Народно благостање
6. мај 1939,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 281
— U Nemačkoj se prošle godine i pored povećanog uvoza i povećane domaće produkcije nafte prema 1937 god. pokazala oskudica u pogonskom materijalu za motore. Do oskudice je došlo usled velike motorizacije vojske. Da bi se uštedelo na benzinu, određeno je da se svi autobusi koji imaiu više od 16 sedišta ima da preudese za upotrebu t. 27. tekućeg gasa, koji je domaći sintetički proizvod.
— Proizvodnia drva za građu u 1937-8 год. роуесаја зе u Italiji prema 1936-7 god. za otprilike 60.000 cmš.
— Џ Метаској je od 1933 godine pored rudarstva mašinska industrija pokazala najveći napredak. Do poleta je došlo u prvom redu zbog naoružanja i manje zbog građevinske delatnosti i obnove mašinerija. Po vrednosti proizvodnja mašina se učetvorostručila od 1932, a prema 1929 povećala se za 60%. Pošto su u tom vremenu cene pale, to po količini proizvodnja se povećala više nego što pokazuju ovi procenti. Karakteristika ovoga poleta jeste da je na unutarnjem tržištu 1938 prodano sedam puta više nego u 1932, док зе izVOZ роvećao svega za 10%. Udeo izvoza mašina u ukupnoj prodaji mašina pao je time sa 52% na 15%. Broj zaposlenih radnika od 1999 porastao je za 150.000 a za 500.000 prema 1932 godini. Na razvoi mašinske industrije znatno je uticala oskudica u radnoj snazi i sirovinama. Prva je dovela do potrebe racionalizacije, koja je bila moguća samo pomoću novih mašina, dok druga do upotrebe sintetičkih sirovina, zbog čega je opet bilo potrebno da se vrše specijalne investicije, a to je mašinskoj industriji dalo nov podražai.
— До првог маја издано је у Београду 245 грађевинских дозвола према 300 у читавој 1938 г.
TRGOVINA
— Трговински биланс Немачке у првом тромесечју 1939 био је пасиван за 116 Рм. Увоз је износио 1448 мил. а извоз 138 мил. Највећи део отпада на бившу Аустрију (88 мил.), на стари Рајх 26 мил. а 2 мил. на Судетске крајеве.
— Ограничења увоза вунених производа у Новом Зеланду толика су да је он потпуно обустављен из свих земаља осим Велике Британије, али је и из ње опао за 3396. Увоз памучних производа и оних вештачке свиле смањио се за 550/0.
— Промет у детаљној трговини у Енглеској у марту 1939 већи је био за 2,390 него у истом месецу 1938. Пораст је забележен У свим крајевима земље осим у централном и западном делу Лондона, где је опао за 3,790. Продаја хране повећала се за 2,290, других артикала за 2,4%/0; одела и штофова смањила се за 69. Сматра се да је ово повећање врло значајно, пошто показује да међународни догађаји нису штетно утицали на детаљним трговинама. Због великих издатака на наоружање, ратна индустрија је појачала свој рад а то је опет повећало куповну снагу већине потрошача. — Od 6 maja zabranjen je uvoz gušće i svinjske masti iz neklirinških zemalja bez prethodnog ovlašćenia Narodne banke.
— Ministarstvo trgovine odobrilo je osnivanje akcionarskog društva za prodaju veštačkog đubreta sa sedištem u Beogradu. Društvo osnivaju Kalijev Sindikat u Berlinu i Societć de Pottasche iz Mulhouse-a. Glavnica iznosi 1 milion dinara.
— Izvoz sitnih koža koji je do sada bio slobodan biće u buduće ograničen na taj način, što svaki izvoznik koža mora izvesti bar 25% u neklirinške zemlje. Do ograničenja moralo je doći zbog toga što su klirinške zemlie jedan veliki deo naših sitnih koža preprođavale drugim zemljama za devize.
— Pod imenom »Cereal-eksport« a. d. osnovano je u
Beogradu novo akcionarsko društvo Za iZVOZ žitarica. Kapital iznosi 1.100.000 dinara. Među osnivačima se nalaze 2.2. dr. Dragan Tomljenović i dr. Karl Gemindt.
— Cena kalaia usled velikih nabavki sa strane SAD za ratnu rezervu kočila je na 294 f. š. i 5 š, Od 19937 ovo је najveća cena.
— Мнистар трговине и индустрије решио је да Завод за унапређење спољне трговине за уверења која издаје ради коришћења трговинско-уговорних погодности са Француском наплаћује специјалне таксе и то: за за обичо дрво од четинара, резано или тесано за 1 тону дин. 2—, за обично дрво од лишћара, резано или тесано за 1 тону дин, 4—– а за целулозу за 100 кг. дин. 1—.
NOVČARSTVO
— Словачка влада прописала је нова девизна наређења која су строжија од досадашњих и дају већа овлашћења министру финансија и Народној банци. Ускоро ће се отворити упис акција Народне банке. Од 100 мил. к, колико износи главница већи део већ је уплаћен. За упис је остало само 9 мил.
— Француско тржиште капитала било је у марту 1937 године живље него у фебруару. Емитовано је хартија од вредности у висини од 401 милион франака према 378 у фебруару. Од тога отпада 83 мил. на акције и 318 мил. на обвезнице старих друштава и 2 мил. на акције нових. Просечна камата је износила 5,55%“ према 5,98/% у фебруару. — Између Немачке и Швајцарске постигнут је споразум о платном промету последње са Ческом и Моравском. Заводи се поново слободан платни промет. Швајцарска влада укинула је наређење о исплати чешких потраживања преко Народне банке, али остају и даље у важности за потраживања поверилаца из Словачке и Карпатске Украјине.
— Комерцијална банка д,д. у Загребу приступила је ликвидацији. Рок за пријаву потраживања је 6 месеци.
— Posle formiranja Slovačke Као zasebne države i osnivanja novčanične banke, novčani zavodi na njenoj teritoriji počeli su da se pregrupisavaju. Oseća se da ih ima previše. Bečka Landesbank posle preuzimanja Trgovačke i kreditne banke u Bratislavi sprema se da preuzme još jednu veću banku. Die Oesterreichische Creditanstalt otkupiće filijalu češke Unionbanke. Filijala Zemske banke u Bratislavi izgradiće se u samostalan javnopravni založni kreditni zavod. Zasada još uvek banke rade pod moratoriumom, ali se Yeć Opažaju znaci pobolišanja. Povučeni ulozi se već vraćaju u banke i računa se da će se priliv novca pojačati, čim se ukine ili ublaži moratorium, Vlada vodi sada pregovore sa vladom Češke i Moravske o ustupanju iednog dela zlata praške Narodne banke za pokriće opticaja novčanica koji iznosi 20% ranijeg celokupnog čehoslovačkog opticaja. Ona namerava da uskoro ustanovi efektnu berzu u Bratislavi. Ovih dana je bila izvršena zamena novčanica od 500, 1000 i 5000 K Narodne banke bivše Č. S. R.
— После неуспеха са оснивањем емисионе банке у Северној Кини, и увођења новца који је везан за јен, Јапан је одлучио да у средњој Кини оснује нову емисиону банку с капиталом од 50 мил. кинеских долара. Курс би био раван садашњем курсу долара централне владе. Држи се да је ово учињено с намером да се трговини централне владе одузму користи који би имала ако јој успе да освоји долину Јангце. Да би монополисали транспорт, Јапанци су основали компанију која управља кинеским железницама и неће допустити никакво мешање поверилаца из Европе, углавном из Енглеске, у вођење послова, нити ће она водити бригу о служби дуга кинеских железница.