Народно благостање

Стргаа 252

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16

КОЊУНКТУРА

Стање Народне банке (у мил. дин.)

ЗА Х 11 | 31. 11 | М-ХП | 841 15-ТУ АКТИВА 19836 | 1937 "1988 195 1939 Подлога И злато у касама — — |1.588,3/!.706,21.898,8 1 905,1|! 905 2

злато на страни — 37,7 19) „ТО 108) 1 10:8 Укупно — |1.626,0/1.713,7|1.909,6 1.915,9/1.910,0

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — –— 552,3] 453,2: 643,5] 426,8! 403,2 Кован новац: |

у никлу и сребру — — | 334,9| 360,0) 330,0) 326,0) 329,6 Зајмови:

на менице = — — — |1.458,6)1.400,5)1,707,7|1.638,4|1.665 2 на хартије од вредн. — | 258,8) 263,0) 63,6 47,4 51.0

Укупво — 1.717,4|1.062,5/1.771,3|1.085,8/1./ 10,2

Хартије од вредности — | 116,8) 198,1| 258,6| 264,3| 263,0 Ранији аванси држави — |1,647,8]1.638,2)1,627,8|1.629,3)1.629,3 · Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни у ВВ 600,0 600,0 600,0 600,0 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6| 165,8 223,5 237,5) 287,5 Вредности ост, фондова| 28,3) 29,5] 38,7; 37,6] 37,6 Непокрет., завод за из- |

раду новч. и намештај | 155,1 160,4 185.1] 189,4 189,5

Разна актива 819,6)2.037,2.2.147,5|2.056,6)2.064,3

ПАСИВА Капитал. = = = = =– 180,0] 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5: 200,0) 236,7/ 239,4! 239,5 Остали фондови — —"'| 29,9) 3+1 375) 394 39,4

· Новчанице у оптипају — |5,408,5)5,358,7|6,920,7|6,845,2,6.930,5

Обавезе по виђењу:

потраживање – Државе 594) 178 88,1). 242). 195 | жиро-рачуни — — — | 651,2)1.438,01 030,0] 838,18 11,9 разни рачуни — — — 918,611.047,7 980,1! 916,7/ 917,4

Укупно — |1,629,2/2 499,7|2.093,2/1.779,0|! 749,9

| Обавезе са роком — —'| 50,0) 50,0) 30,0) 30,0) 30.0 Разна пасива — — —| 2845) 363,3! 232,7/ 256,1| 218,11

Оптицај и обав. по виђ.

Укупна подлога: + 2859, прим, — — [2,089,5/2 202,12,453,9/2.462,0)2.462,1 зл. у кас. 28 5%) прим |2,041,0)2.102,5.2,440,0)2.448,02.448.2 укупно покриће — — |2968%/, 26540 27220, 2854"/,| 28,36 покриће у злату — — |2729'%/ O 2838%/,| 28.20

7,037,8/8.291,3,9.014,0,8.624,1,8.679,3

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 APRILA 1989 GOD.

U našim izveštajima o stanju Narodne banke na kraju prethodnih nedelja imali smo priliku da konstatujemo, da su okupacije Češke i Moravske i Albanije imale mnogo manje dejstvo na naše novčamo tržište nego evropska kriza u septembru prošle godine. Tada je kriza b:la duboka, ali i kratkotrajna. Napetost novčanog tržišta krajem marta i u prvoj polovini aprila o. g. nije se pojavila u takvoj oštrini, ali zato mnogo duže iraje i po svim znacima biva vremenom sve. dublja. Tri pozicije su od velikog značaja za iprosuđivanje prilika na našem novčanom tržištu: obaveze ро у:депји, zaimovi i novčanice u opticaju. Obaveze po viđenju pokazuju od okupacije Češke i Moravske stalno smanjenje, prilično ravnomerno nedeljno. Najjače je smanjenje bilo žiro računa, u izveštajnoj nedelji za 26.2 mil. din. na 812 mil. din, Krajem septembra prošle godine njihov iznos je bio 824.1 mil. din., dakle nešto veći nego sredinom aprila o. g. U mnogo manjcj meri nego Žiro računi nazadovali su razni računi. U izveštajnoj nedelji oni pokazuju čak i neznatan porast za 0.6. mil. din. na 917.4 mil. din. Krajem septembra prošle godine oni su iznosili 780 mil. din. i bili prema tome na mnogo nižem nivou nego sada. Neznatnu ulogu igraju potraživanja države, koja su ipala u izveštanoj nedelji za 4.7 mil.

din. na 19.5 mil. din. Smanjenje obaveza po viđenju pokazuie da je želja za likviditetom vrlo jaka. Kao što izgleda, privatne ustanove jače sudeluju u povlačenju svoje gotovine nego državne. U septembarskoj krizi bilo je obrnuto. Iskorišćavanje kredita mnogo. je manje nego u septembru. Zajmovi iznose svega 1.716 mil. din. prema 1.947,5 mil. din, U izveštajnoi nedelji zajmovi po eskontu povećali su se za 26.8: mil. din. na 1.665 mil. a lombardni za svega 8.6 mil. na 1.716,3 m:l. din. Novčanični opticaj je mnogo niži nego 1F septembru i iznosi 6.990,5 mil. prema 7.404 mil. din. Porast novčaničnog opticaja u izveštajnoj nedelji iznosio je 85.4 mil. din. Da je porast tako veliki, tome je doprinelo i smanjenje razne pasive za 38 mil. na 218 mil. din., čiji uzrcci za sada se još ne znaju. Ali sa druge strane dosta jako smanjenje deviza koje ne ulaze u podlogu za 24 mil. din. na 408.2 mil. din. delovalo je u suprotnom pravcu. Razna aktiva je porasla za 7.7 mil. na 2.064 mil. din. Uzroci su zasada nejasni. Može biti da se radi o povećanju klirinških potraživanja prema Nemačkoj, čija ie ponuda dosta jaka na berzama. Zlatna podloga je neznatno. porasla za 122:068. din. na: 1.916: mil., sa 28.57. prima. na 2.462 mil. Zbir opticaja i obaveza po viđenju povećao: se za 55.2 mil. din. na 8679,3 mil. din. Kvota pokrića je nešto opala i iznosi 28.36"/o.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 31-I111—6-IV 1989

EFEKTNO TRŽIŠTE

Ratna psihoza

Ne možemo da pristupimo anal:zi našeg efektnog tržišta u izveštajnoj nedelji, a da pre toga ne bacimo jedan pogled na razviće istog u svetu. Ne možemo zbog toga, što ove nedelje naše tržište stoji pod diktaturom svetsko-političkih događaja. Bacićemo pogled samo na londonsko tržište, koje je u ostalom i najvažnije. Ono je već prošle nedelje palo u letargiju koja je iz dana u dan sve veća. Berzanski izvestioci engleskih listova vele, da nije bilo nikakve navale prodavaca, ali da su kursevi postepeno padali, jer se nikakva tražnja uopšte nije pojavila. Ni govor pretsednika vlade nije mogao da unese pobolišanje iz prostog razloga, što ni Om. nije mozao da rasvetli potpuno mračnu situaciju stvorenu talijanskim upadom u Albaniju. Prvo se osetio pritisak. na funtu sterlinga, koju je morao podržavati Egalizacioni tond sa dosta mnogo žrtava. Berza je u zabrinutosti i strahu tako, da ni izvesna poboljšanja u narodnoj privredi, a naročito polet u industriji čelika, nisu ništa mogli da pomognu kursevima hartija od vrednosti, kako industrijskim tako i držaVnim. Još krajem prošle nedelje kursevi su dostigli najniži nivo od septembra prošle godine, pa čak išli i niže. Tako na pr. 2,5% konzoli beležili su 66, kao i u spetmbru; a 2,56% funding obligacije 8921/a prema 83, a 92%a 89 prema 90. Оуа su dva, kao što vidimo, sišla ispod minhenskog nivoa. Naročito je sa velikom brigom zabeležena činjenica da su baš državni. papiri bili u jakom popuštanju.

Isto je tako bilo i u Parizu i na drugim efektnim. tržištima. Naš \međunarodno-politički položaij. Danas se može mirno da tvrdi, da velike svetske berze žive pod teretom straha od rata i to jednog rata u Koji imaju biti angažovane države sa najvećim efektnim tržišti-