Народно благостање

18. март 1939. _

12 uredništva

IN

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ.

_ Страна 163 |

= баре

1 акаде позуње за Дера тћи Шат јетсе пе озљоуча пакета о ИјеОКоОј

текота 2а 1929-40 gos.

U svom ekspozeu pred finansiskim odborom Narodne skupštine Ministar finansija je kazao, да је пјеgov prethodnik izradio budžet za 1939/40 god. sa preTiminarnim deficitom od 300 miliona dinara, koji je On revizijom procene sveo na 200 miliona, a koji misli pokriti: povećanjem (»korekcijom«) stopa taksa i troša-

(гејено % даља та).

tina za 52 miliona dinara; a ostatak od 147 miliona dinara sretstvima, koja će biti predložena amandmanima. Amandmani su podneseni, tako da sad možemo da Vidimo ne samo kakve su »korekćije« predložene, kakvim se merama misli pokriti deficit od. 147 miliona dinara, već i kakvi se novi tereti uvode i stari povećavaju.

L DOPRINOS NARODNE ODBRANE

Od kako je stupio na snagu Zakon o neposrednim porezima (februara 1928 god.) nile bilo nikakvih povećanja poreskih stopa, već samo smanjenja. To ne znači da naš zakonodavac nije u međuvremenu povećaVao državne dažbine. Naprotiv, on je to činio svake godine, ali preko posrednih poreza u najširem smislu TOČI ((. |. na poslovni promet, luksuzni itd.). A što se išlo ovim putem, uzrok leži u političkim obzirima, naime, Što se mnogo lakše manipuliše posrednim porezima nego nečposrednim, jer kod posrednih poreza niko se ne smatra pogođenim, svaki misli da će njegov sused da ih snosi. Sad kad je učinjena upotreDa od posrednih poreza u meri koja ne dopušta dalje manipulacije, moralo se pomišliati na neposredne poreze, — ako se htelo povećanje državnih dažbina. Jedan amandman finansiskog zakona predviđa ustanovljenie »Fonda narodne odbrane« pri Ministarstvu vojske čiji će se iznos upotrebiti za narodnu odbranu i delimično za pokriće službe 6% državnog zaima za javne radove i narodnu odbranu (u iznosu od jedne mili|arde, koji se ima otplatiti za pet godina i čija je otplata trebala da počne još 1937 god.).

»Fond narodne odbrane« biće dotiran jednim novim prihodom, koji se naziva u amandmanu »doprinosom«. Taj se doprinos naplaćuje od sviju neposrednih poreza, izuzev porez na poslovni promet (opšti i skupni), porez na luksuz i vojnicu, (u stvari prva dva i nisu neposredni porezi). Taj se doprinos izračunava ро iednoj skali od 67 stepena, a od poreske osnovice od koje se izračunava ieret neposrednih poreza uopšte. Kod zemljarine, kućarine, tečevine i društvenog poreza uzima se za poresku osnovicu ona iz prošle godine, a. kod poreza na renftu, dividende i kod činovničkih Deriva uzima se fekuća. Porez se počinje naplaćivati 1-og jula t. g., a treba da prestane posle deset godina, 30 јипа 1949 god. Doprinos »Fonda natodne odbrane« dakle izračunava se od poreske osnovice neposrednih poreza. U stvari to nije ništa. drugo nego povećanje postojećih poreskih stopa. Logički bi zaključak bio da bi bilo mnogo prostije, da suse povećale postojeće poreske stope, mesto što se uvodi nova skala. Svakako, u tom slučaju ne bi moglo biti govora o doprinosu, Već" prosto o povećanju poreskih stopa. | 1

Postoji još jedan način proporcionalnog povećanja poreskih stopa. To je prirez. Prirez ie linearno pove-

ćanje postojećih poreskih tereta. Izgleda da je prirez

isto. što i doprinos, pa ako je to tačno, onda ne bismo videli razloga zašto nije uveden prirez i zašto nova | dažbina nije nazvana prirezom, već doprinosom. DopTrinos nije termin iz poreske terminologije. Doprinos se nalazi kao termin van javne ruke, kod dobrovoljnih, socijalnih, humanih i drugih organizacija. Pod doprinosom se razume ulog pojedinih članova tih orfganizama,

prireza nije ukinuo,

kao što su vodne zadruge, socijalna osiguranja itd. S druge strane moramo priznati da je već ranije ovaj izraz unesen u našu poresku terminologiju i da se u poreskim knjigama on уес nalazi sa 1% од poreske | osnovice. Nauka o finansijama zna još za dva slučaja | u kojima se pribegava prirezima umesto prostom povećanju poreskih stopa. |: | Jedan je onda kad se uvodi prirez na ograničeno | vreme. To je i ovde slučai kao što smo videli. Iz istorije Srbije pak znamo da se ni jedan od mnogobrojnih već da su svi zajedno spojeni U . poresku stopu, kad su prešli 100%. Drugi slučaj je kad se ne Želi linearno ni proporcionalno povećanje tereta. Da vidimo to na predloženoj skali, koja kao što rekosmo ima 67 stepeni. Nećemo uzeti svih 67 stepeni, nego. · samo nekoliko grupa.

. osnovica: ~ | doprinos 96 1) 1 1.5 150 2) 10 4,5 45 3) 25 10 40 4) " 50 15 30,0 5) 10 20 26,6 6) 7.100“ 30 30,0 (у 150 40 26,6 8). 200 60 30,0 9) 300 80 26,6 10) 400 100 25 25 4.000 1.100 27,5. 26) 5.000 1.320 26,25 21) 6.000 1.540 25,60 28) 7.000 · 1.760 25,10 29) 8.000 1.980 - 24,75 30) 9.000 2.200 24,44 41) 45.000 12.000 26.60 42) 50.000 14.400 28,80 43) 60.060 16.800 28,00 44). 70.000. + 19.200 27,4 45) 80.000 | 21,600 21. 558) -'600.000 200.000 33,3 59) .'800.000 . ~ ~ | 250.000 3125 5 60) 1,000..000 375.000 37,50“ 61) 1,500.000 500.000 33,3 62) 2,000.000 1,000.000 50 63) 4.000.000 1,500.000 37,50 64) 6,000.000 2,000.000 33,3 65) 8,000.000 2,500.000 31,25 66) 10,000.000 3,750.000 37,50

Socijalno-političko gledište nije došlo do izražaja” kod ovoga novog poreskog tereta. Ne samo što ne po- i stoji nikakvo oslobođenje minimuma za ekzistenciju ni. Dprogresivnost, već se i o drugim socijalno interesantim