Народно благостање

18. март 1939.

њу. Најјачи је био пораст разних рачуна за 38,9 мил. дин. на 1.0141 мил. док су се жиро рачуни повећали за свега 9,7 мил. дин. на 1.051,4 мил. а потраживања државе чак су и пала за 10,7 мил. на 27,4 мил. дин. Разна пасива показује повећање за 45 мил. дин. Новчанични оптицај се смањио за 12,4 мил. дин. на 6.527,3 мил. дин. Оптицај кованог новца је пао за 4 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за 18,6 мил. дин. на 8.620 мил. Квота покрића се нешто смањила Ha 28,52%/o.

Стање Народне банке (у мил. дин,)

31 Х 1936

31-XII 1937

31-XII 1938

28-II 1939

22-11

АКТИВА 1939

Подлога злато у касама — — |1.588,31.706,21.898,8 1.902,6)1.903,0 злато на страни — —| 37,7 15) 10,8) 108 108

Укупно — |1.626,0)1.713,7/1.909,6|1.913,4|1.908,8 Д-=визе које не улазе у

подлогу — = — — — 552,3! 453,2] 643,5| 437,9) 496,0

Кован новац:

у никлу и сребру — — | 384,9 360,0| 330,0! 333,2 337,2

Зајмови:

на менице — — — — |1.458,61.400,5|1,707,7 1.613,0)1.620,9

на хартије од вредн. — | 258,8] 268(| 63,6) 87,4 37.7 Укупно — |1.717,4 1.662, |1.771,31.650,4!1.628,0

Хартије од вредности — | 116,8| 198,1] 258,6) 265,1] 264,4

Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,211,627,81.629,3|1,629,3 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0] 600,0) 600,0| 600.0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165, 2 3,5) 236,7] 236.7 Вредности ост. фондова| 29,3) 29,5 33,7 36,7) 36,7 Непокрет,, завод за из-

раду новч, и намештај 155, 160,4| 185.1) 187,9) 188.4

Разна актива 819,6,2.037,2.2.147,5|2.019,82.023,6

ПАСИВА Канитал — _ -_ __—_ 180,0) 180,0) 180,0) 180,0! 180.0 Резервни фонд — — — | 158,5) 200,0) 236,7) 238,0) 2282 Остали фондови — — 29971 18481 375) · 37,7) 88.6

Новчанице у оптицају — |5,408,5,5,358,7 6,920,7|6.539,6,6 527,3 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе 594! 178) 331) - 881). 27.4 жиро-рачуни — — — | 651,21.433.0 1 0:'0,0)1.048,7 1.051 4 разни рачуни — — — | 918.6|l.047,7, 930,1| 975,211 0141

Укупно — |1,629,2)2 499,7 2.093,2.2.062,0.2 092,9 Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0) 30,0) 300 Разна пасивва — — — | 2845) 363.3! 232,7 222,8) 2277

Оптицај и обав,. по виђ.

Укупна подлога:

+ 28,59, прим. — — |2,089,5/2 202,1/2,453,9/2 458,7 2 4592

зл. у кас. 28 5% прим |2,011,0/2.102,5,2,440,0/2 444,82.445 3

укупно покриће — — |29680/,26519', 2722%/ |2858%/, 28,52

покриће у злату — — |2729 II 2842%/,| 28.36 |

7.037,8,8.291,3,9.014,0 8.601,6,8.620,2

Београдска берза

Извештајна недеља од 10 –16-111 1939

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Оно што се одиграло на београдској берзи од 14 о. м. није за берзански извештај, већ за један леп фељтон. Случај је такорећи беспримеран у историји. Ми се бар не сећамо политичког догађаја међународног значаја који је избио преко ноћи, без икаквог очекивања, као гром из ведрог неба и ликвидирао се за 48 сати. Обично великим међународним догађајима претходе дуже или краће кризе. Од тога ни трага није било овде. Истина, у недељу су се показале пукотине на згради чехословачке републике, старе цигло 5 месеца. Пукотине су се појавиле на словачкој страни. Али нико жив није могао да претпостави, да су те

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 173

пукотине почетак рушења зграде. То у толико мање шго се Праг показао веома енергичан у подупирању зграде и крпљењу пукотина. Истина, држање Беча у кризи чехословачкој било је мало узнемирујуће; али се ипак није могло претпоставити да ће Словаци да се одлуче, да ради ослобођења од прашке диктатуре траже заштиту у Берлину. У уторак је ситуација већ била врло озбиљна, али се није могло претпоставити да ће се то свршити већим крахом но што би било оцепљење Словачке. Нарочито је умирујуће у том погледу дејствовао одлазак д-ра Хахе у Берлин. Међутим, неколико сати после одласка д-ра Хахе у Берлин, пројурила је преко радиа прва вест, да Чешка више не постоји као самостална држава. На састанку берзанском од 15 о. м. та чињеница већ је била позната. Не памтимо. овако велику депресију духова као тога дана. Депресија своје врсте. Нико није предвиђао никакве међународне компликације, а најмање да би наша земља могла бити ма у ком погледу изложена непријатности, а камо ли опасности. Узрок депресије лежао је у бескрајном изненађењу. Више но необично је, да једне самосталне државе нестане са кугле земљине за десет сати. Ето, то је та необична чињеница, која је притискала берзу без икакве конкретне опасности по новчано тржиште.

Као што наши читаоци знају, наше је ефектно тржиште последње две недеље било у сјајном полету. У полету који се још одликовао тиме, да је био спонтан, није се био ни најмање наслањао на интервенцију јавне руке. Управо, интервенција је била, али у тако далеко посредној вези, да се пре може рећи да је није било. Дејствовао је правилник о обавезном пласирању резерви у државне хартије, јер се примећује да банке из унутрашњости свакодневно купују мање или веће износе папира за своје резерве. 15-га је дошао притисак на курсеве услед јаче понуде. 16-га је био врхунац притиска и у половини састанка настао је обрт. Ратна штета, која је у оваквим ситуацијама најмеродавнија, рађена је по 470, па по 472.50, на колико је остала тражња последњег састанка.

Али колико се психолошки може говорити о депресији, толико се пословно на ефектном тржишту мало може говорити о њој. Грешка би била да говоримо о паници на: берзи, кад имамо у виду панике као што је она била септембра прошле године и она у октобру 1934 год. итд. То се види и по обрту и по курсевима.

10—16-III 3—9-III у хиљ. дин. 2:/:9/) Ратна штета 3.287 1.707

2729) Ратна штета, термин 48 48

7 Инвестициони 424 = 66% Bernyurz 2.226 1.004 69 Далматинци 750 554 7% Блер 376 397 89 Блер 265 180 7, Селигман 45 4 Народна банка 492 231 Паб 93 70

Свега 8.006 4.913

Обрт се повећао за неких 80, од 5 на 8 милиона динара, али то је један од малих обрта за нормалне прилике. У паничним моментима на нашој берзи или обрт скаче на 20—80 милиона или курсеви падају за 20—30 поена. Од тога није било ни трага овога пута, као што нам показује таблица курсева.

10 ЕУ пат ЈАТ 15517 16 И 21/љ0/) Ратна штета 477.50 478.— 477.50 474.75 47221/2%/0 Ратна штета, тер. 476— — — — —