Народно благостање

20. мај 1939

вањем бонова. Све је то обухваћено појмом државних финансија, док буџет обухвата само редовне расходе и приходе, а о њима се објављују податци.

КОМЈОМКТОКА

— У месецу априлу о. г. број запослених се у Немачкој (на територији старог Рајха) повећао на 21,280.000 што према марту о. г. значи пораст од 667.000 лица. До пораста је дошло у првом реду због сезонских радова, осим тога у току прошлога месеца су наступили на рад и нови обвезници службе рада. Број запослених у априлу према априлу прошле године повећао се за 1,3 мил. али тражња за радном снагом и поред овог огромног пораста још је увек велика, нарочито у пољопривреди. Колика је овде потреба за радном снагом најбоље се види из тога да је довршавање најнужнијих пролећних радова било могуће само уз помоћ војске и индустријских радника.

SAOBRAĆAJ

— Паробродарско друштво „Шведски Лојд“ успоставило је редовну месечну везу за теретни и путнички саобраћај, између скандинавских лука у Балтику и Јадрана.

— Немачка трговачка морнарица се у прошлој годичи повећала за 189,99 бруто тона, тј. на 4,343.132 бруто регистрированих тона HiH 83% предратног стања. Удео нем. трговачке морнарице у светској трговачкој морнарици према подацима немачког Лојда износи 6,4%.

— Комисија Министарства правде за израду Уредбе о поморској хипотеци и привилегијама на броду отпочела је рад.

— У интересу изградње телефонских веза између сеоских општина и најближих места одредбом финансијског закона за 1939/40 г. отштинске се управе овлашћују да закључе потребне зајмове код Поштанске штедионице у циљу постављања телефонских линија са најближим местима. Зајмови ће се отплаћивати у року од 5 до 10 година уз 6%/, интереса.

— Министарски савет одобрио је грађење нове луке Плоче за суму од 19,383.000 дин.; и нове северне сплитске луке Врањић за суму од 17,432.000 динара и градњу нове обале у Шибенику за 10,302.000 динара.

— Декретом француске владе сва она паробродарска друштва и друштва за ваздушни саобраћај, која примају субвенцију долазе под непосредну контролу државе, а онима која су до сада примила више од 50 мил. франака или је већина акција у рукама државе, претседнике именоваће држава.

RATNA PRIVREDA

— Шест хиљада предузећа раде данас у Француској за наоружање. Број тих предузећа у прошлим годинама износио је свега 2.500—2.800.

— Швајцарска развија све јаче своју ратну привреду. После апела Савезног већа на приватну привреду да ствара резерве добара која су важна у рату, сада је изашло и неколико законских одредаба у циљу стварања ратних резерви. Тако н. пр. сви увозници угља дужни су да известан део одвоје за ратну резерву. У вези са проблемом стварања резерви учињени су многи предлози како да се та добра најсигурније очувају од квара и непријатеља. Један од. најинтересантнијих предлога је да се израде: подводни силоси за чување ратних резерви. Добра страна овога предлога је да с једне стране отпадају трошкови хлађења а с друге стране стоваришта су добро сакривена. Учињене су и друге сугестије за оснивање једног акционарског друштва за израду тих силоса.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 315

POLOŽAJ RADNIKA

— На мариборској берзи рада отпочело је примање сезонских радника за Француску. Радници се примају или уз месечну плату која поред хране и стана износи 350 фр. или као акорданти са надницом од 98 фр. без хране. За време жетве шећерне репе надница се повисује на 40 фр.

— У Котору је отворен дом Берзе рада. Ова је прва установа за заштиту радника у Зетској бановини.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

19 мај — Прометно а. д. у Загребу (редован). — Југ д. д. за цестоградње и водоградње, Загреб (редован).

20 мај — Текстилна индустрија Милан Прпић у Забоку JL д., (редован). — Земљовересијска банка д. Д, у Загребу (редован).

21 мај — Текстилне индустрије а. д., Карловац (редован). — Вуна д. д., Карловац (редован). | 22 мај — Прегер д. д., Загреб (редован). — Новикромар д. д., Загреб (редован). — Десталит д. д., Загреб (редован). — Творница ликера Покорни д. д., Загреб (редован). — Младеновачка задруга Младеновац (редован).

23 мај — Адриа-Бауксит руд, и инд. Д. Д. У Загребу (редован). — Анд. Јакил, творница кожа и ципела д. д, Карловац (редован).

24 мај — Д. д. за прераду и промет пољ. продуката у Загребу (редован). — Народна штедионица д. д. у Новом Бечеју (редован). — Новосадска фабрика шрафова и гвоздене робе д. д. Н. Сад (редован).

25 мај — Хрватска господарска банка д. д. у Загребу (редован). — Прелошка штедионица д. д. у Прелогу (редован). — Загорска творница вунених тканина д. д,, Загреб (редован). — Дољњо-Међимурска штедионица д. д. У Прелогу (редован). — Алфа д. д., Загреб (редован).

26 мај — „Атлантска пловидба" д. д. у Сушаку (редован). — Југославенска пловидба д. д., Сушак (редован). Тексад д. д., Загреб (редован). — Дубровачка пловидба д. д., Дубровник (редован). — 00 трг. банка, Дубровник (редован).

27 мај — Банка и штедиона д. д. у Лудбрегу (редован). — Д-р Вандер д. д. у Загребу (редован). — Трговачко опскрбно д. д. у Загребу O. — Даруварско купатиno Д. д. у Дарувару (редован). — Трњанска парна циглана И. Д., оу (редован). — „Алда", Земун (редован) — „Камендин" д. д., Нови Сад (редован). — ПОЛ ВАН угљеници д. д., Загреб (редован).

29 мај — Штедионица за самопомагање д. д,, Бачка Топола (редован).

30 мај — Д. д. за изградњу свратишта и купалишта у Загребу (редован). — Бонди, Мартон и другови д. д, Загреб (редован). — Браћа Турковић Загреб (редован).

31 мај — Творнице марама д. Д. у Карловцу (редован). — Браћа Карнелута д. д., грађ. предузеће, Загреб (ре-

дован). — „Телуриа' руди инд. Д. ДУ Загребу (редован). — Адам Филиповић д. д., Земун (редован).

4 јуни — Румска штедионица у Руми (редован).

13 јуни. — Лисански рудници а. д, Београд (редован). — „Монтаниа' а. Д, Београд (редован).

· 14 јуни — Опште југосл. банкарско друштво а д,

Београд (редован).

17 јуни — Континентално извозно друштво a. JU LM

Београду (редован).

— 18 јуни — Индустријско-привредна задруга а.д. У Зајечару (редован). — Српска обртна банка а. д., Београд (редован). — „Путник“ а. д., Београд (редован).