондови грађења и уређаја морских лука и речних пристаништа. Срљско бродарско друштво прећи ће у току буџетске године у састав Државне речне пловидбе.

— Ових дана одржана је у дирекцији поморског саобраћаја у Сплиту лицитација за градњу пристаништа у Вранићском басену код Сплита. Предрачунска сума износи 17,8 мил. дин. Лицитација није успела пошто је од 9 понуда остала свега једна а остале су повучене.

— Турска намерава да изгради луку на Црном Мору код места Чаталази, 15 миља далеко од Зонгулдака. Служиће као извозна лука за угљенокопе и железну индустрију у Карабуку.

JAVNI RADOVI

— Poljska vlada podnela je Зејти trogodišnji plan državnih investicija. Počeće se izvoditi 1939. Utrošiće se 2 milijarde zloti i to 1.200 mil. za narodnu odbranu, 210 mil. za železnice, 200 za suvozemne puteve, 75 mil. za vodene, 115 za povećanje proizvodnje električne struje i gasa i 105 mil. za melioracije. 60% izdataka pokriće se sretstvima TIonda za narodnu odbranu, a ostatak iz redovnih budžetskih prihoda. Ministar finansija je iziavio da vlada ne misli povećavati Dostoleće ni zavoditi nove poreze, niti će se poslužiti inflacijom.

— Пре кратког времена амерички конгрес је смањио суму предложену од владе за јавне радове од 825 на 725 мил. долара. Сада влада тражи одобрење накнадног кре: дита од 150 мил. пошто са сумом од 725 мил. неће се моћи запослити 3 мил. радника као што је раније предвиђено