Народно благостање

Страва 180

националног дохотка, онда од извесног момента могу да расту само на рачун њега.

Где је граница покривању трошкова наоружања порезомг Порез ограничава куповну снагу потрошача, а с друге стране успорава формирање капитала штедњом. Пореска стопа треба да се заустави пре него што ове њезине последице постану од-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 12

више осетне по потрошаче и националну привреду. Међутим, пошто је наоружање постало неком врстом више силе, уводе се и специјални порези народне одбране, без обзира на жртву која се тим приноси, шта више, истиче се да је треба поднети. Ипак, пре или касније, долази се до границе преко које се трошкови не могу покрити порезом.

П ФИНАНСИРАЊЕ ЗАЈМОВИМА

Држава не повећава. порезе све дотле док путем њих може да извуче веће приходе за себе, па да се тек после тога одлучи на закључење зајма. Ми смо то узели зато да би јасније истакли одакле се узима порез и кад се мора престати с његовим повећањем. Порез се узима на рачун куповне снаге и на рачун формирања капитала. Али и онда кад је за нацију у целини пореска стопа висока, постоји велики број њих који могу да уштеде један део својих прихода. Из ових уштеда формира се капитал. Ако га не употреби његов сопственик, долази тај капитал на тржиште и нуди се на зајам. На тај начин један део националног дохотка, онај који није потрошен нити је непосредно инвестиран, претворио се у капитал. Из тог фонда држава може да дигне зајам.

Осветлићемо тај проблем на енглеском националном дохотку и буџету. Национални доходак износи као што смо казали, око 5 милијарди фунти стерлинга, а буџетски расходи попели су се 1938 на "1 милијарду, према 800 мил. 1938. Повећање је дошло због трошкова наоружања, који су до пред две године покривани из пореских прихода. Дакле управо све онако како је и нама најбоље конвенирало да претпоставимо у анализи. Али за 1939 није се више могло мислити на повећање пореза, него ће бити повећани зајмови. Од 580 мил. трошкова наоружања, биће покривено зајмом 350 мил., а 230 мил. порезом. Штедња у Енглеској цени се на 500 мил. фунти стерлинга у добрим годинама. Из тог износа морају се задовољити и потребе приватне индустрије за кредитом. Ако су оне веће од 150 милиона биће већа тражња за кредитом од понуде. Последица би била скок каматне стопе и друго, или би држава морала да ограничи наоружање, или би један део цивилне индустрије морао да обустави посао, било зато што не би дошао до кредита, било због превисоке каматне стопе. Дотле док се код закључивања зајмова води обзир о капацитету тржишта капитала, може се претпоставити да ће држава својом већом куповном снагом деловати да се повећа наоружање, али не на рачун обима националног дохотка. Као што је настао независно од тога како ће бити утрошен, наставио би и даље да се формира у сектору цивилне индустрије. Путем зајмова новчани капитал, који се формирао из националног добитка једне године, не би лежао мртав ни једног момента. Ако лежи незапослен један део продукционог апарата, који би се могао употребити за производњу ратног материјала, могу се сва средства

из зајма употребити на покретање тог апарата поруџбинама наоружања. Ако је већ запослен, извршиле би се инвестиције у ратну индусгрију. За толико се мање може употребити новог капитала у цивилној индустрији, њезина производња неће се повећати, па према томе ни национално богатство, иако је инвестирано више капитала и више се ради и.производи. То значи да повећана производња продуктивног и непродуктивног рада заједно, не даје могућност да се више штеди. Другим речима капацитет штедње је горња граница државним зајмовима, а тиме и повећању наоружања. Односно, онг стоји још ниже, јер се морају узети у обзир потребе цивилне индустрије.

Према томе, повећањем наоружања и следствено зајмова, долази моменат конкуренције државе и приватног капитала ва тржишту капитала. У том моменту наступиће држава као регулатор тржишта капитала, забрањујући и ограничавајући приватне емисије. Разним мерсма дириговања она може осигурати себи већи упис зајмова, него на слободном тржишту. Али тим ограничавањем емисија успорава се развој цивилне индустрије као што се с друге стране она потиче на већу штедњу и рацио-

нализацију, како би из сопствених средстава могла

да настатви своје послове у несмањеном обиму.

Док је ратна индустрија претстављала мали сектор националног продукционог апарата, и док богатство нације и велики национални доходак омогућују да се наоружање финансира порезом, могло се равнодушно оставити по страни: у каквом односу стоје ова два сектора производње један према другом и које су последице по национални доходак, ако један сектор расте на рачун другог; а затим, какви су услови за финансирање наоружања. Ствар засењује то што је у оба сектора инвестиран капитал, оба запославају раднике, у оба се већа запосленост преноси с једног предузећа на друго. Али радници не производе добра потрошње, и што је њихов број већи, већа је тражња за животним намирницама. Не производе средства за производњу, али их употребљавају све више и други морају да производе за њих. У цивилном сектору производње куповна снага сваког активног лица у производњи и промету извире из његове делатности, из факта да су произвођачи уједно потрошачи свог заједничког производа. Међутим, држава је купац ратног материјала, најпре на рачун куповне снаге, затим на рачун формирања капитала.

Ш ЛЕТЕЋИ ДУГОВИ

Дотле док порези и тржиште капитала могу да покрију трошкове наоружања нема још опасности да би кретање националне привреде могло бити избачено из колосека. Али наоружање мора да се изврши у извесном обиму. Има ли могућности да се оно повећа и кад се приходи не могу да повећају

'зајмом или порезомг Тада се праве летећи дугови.

Држава развија своју куповну снагу потписом министра финансија на благајничким записима, које треба искупити у извесном року. По правилу, они се издају само у месецима кад подбацују редовни државни приходи, а искупљују се кад је супротно.