Народно благостање

Страна 140

диште д,д., Осијек (редован). — Порт ад., Београд (ванредан). · 11 март — Хрватска католичка банка да. У Загребу .

(редован). = „Пласа“ дед. за трговину санитарних и водоводних уређаја (редован).

12 март — Старчевићев дом дд., Загреб (редован). Електрично д,д. у Новом Кнежевцу (редован). — Кулска кредитна банка, Кула (редован). — Окружна штедионица у Новом Кнежевцу (редован). |

13 март — IIpeKkoMopcka moBHJIOa JL.J., Cymrak (peA.).

15 MaDT — HOoB0OcaJICKO eMeEKTDHUHO /LJIi. y Новом Саду (редован). — Копривничка јавна складишта дгд. у Копривници (редован). — Први Новиградски паромлин дд. Загреб (редован). — Новиградска творница глинске робе

д.д., Загреб (редован). — Хрватски опћи вјересијски завод. — Први парни млин д.д., Загреб.

д.д., Загреб (редован). (редован).

18 март — Озаљ дд. текстилна индустрија, Загреб (редован). — _Чаковечка-Међимурска штедионица дд. у Чаковцу (редован). — Чаковечка јавна складишта д,д. У Чаковцу (редован).

19 март — Српска кредитна банка дд. у Славонском Броду (редован). |

25 март — Српско-американска банка у Београду (редован). 26 март — Српска штедионица д,д. у Новој Градишки редов). — Параћинска штедионица а. д. у Параћину (редован). — Куршумлиска банка ад. у Прокупљу (редован). — Млавска трговачка банка у Петровцу (редован). — Уједињене банке у Крагујевцу (редован). — Подринска банка у Шапцу (редован). — Рудничка окружна задруга

ад. Горњи Милановац (редован). — Штедионица у Старој

Пазови (редован). — Крајинска банка у Неготину (ред.).

28 март — Пословни завод ад. Београд (редован). — АЉБЦ. трг. ад., Београд (редован).

29 март — Српско ад. за индустрију пива, слада и томе подобно, Београд (редован). ·

30 март — Београдска заложна банка ад. Београд (редован). — „Зорка' прво југ. друштво за хем. индустрију на деонице у Београду (редован). — Крагујевачка привредна задруга у Крагујевцу (редован). — Студеничка банка на Рашкој (редован). — Фабрика хартије ад. Ча: чак — Београд (редован).

30 март — Београдска банка ад. Београд (редован).

31 март — Нишка есконтна банка ад., Ниш (редован). — Бруска трговачка банка у Брусу (редован). — Ша. бачка окружна банка у Шапцу (редован). — Југословенско друштво гума Енглеберт агд. у Београду (редован).

ад. Сомбор (ре-

1 април — Ливница и машинска фабрика „југ' Београд (редован). — Хотел Слобода JL, дован). ; :

Моравска задруга за кредит и штедњу ад. Александровац Пож. (редован). — Трстеничка кредитна задруга ад. Трстеник (редован). — Савска банка ад. у Београду (редован). — Лаповска кредитна банка у Лапову (редован). = „Србија" пр. срп. осиг. др. за осиг. у Београду (редован). — Привилегована аграрна банка ад. у Београду (редован).

4 април — Санаторнум д-р Живковића агд., Београд (редован). :

15 април — Модерна фабрика Камена Никола“

Борота а,д. Београд (редован).

16 април —- Лесковачка. задружна банка, Лесковац

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

2 април — Моравска банка у Ћуприји (редован). —

| Бр. 9

(редован). — Младеновачка трговачка кредитна банка, Младеновац (редован). — Пожаревачка штедионица, По-. жаревац (редован). — С кола ока извозна банка, Скопље. (редован). -

23 април — Трстеничка трговачка банка у Трстени-: ну (редован). — Трстеничка привредна банка, Трстеник: (редован).

Трговачки Регистар.

Југословенско индустријско и трговачко. д. д. Загреб, упис чланова управног одбора г. г.: д-р Дејана Деспота и Драгутина Кекића. у РАЗНО

— Немачка је још за време светског рата заштићавала фабрике у западним покрајинама мрежом балона. Досада је предвиђено да се на тај начин заштити Берлин и друге веће вароши. Прављени су већ опити одбране Берлина и начињени су планови, где се имају поставити балони, У том погледу долина реке- Елбе претставља одличну позицију за заштиту Берлина. Сада се проучава пи“ тање заштите свих важних тачака Рајха балонским баријерама, које се сматрају врло ефикасним средством за од-. брану од нападаја из ваздуха. Немачки балони могу да се држе у висини од 9000 м. и биће скоро невидљиви.

— У Енглеској од 1921 до 1937 број деце смањио се: скоро 1,5 мил. Д-р Лејбурн 1934 је израчунао, да ће се до 1951 број деце смањити за 4,5 мил. а повећати број лица старијих од 45 година за 3 мил. ако однос између рађања и смрти остане неизмењен. Пошто број рађања није опадао после 1934 онако брзо као што је то предвидео д-р Лејбурн смањење броја деце неће бити тако велико. По једној немачкој процени 1940 Француска ће имати 360.000 младића од 20 година, Енглеска 433.000, Немачка 636.000, Јапан 740.000 и Совј. Русија 1,400.000. ·

— Значај рекламе у развијеним капиталистичким земљама види се по великим сумама које се утроше на њу. У Енглеској 1938, иако је то година опадања коњуактуре, трошкови на новинске огласе износили су 38,69 мил. фунти (6.828 мил. дин.), за 1,7 мање него у години полета 1987. У Немачкој (стари Рајх) 1938 су порасли за 3,2% према 1937. Ако узмемо 1934 — 100, трошкови за рекламу 1938 износили су 193,8 према 129,2 1937.

— У Висбадену, у Немачкој, умро је мајор Фридрих Имануел, писац многих дела из области војних наука а нарочито ратне индустрије. Познат је свима који су се бавили проучавањем балканских ратова, пошто је он аутор најбоље историје тих ратова.

— Милорад Б. Јефремовић наименован је за главног директора Привилеговане аграрне банке. Заправо у овом случају ради се само о санкционисању постојећег стања. Јер г. Милорад Б. Јефремовић као заменик главног директора води послове Привилеговане аграрне банке већ близу 4 године, откако се г. Стошовић посветио политици. Огроман рад око организације посла, у вези са Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова, нераздвојно је скопчан са именом овог главног директора. Он је у Привилегованој аграрној банци од њеног оснивања. То је била сигурно његова најбоља препорука приликом постављења за главног директора, Организаторске способности, правно и економско знање, као и велика издржљивост и марљивост на послу показали су се најбоље за време дегетогодишњег рада у банци, која се имала борити и са почетним тешкоБама и са најнеповољнијим приликама. Осим тих стручних предуслова за главног директора, г. Јефремовић располаже и са другима, који. су личне природе. Он је по природи отворен, приступачан и пријатан човек, што му у многоме олакшава рад и са банчиним клијентима, као и са подређеним му чиновницима. · i