Народно благостање

8. април 1939. |

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 211

наша спољна трговине под дејством светског привредног пиклуса

1. ВРАЋАЊЕ ПРОБЛЕМИМА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ

Када су у говорима пре два месеца најодго“ ворнији политички претставници великих земаља признали, сваки за своју земљу, витални значај спољне трговине, није тиме тек отворена трговинско политичка активност у свету. Она је била врло интензивна и у току 1938, а 1939 интензитет се појачао. Али тим говорима · добила. је трговинско политичка активност један карактеристични моменат више, међународно политички. Добивши ову политичку етикету трговински преговори се посматрају као. политичко оруђе а привредни односи између земаља као нови начин мерења снага. Политичка ситуација држи тако међународно-привредне односе у својој сенци. Иако трговински преговори могу да п0служе и као политичко оруђе, не треба изгубити из вида да је трговинско-политичка активност произишла. нужно из економске ситуације у свету, 1938,

код чега су необично значајна два момента: да се је до 1938, због депресије кроз коју је прошла светска привреда од 1929, развио нов метод размене добара, а друго да је 1938 попустила коњунктура у многим земљама, које су неколико година имале интен-

зивну унутрашњу коњунктуру, па је због тога требало мислити кско да се она одржи појачаним извозом. У току депресије извршена је огромна преоријентација спољне трговине свих земаља, обзиром на правац методе, изменила се структура извоза и

„увоза према степену индустријализације односно аг-

раризапије које су изведене у разним земљама. Истакао се проблем девиза тако да се његово за0штравање и ублажавање може узети као казаљка развоја међународне трговине и њезиног одраза на унутрашњу коњунктуру.

По спољно трговинском интересу ми се не раликујемо од осталих земаља које су нагласиле његов витални значај. С друге стране, по исторископривредним приликама и по географском положају ми имамо и специфичне предуслове за решавање наших спољно трговинских проблема. Обзиром на то интересантно је да дамо приказ кроз које је фазе прошла наша спољна трговина од 1929 до 1938, и нарочито каква је ситуација крајем последње године. Имају две фазе, 1929—33, 1934—37, а трећа је почела 1938. и |

П. ПРВА ФАЗА 1929—1938

____ Светска привредна депресија 1929—1933 погодила је нашу земљу преко цена пољопривредних производа и сужавања могупности пласирања извозних вишкова аграрних производа на најважнијим тржиштима. Спољна трговина у нашем платном билансу претставља главну позицију, а волумен извеза аграрних вишкова и услови њиховог уновчавања одређују нашу куповну снагу за индустриске сировине, полупрерађевине и готове производе. Срозавањем цена аграрних производа и извоза, наша куповна снага пала је увелико услед чега се морао да смањује и увоз. Не само то, наш однос у међународној размени добара постао је и сувише неповољан, Услед свега тога привредни развитак земље био је не само заустављен, него је наступио процес осиромашавања.

+ 2, Неколико цифара најбоље ће илустровати очајно; стање у које је била доведена наша земља.

"- У периоду 1929——1932 године волумен наше спољне трговине пао је по количини за 46%, а по вредности за 62%. При томе извоз је више опао од увоза: за 55% по количини и 62% по вредности, док је увоз пао по количини за 47%, а по вредности за 60%. Наш увоз у 1932 години износио је само једну трећину извоза у 1929 години. Индекс цена извозних производа у 1932 према 1929 пао је са 53,4 пдена или 47%, а увозних производа за 23,1 поен или 25,3%. Колико се погоршао наш положај у међународној размени добара најбоље показује следећи податак о срозавању куповне снаге наших аграрних производа:

За увоз једне тоне памучних _вунених машина и тканина · тканина справа

дали смо: 1999 1932 1999 1932 1929 1982 Пшенице тона 30 50 80 145 8 14 KykKypyaa „ . 42 75. 1007: 200 11 22

Говеда комада 24 50 Gi 147 1" 15

Наш. извоз, дакле, светска привредна депресија погодила је на два начина: Први је био непосредан и огледао се у срозавању цена и погоршавању услова размене добара. За исту количину увезених производа ми смо морали да дајемо све већу количину својих аграрних производа. То је био нарочито случај у размени наших производа за готове индустриске производе, који су у то време чинили 70% нашега увоза, јер њихове цене нису ни из далека биле пале као цене аграрних производа. У размени за сировине однос је био знатно повољнији, али ни ту није било потпуног изравнања. Другим, посредним путем, извоз је био погођен разним трговинско-политичким и девизним ограничењима (контингенти, компензације, забрана увоза итд.). На тај начин, опадање нашег извоза било је проузроковано делом светском депресијом, а делом одбраном увозничких земаља од увоза. Последње је нарочито погодило извоз наших гграрних производа, у првом реду предмете исхране: пшеницу, стоку и сточарске производе. Извоз живе стоке (говеда, коња, свиња и оваца) у периоду 1929—1932 пао је са 1,131.787 ком. на 786.769 ком. односно са 819 на 438 мил. дин. а сточарских производа (жива живина, месо, маст, коже, перје, јаја, сир, свилене ча-

А