Народно благостање

1. април 1939

Iz uredništva

Фет“ ркојеккеа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 195

ae agrar rasa)

SKO az una O јрзетист

I SLABI IZGLEDI ZA SPORAZUM

Pripremni odbor za međunarodnu žitnu konferenciju, koji je nedavno zasedavao u Londonu, izradio je i dostavio svima zainteresovanim vladama projekat međunarodnog sporazuma o pšenici. Sudeći po prijemu na koji je naišao ovaj projekat kod pojedinih vlada, izgledi za zaključenje sporazuma nisu ni malo povoljni. Argentina, Kanada i Australija učinile su zamašne principijelne primedbe, posle kojih je teško misliti da bi se interesi izvozničkih zemaija prekomorskog sektora mogli izravnati. Jugoistočne evropske agrarne zemlje, kako po svemu izgleda, zauzeće negativno stanovište prema predloženom sporazumu, dok uvozničke zemlje u stavljenim primedbama odbijaju da se odreknu politike povećanja proizvodnje. Usled ovakvog držanja zainteresovanih zemalja, nije isključeno da uopšte i ne dođe do saziva međunarodne konferencije. Za svaki slu-

čaj, pripremni odbor predložio je dve alternative: po prvoj sporazumu bi pristupile sve važnije izvozničke i izvozničke zemlje, a po drugoj samo četiri prekomorske izvozničke zemlje.

Sporazum ima za cili da svetsku proizvodnju i potrošnju pšenice dovede u sklad i da pšenici u međunarodnom promelu osigura primernu cenu. Isti cilj imao je sporazum od 1933 godine. Sledstveno i principi novog sporazuma ostali su isti kao i sporazuma od 1033 godine: izvozne kvote i minimalna cena. Razlike između predloženog sporazuma i onoga 1933 posloje samo u merama predviđenim да se obezbedi funkcionisanje sporazuma, odnosno 1 proširenju obaveze za zemlje potpisnice. Novinu pretstavljaju i sankcije koje u ranijem sporazumu nisu bile predviđene.

HU IZVOZNE KVOTE I STOKIRANJE

Izvozne kvote, prema predloženom projektu, utlvrđivale bi se svake godine na početku kampanje za zemlje koje normalno izvoze u granicama procenjene svetske uvozne potrebe u odnosnoj godini. Zemlje koje normalno izvoze sledeće su: Argentina, Kanada, S. A. D., Bugarska, Čile, Mađarska, Indija, Irak, Litva, Poljska, Rumunija, Turska, Rusija, Urugvaj i Jugoslavija. Ukoliko neka od ovih zemalja ne bi pristupila sporazumu, njena kvota išla bi na »kvotu autsajdera«. Uvozničke zemlje koje se povremeno javljaju i sa izvozom, u principu su isključene iz učešća u izvoznoj voli. U slučaju da koja od ovih zemalja ipak postane per saldo izvoznica, sporazum predviđa da bi ona izVOZ morala izvršiti na način koji bi obeshrabrio njene proizvođače da održe datu proizvodnju ili je povećaju. Isto tako ove zemlje imale bi se odreći politike favorizovanja bescarinskog uvoza pšenice na bazi ekvivalentnog izvoza brašna. Za vreme frajania sporazuma uvozničke zemlje (u koje su ubrojene: Južna Afrika, Egipat, Novi Zeland, Brazilija, Nemačka, Belgija, Danska, Španija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Litvanija, Norveška, Holandija, Švedska, Švajcarska i Čehoslovačka) ne bi smele da izvoze bilo pšenicu bilo pšenično brašno pre konsultovanja i odobrenja Saveta, niti da prodaju pšenicu mlinskoj industriji po nižim

cenama, koja bi tako dobijenu pšenicu prerađivala u brašno i izvozila.

Na osnovu procenjene svetske uvozne potrebe izvozne kvote raspodeljuju se na svaku zemlju ponaosob, prema veličini njenog izvoznog viška.Na slučaj da izvozni višak potpuno premaša uvoznu potrebu, zemlje izvoznice moraju ostatak da drže kao rezervni stok. Stokovi su dvojaki: minimalni i maksimalni. Prvi se, u procentu domaće potrošnje, utvrđuju za svaku zemlju iZvoznicu, dok rezerve preko toga nemaju granice. Minimalni stokovi, koji pretstavljaju normalne prenosne količine, moraju se držati u svakoj godini makar i po cenu odricanja iskorišćavanja dodeljenih izvoznih kvota u slučaju podbacivanja prinosa. Samo rezerva koja bi prelazila utvrđeni minimum mora se koristiti: za iZvršenje izvoznih kvota u slučaju deficitarne žetve i za izvoz na bazi dopunskih kvota koje će se dodeljivati u slučaju povećanja svetske uvozne potrebe. Najzad, sporazum predviđa i mogućnost da jedna zemlja drugoj može ustupiti deo svoje kvote koju, zbog deficitarne žetve u odnosnoj godini, ne bi mogla da izvrši. U tome slučaju zemlja korisnica ima se obavezati da će se narednih godina, bilo u jednoj bilo u vieš godina, sukcesivno odreći izvoza u iznosu dobijene količine u korist zemlje koja joj je ustupila kvotu.

IH MINIMALNE CENE

Minimalna cena predviđena je franko Velika Britanija na bazi kvaliteta Nortern Manitoba 3 (kome bi odgovarala naša Tisa) za kvoters šil. 33/6, odnosno na bazi kursa za englesku funtu od 245 Din., 190 din. za mic. Po odbitku podvoznih i drugih troškova naš izVOZni paritet baza šlep Tisa prema ovoj ceni bio bi oko 145 din. Ako bi cena u Engleskoj porasla za 20% i više preko minimalne tj. na šil. 40/2 i preko toga (kojoj bi odgovarao naš izvozni paritet od Din. 172) i na toj visini održavala se za vreme od šest nedelja, predviđa

se povećanje izvoznih kvota da bi se sprečio dalji porast cene, jer bi visoke cene automatski mogle da izazovu povećanje zasejane. površine. Ispod ovako UtVIđene minimalne cene može se prodavati samo denatutisana pšenica za ishranu stoke i pšenica za destilaciju ili druge industrijske svrhe. Izvoz ove pšenice уг51о bi se izvan kvota, pod kontrolom odbora, uz punu багапciju uvozničkih zemalja da će odnosnu pšenicu upotrebljavati isključivo za navedene svrhe.