Народно благостање

(Страна 244

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16

бапја dužničkih zemalja. Da nije bilo tog međunarodnog strujania kapitala, odavno bi se svetsko zlato sleglo u nekoliko poverilačkih zemalja. Međutim, od pojave svetske krize u tom pogledu izvršene su огтотne promene.

Dužničke zemlje, ostavši bez zajmova, i u nemogućnosti da plasiraju sirovine na svetskom tržištu od „čega je zavisio njihov aktivni trgovinski bilans, pa i sposobnost da vrše službu duga, obustavile su je. Zlato je time izgubilo svoju glavnu ulogu u međunarodnom prometu kapitala i plaćanja kamate i dividende. Pod pritiskom neprodanih sirovina dužničke zemlje morale su da pojačaju svoju industriializaciju, da bi im našle upotrebu na domaćem tržištu, tako da su rigOrOzno morale da rezervišu za palaćanje uvoza devize koje su priticale od izvoza. U pogledu službe duga zaključivani su sporazumi o moratoriju, ograničavajući transfer na najmanju meru. Dobar deo potraživania inostranstva ostao je zamrznut u dužničkim zemljama i mogao se upotrebiti u njima, što im |e olakšalo industrijalizaciju koioj su one težile. Zbog industrijalizacije došlo je do jake promene u udelu mladih kapitalističkih zemalia u proizvodnii industriskih proizvoda. Na njih je 1928, po statistici Društva naroda, otpadalo 11% svetske proizvodnje gotovih proizvoda, a 1934 god. 24%. Svakako da je tai procenat pao posle velikog poleta u nekim industriskim zemljama, ali time još nije rečeno da je tendencija popustila. |

Industrijalizacija s iedne strane, s druge potpuni ili delimični moratorij, učinili su da su se promenili bilansi plaćania. Kod dužničkih zemalja postali su aktivni, a pasivni kod poverilačkih. Po podatcima Društva naroda bilansi plaćania: SAD, Engleske, Francuske, Holandije, Irske i Švedske bili su 1920 aktivni sa 179 mil. funti ukupno, a svih ostalih pasivni, uključivši i Belgiju i Švaicarsku, sa 120 mil. funti. Međutim, 1937 god. bilansi plaćania šest poverilačkih zemalja bili su pasivni za 96 mil. funti, a svih ostalih aktivni za 350 mil. Ovaj preokret doveo ie u toku 10937 do izvesnog popuštania u kontroli deviznog prometa, ali ne bi bio mogućan da ie uspostavliena služba duga u punom obimu, i da ograničenia deviznog prometa nisu zadržana.

Međutim, ovai obrt u bilansima plaćanja ne znači da ie nastupilo i obrnuto strujanie zlata iz stokova poverilačkih zemalja u dužničke. Stokovi su ostali nedirnuti, jer se situaciia dužničkih zemalja samo za toliko popravila, da ie bilo dovolino novo proizvedeno zlato da podmiri njihova potraživanja. |

Bez obzira na proizvodnju zlata od 1935 izvršeno je jako detezaurisanie zlata sa Istoka, specijalno iz Indije, pa je i ono bilo više nego dovoljno da podmiri tražnju za zlatom koju su razvile sirovinske zemlje, паročito 1937. Ali kod ove promene u bilansima plaćanja dužničkih zemalja držimo da je najbitniji taj momenat,

IV BEKSTVO ZLATA

Mi smo se najpre ograničili na to da istaknemo kako privredni momenti upravljaju putovanje zlata u Zapadnu Evropu i još više u SAD. Drugi uzrok ovog smera kretanja su političke prilike u svetu. One su strujanju zlata 19038 dale nov značaj. Jer do 1937 pre-

tezali su privredni i pravni motivi, da su se imaoci zlata.

odlučivali da beže s njim u nekoliko zemalja. Izuzetak čini Francuska, gde su uzroci bekstva zlata bili unutrašnjo-politički — strah od socijalnih reformi. Tek ratna opasnost u drugoj polovini 1938 izazvala je novo,

da nije uopšte bilo razloga za strujanje zlata prema dužničkim zemljama. Poslednjih godina one su vršile

· službu duga tako, da je jedan deo njihovog potraživa-

nja od izvoza zadržavan po sporazumu u poverilačkoj zemlji. Zlato se nije uopšte pojavljivalo, a ukoliko je na taj način otplaćen dug, potraživanje poverilačke zemlje se smanjilo. Ono se smanjilo i zato, jer su dužničke zemlje dobar deo zlata do kog su došle upotrebile za iskupliivanje duga u poverilačkoi zemlji. Zbog toga se potraživanje SAD, po podatcima Društva naroda, smanjilo od 19209 do 1937 skoro.za |ednu milijardu dolara (sa 7,528 na 6,691 mil. dolara), a po računu engleskog finansijskog stručnjaka Kindersley-a isti proces postoji i Код engleskog kapitala investiranog u inostranstvu. Nekada zbog pasivnog bilansa plaćanja dužničkih zemalja strujalo je svetsko zlato prema poverilačkim. Sad kad |e bilans aktivan, zlato ne struji opet k dužničkim nego prema poverilačkim zemljama, za račun niihovih potraživanja.

Kreditna politika i pasivan trgovinski bilans plaćanja delovali su u suprotnom pravcu od tendencije zlata da se nagomila u poverilačkim zemljama. Posle rata i u tom pogledu prilike su se promenile zbog gotovo stalne i ogromne aktive trgovinskog bilansa SAD. Pre rata one su dugovale Evropi 6 milijardi dolara, a sada potražuju više od toga. Sada SAD primaju kamatu i dividendu iz inostranstva. To je jedna od najvećih zapreka uspostavljanju negidašnjeg odnosa između dužničkih i poverilačkih zemalja, pod kojima bi zlato moglo da vrši svoju ulogu. Jer SAD su poverilačka zemlia, a ujedno i najveći proizvođač i izvoznik sirovina. Njihova unutrašnja privredna situacija je takva da ih goni da povećaju izvoz, a njihova uvozna politika |e protekcionistička uprkos isticaniu principa liberalizma. Aktivni trgovinski bilans dovoljan je da pokrije velike izdatke Amerikanaca na turizam i pošiljke doseljenika kućama. Prihod od službe duga poiavljuje se kao višak priliva zlata koje se gomila u SAD.

Ova velika aktiva trgovinskog bilansa je razlog velike ftražnie dolara u svetu, a s druge strane, slabosti drugih valuta koje se nalaze u suprotnoj situaciji. Prošle godine to je bila funta, na kojoj se najjače odrazila loša pozicija zemalja iz bloka funte, koje su malo izvozile i bile 'prisiljene da likvidiraju svoja zlatna potraživanja u Londonu.

Da rezimiramo izlacanje o tendenciji strujanja zlata na osnovu privrednih preduslova. Prilike međunarodne razmene dobara su takve da ne postoji mogućnost da se putem nje izvrši drukčija raspodela zlata u svetu. Kreditni odnosi to takođe ne omogućuju, napro= tiv, po slomu međunarodnog poverenia zlato se sleglo и ромегаске zemlje. Unutar ovih SAD ističu se kao izvanredno snažan magnetski pol za svetsko zlato, kao poverilačka zemlja i veliki izvoznik.

PEKSTVO IZ ZLATA

još {ače bežanje zlata koje |e ovog puta počelo da traži zemlju za koju ima najmanje izgleda da će biti ratno poprište. Za ovih nekoliko meseci 1939 bekstvo se pojačalo. Prva na udaru bila je Engleska, zatim Holandija, gde se bilo sabralo prošlih godina najviše svetskog zlata. Holandija je u februaru izvezla 20 mil. dolara. zlata, u martu 66, Švajcarska u februaru 16 mil. u martu 40 mil., a Belgija u martu 70 mil. dolara. Engleska je izvezla u martu basnoslovnu sumu od 65 mil. funti sterlinga. lako to nije sve iz njezinog Ega-