Народно благостање

4 март 1939

пали мишљење, да нема разлога да се снизи слободна туристичка квота код путовања у клириншке земље.

5 Курс клириншке марке Народна банка одржава на стабилном нивоу 13.80 давањем робе, пошто је у приватним рукама изгледа више нема. Понуда је са те стране минимална. Државне установе, које се баве извозом у Немачку, давале су у почетку извештајне недеље нешто, али су брзо престале. Изгледа да ни оне немају више много. Грчки бонови се нуде обилно, али тражње нема. Куре постепено попушта.

Курсеви се виде из таблице:

- Грчки

Лондон Берлин Мадрид Милано _ бонови 24-1 258 1380 > 35 Званични 238 – — — Cra6. ca 28,5%o mp. 206.27 1765 о 23150 27-1 258 1380 — — 85 28-II 258 1380 — — = 11 258 1380 — — 2-1 258 1380 = — —

Обрт је износио свега 21,7 мил. дин. према 27,3 мил, од чега 34, 15 мил. (према 27,3 мил.), отпада на Берлин, а остатак на исплату Лондон, грчке бонове 196.000 према 215.000 итд.

31-XII-36 31-XII-37 31-ХИ-38 23-1 2-III Лондон 97.37 21.62 20.63 20.60 20.63 Амстердам 238.30 240.60 240.85 234.70 233.50 Њујорк 435.14 432.50 443— 4399 [16 440.Берлин — 177.60 176.38 176.55 Париз 20.32:/4 14.68:/2 11.65,25 11.64 11.65 Праг 22.221/» 15.19 15:17 15.05 15.05 Брисел _— __ 74.70 73.97 74.05 Београд 10— 10— 10— 10— 10—

На девизној берзи у Цириху ситуација је била мирна. Фунта и француски франак су нешто чвршћи. У Лондону је долар попустио на 4,69. Холандска форинта била је и даље интернационално слаба.

Тржиште злата

је ситуација сасвим нормална. додајући Уг п.

На тржишту злата Цена се одредила према курсу долара, премије. Она се види из доње таблице.

шилинг пенса Дин. Дин. (по унци) (по кг) + прим 1933 126 6 40.405 1934 | 141 40.345 1935 TAJM а 2 54.409 1936. | 141 7 54.569 1937 140 1 54.312 1938 149 7 57.652 22-11-1939 148 41/; 57.187 28-11-1939 148 3 57.139

~ ом Robno tržište Pšenica. — Svetsko tržište pšen:ce postalo je veoma mlitavo. Uvozničke zemlje su prilično pokrivene pa sada kupuju samo ukoliko dobiju koii tovar po naročito povolinim uslo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 143

vima. Zbog toga su kursevi počeli pomalo:·đda se drobe. Ako bi uzdržavanje kupaca potrajalo duže moglo bi se lako desiti da kursevi ponova dođu na najniži nivo na kome su bili pred kraj prošle godine, Takav razvitak može vrlo lako da nastupi, јег istovremeno sa evropskim opada i uvoz vanevropskih zemalja, koje su sve do polovine februara kupovale prilične količine. S druge strane Argentina jie procenu svoje ovogodišnje žetve povećala na 870.000 vag. što znači da će njen izvozni višak izneti blizu 600.000 vagona. Usled toga ona je bila prinuđena da uputi veći broj tovara bez kupaca. Ovi slobodni tovari kojih će za kratko vreme biti više, mogu vrlo lako da dovedu i do većeg pada kurseva.

Uticai ovih nćpovoljnih okolnosti postao je dominantan i usled toga pogoršanje izgleda za žetvu ozime pšenice u S. A. D. nije imao nikakvog dejstva.

Pripremni odbor za međunarodnu žitnu konferenciju sastao se 17 februara u Londonu. Na ovom sastanku trebalo je pripremiti materijal i uputiti vladama zainteresovanih država sa predlogom datuma i dnevnog reda konferencije. Međutim u odboru su ponova izbili svi dosadanji nesporazumi izmeди delegata pojedinih država, naročito u pitanjima određivanja izvoznih kvota i utvrđivanja minimalne cene. Usled toga odbor nije doneo nikakve zaključke i rešeno je da se ponova sastane 13 aprila. Za to vreme uspešan rad odbora treba DTipremiti diplomatskim putem.

Terminski kursevi sredinom nedelje na svetskim Detzama bili su sledeći:

III М VII Х Liverpul šil. mtc. 9/3 9/6 9/8 Roterdam, hfl. mtc. 3.832 8.55 3.77 3.92 B. Aires pez, mtc.. 7.— 7.— == = Vinipeg centi buš. — 623/8 63/5 6358 Čikago centi buš. — 69.— 69— 6954

Na domaćem tržištu situacija je nešto labavija; jer su Mmlinovi prestali i dalje da kupuju. Ponuda je međutim mala pa su cene za 20—95 din. iznad intervencionih. Vagonska roba paritet Vršac radi se po 154—155, glavna pruga 159—160.

Izvozni paritet prema majskom terminu u Liverpulu bio је sredinom nedelje 60—70, a prema Roterdamu 53—54,50 odnosno na bazi cene za efektivnu robu 54—55,70 din.

Kukuruz, — S:tuacija na svetskom tržištu kukuruza u ovoj nedelji bila je labavija ma da su ponude iz S. A. D. znatno smanjene usled izdržavanja uvozničkih zemalja od većih nabavaka. Iz podunavskih zemalja jedino Rumunija izvozi manje količine. Mađarska je u уУпо teškom položaju. Cena kukuruza kreće se između 13 i 15 penga po kvintalu usled čega je tovljienje svinja postalo nerentabilno. Zbog visoke cene kukuruza Mađarska nije bila u stanju da izveze u Nemačku više od 1000 vag. — Kako međutim sa Nemačkom postoji sporazum o izvozu 5000 vag. sada se predlaže da se ova isporuka odloži ne bi li se time cene u zemji snizile, U Roterdamu za mart kukuruz je notirao 4,46 hfl. za mtc., a u Čikagu za mai 49 centi za bušel,

Na domaćem tržištu situacija je čvrsta. Za domaću potrošnju postoji stalna tražnja, ali je ponuda mala. Vagonska roba paritet Inđija i banatske utovarne stanice rađena je DO 97—99, a šlepovska paritet Dunav 100—101 din. Sušeni pa}itet Vršac rađen je po 105—106 din. Kasniji fermini znatno su skuplji.

Izvozni paritet prema maiskom terminu u Roterdamu bio. je sredinom nedelje 84—85, a prema .ceni za efektivnu robu 90—92 ап. ·