Народно благостање

Страна 168

После државног удара који

Кредитна политика С.А.Д. је претпрошле године извр-.

шио Хетулио Варгас и Бразилији изгледало је једно време да ће он и својом спољном и унутрашњом политиком доћи у сукоб с Енглеском и Сједињеним Америчким Државама, у првом реду као повериоцима. Међутим, оне нису реагирале одлучно на обуставу службе дуга, него су сачекале да Бразилија сама покаже добру вољу. Али зато су САД појачале своју тактику да својом трговинском и кредитном политиком придобију Бразилију. У вези с тм понуђен је, кратко време после удара, кредит за санирање валуте и образовање новчаничне банке. Понуда није прихваћена изгледа једино из тог разлога што се влада боји да би се овом кредитном операцијом бразилијанска привреда тек дошла у потпуну зависност од североамеричке. Јер већ сад сви новчани институти у земљи или су пореклом североамерички или се служе њиховим кредитом, тако да у унутрашњој кредитној потитици новчанична банка не би могла да води неку самосталну политику.

према Бразилији

Североамеричка настојања нису се на том зауставила. Поред владе и амерички капитал испитивао је најбоље могућности за оживљење трговинских односа према Бразилији. Најјаче се ангажовала код тога Ехрон-Шрог Вапк у Њујорку, која би имала да буде кровна организација свих новчаних и индустријских предузећа која буду радила у Бразилији. Предлагано је да се нађе неко решење у троје, укључивши Аргентину. Аргентина је имала јако пасиван трговински биланс према С.А.Д. а активан према Бразилији. Бразилија би имала да повећа свој увоз из Аргентине, а САД. би повећале свој увоз из Бразилије, и с тиму вези стоје планови о подизању каучукових плантажа за потребе америчке аутомобилске индустрије.

Интерес С.А.Д. није ојачао само због тежње да се повећа размена робе, него и због тога да Бразилија не би отишла даље и оном правцу У ком се почела да развија под дејством размене у клирингу с Немачком. Наместо каве, развијала се произвсдња памука, и то је ишло на штету САД. Место памука има по америчком плану да заузме каучук, а Бразилију треба ослободити клиринга кредитном политиком. Девизна ситуација Бразилије погоршавала се последње године тако нагло, да би се контрола девизног промета морала да спроведе строжије. Актива трговинског биланса према неклириншким земљама пала је прошле године на 281 хиљ. фунти стерлинга, према 2,8 мил. 19837 и 3,1 мил. 1936. Могло се бројати на дане кад ће бити обустављена служба дуга, после чега би се морала појачати и клириншка размена добара, а то би значило враћање на на ону линију развоја с које су САД. скренуле Бразилију пред крај 1937.

Једнократни кредит олакшао би моментано девизну кризу, али не би је решио. Колико су С.А.Д. заинтересоване на њеном решењу види се по том, што је у Вашингтон позван министар финансија Аранха, да закључи споразум о трговинском кредиту од 70 милиона долара и о олакшицама куповања злата у износу од 50 до 60 милиона лдолара које би се употребило за стабилизацију валуте,

Овај споразум одговара либералистичком принципу на коме САД. настоје да развију своју спољну трговину, само што је овде дошла до израза већа заинтересованост него према другим земљама. Јер док су с другим земљама чакључивани споразуми само уз клаузулу највећег повлашћења, овде су одобрени и кредити, што је редак случај обзиром на међународне кредитне односе, и може се објаснити политичким интересом, као што је случај с Кином.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 11

Вест о овом споразуму примљена је у Лондону у први мах повољно, претпостављајући да ће поправљање ситуације ићи у прилог и Енглеске као повериоца. Тај оптимизам није се дуго задржао из разлога што споразум са САД. јасно показује да су ове хтеле да осигурају за себе што већи волумен размене добара са Бразилијом, тако да споразум није уперен само против Немачке као што се обично узимало, него и против енглеских интереса.

==---=c=== ====— Još u toku septembarske krize Ratna privreda u Holandiji holandski parlamenat ije izglasao

nekoliko zakona kojima je vla-

da dobila široka ovlašćenja u pogledu preorijentacije privrede za slučaj rata. Pošto je ratna opasnost brzo prošla ti zakoni nisu ni primeniivani. Verujući da i posle minhenskog sporazuma može doći do rata, vlada je izradila 8 zakonskih predloga koji obrađuju istu materiju kao i oni septembarski, samo što su mnogo bolje razrađeni. Osnovna misao koja provejava iz njih je da će budući rat biti totalni. Privredne mere koje vlada ima pravo da preduzme sračunate su na to da se sačuva ekonomska i politička samo-

·stalnost zemlje bilo da ostane neutralna, bilo da bude uvu-

čena u raf.

lako su ovlašćenja vrlo široka vlada je u svom izveštaju istakla da ne misli da krene putem autarkije, pošto se blagostanje Holandije ne da zamisliti bez međunarodnih privrednih veza. Ide se samo za tim da se za vreme mira pojača proizvodnja samo malog broja produkata koji su potrebni za odbranu zemlje za vreme rata i da se pripremi organizacija proizvodnje i potrošnje za slučaj blokade.

Industrija za vreme mira neće pretrpeti velikih promena. Ona mora jedino da vodi računa o vladinim planovima prilikom proširenja preduzeća i izgradnje nov:h. Zasada je ona dužna da sarađuje sa vladom na izradi planova o proizvodnji za vreme rata i da da stručnjake koji će pokazati najracionalniji put za preorijentaciiu industrije i proizvodniu surogata. Мајznačajnija promena biće premeštanje nekih fabrika na druga zaštićenija mesta. Predviđa se stvaranje rezervi artikala koji se neće moći u dovoljnoj meri proizvesti.

Interesantne su mere koje se odnose na poljoprivredu. Dosada proizvodnja žita nije mogla da podmiri unutrašnju potrebu, dok stočarstvo i povrtarstvo daju velike izvozne viškove, Predlog zakona ovlašćuje vladu da propiše kako opšta tako i specijalna naređenja svakom gazdinstvu šta treba da proizvede. Biće određen naročiti državni komesar za poljoprivrednu proizvodnju kome će pomagati savetodavni komitet. Čim zakon stupi na snagu ti organi imaju da otpočnu sa izradom plana. Zasada se još ne zna da li će se preorijentacija poljoprivrede izvesti tako da se postepeno povećava proizvodnja žita, ili će se tai preokret izvršiti tek u momentu, kad se utvrdi postojanje ratne opasnosti. Verovatno da taj prelaz neće biti težak, pošto je poslednjih godina zabeležen porast produkcije žita.

Predlog zakona o raspodeli obuhvata ne samo artikle dnevne masovne potrošnje nego i sirovine I polufabrikate. Vrhovni organ ije ministar privrede. Organi za raspodelu životnih namirnica jesu opštinske uprave, ali time neće biti isključene detalina trgovina ni ona na veliko. Opštinske uprave, u isto vreme, imaju da se brinu da se održavaju od vlade fiksirane cene i da se namirnice ne prikrivaju.

Pravo rekvizicile je praktično neograničeno, naročito je ono široko u pomorskom saobraćaju. Vlada ima pravo da raspolaže svim brodovima i bez odobrenja nadležnog organa nijedan brod ne može da krene na put. Ona može brodove da upotrebi i kao magazine.