Народно благостање
20. мај 1939.
Стање Народне банке (у мил. ДИН.)
94-XII|31-XII|31-XII| 8-V I5-V
АКТИВА 4936 | 1987 | 1938 | 1939 1939
Подлога
злато у касама — — 1.588,3)1.706,2/1.898,8)1.906,6 1.906,8
злато на страни — — 37,1 7,5) 10:81 10,8 106
Укупно — |1.626,0 1.718,71.909,611.917,4 !.917,6
Девизе које не улазе у
подогу— = – = = 5523! 458,2 643,5) 508,8 436,6 Кован новац:
у никлу и сребру — — 334,9) 360,0) 330,0) 296,7| 302,1 | РИВЕР РРА
Зајмови:
на менице — — — — 1.458,6)1.400,5)1,707,7|1.718,7|1.631,2
на хартије од вреди. — 258,8| 263,0) 68,6) 248,3] 140,8
Укупно — |1711,4 1.662,51.771,3)1.966,41.872,0
Хартије од вредности — 116,8) 198,1! 258,6| 268,3! 288,3 Ранији аванси држави — 1,647,8)1.638,2)1,627,8)1.629,3 1.629,1 Привремени аванси Глав.
Држ. Благајни — — — 600,0) 600,0) 600,0) 600,0) 600,0 Вредности рез. фонда — 137,6) 165,8) 223,5) 238,3) 239,4 Вредности ост. фондова 98,3 29,5) 88,7) 376) 916 Непокрет., завод за из-
раду новч. и намештај 155,1! 160,4! 185.1) 190,9] 191,0 Разна актива — — — 819,6/2.087,2/2.147,5/2.089,22.088,1
ПАСИВА Koop 0 — 180,0| 180,0, 180,0| 180,0| 180,0 O O E A) | | 2000 22 7 2000) 7000 Остали фондови — —|_ 299 341 97,9 39,4) 39,4
Новчанице у оптицају — 5,408,5)5,358,7/6,920,7|7.388,9|7.274,8
Обавезе по виђењу: | потраживање /ipxane | 594 17,8) „a8,1| 314 80,8
жиро-рачуни — — — 651,2/1.433,0)1.080,0] 943,3! 980,2 разни рачуни — — — 918,6|1.047,7| 980, 652,0! 579.5
Укупно — 1,629,2)2.499,7|2.093,2/1.626,7|1.590,0 Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0 30,0) 30,0) 30,0 Разна пасива — — —| 2845) 363,3] 232,7| 257,2! 248,2
Оптицај и обав. по виђ. |7,087,8 8.291,3/9.014,0)9.015,6/8.864,3 Укупна подлога:
4 28.559) прим. — — |2,089,5)2.202,1 2,453,9)2.463,82.464.1 зл. у кас, 28.5% прим |2,041,0)2.102,5/2,440,0 2.450,0)2.450,3 укупно покриће — — |2968% 26549/ 27229/,)2732%/,| 27,79 покриће у злату — — |2729 26440/,|27060/,|2717%/,) 27.64
Evropi. U prošlom broju mi smo sugerirali merodavnima da obaveštavaju narod o tom našem položaju, da ne bi dopustili da nedovoljna obaveštenost podržava pesimizam u granicama u kome je on apsolutno neosnovan. Rekli smo da je dužnost svake vlade da obavesti narod o položaju naročito onda, kada ie on povoljan. Dva dana posle objave ovog našeg apela održao je g, dr. Korošec u Celju govor, koji treba da udovolji našem zahtevu. On je izmedju ostalog kazao, da se svi radujemo zbog izjava simpatija i prijateljstava od strane тегоdavnih talijanskih političkih faktora, kao i nešto pre toga zbog sličnih izjava u Berlinu. Mislimo da u tom pravcu treba Dprodužiti. Medju činjenicama koje mogu da doprinesu pravilnom gledanju širokih masa na naš politički položaj nalazi se i govor g. dr. Mačeka, kojim je on hrvatskim narodnim poslanicima položio račun o dosadanjim pregovorima sa Beogradom. Sa gledišta unutrašnjo-političkog, govor je možda imao nepovolinije dejstvo no što bi to bilo opravdano. Do sporazuma će doći. Ali sa spolino-političkog gledišta i g. dr. Maček je bio više no optimista. On je izrično kazao da su velike i moćne države јако рпротогје otvaranju pregovora izmedju Beograda i Zagreba i da iskreno žele da dodje do sporazuma. Time je dat jedan moćan argumenat s one strane protiv verzija da imamo neprijatelja na granici.
Saobrazno tim dogadjajima razvijala se i naša berza. Gotovo nervozan optimizam dokopao se našeg efektnog tr-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Ссрана 311
žišta već u početku izveštaine nedelje. Svi su papiri u skoku kao što pokazuje donja tablica.
ЕМА 12-V | J5-V. I6-V.| 175M.
21t/-% Ratna šteta 449 450 453.50 454.65 456.05 21/5/0 Ratna šteta, termin — — — 455 456.50 409/0 Agrarci 1921 — — — 61 4% Agrarci 19934 — — 60 6095, #6G60O:25 6% Begluci 88 3895 8850 88.75 88.75 6% Begluci, termin — — — — = 6% Dalmatinci 86 86.30 „86.25. 87 7.95 6% Dalmatinci, termin -— — O E = 7% Investicioni — — 101 — 100.50 7% Stabilizacioni — — — — 7% Seligman : — — — 101 7% Bler 091.50. 91.50 91.50 92 93 8% Bler 100 100 100.50 — 102.50 6% Šumski agrar 85.50 85.50 85.65 — = Narodna banka 7.400 1 | 7400. 7450% Pab, sitni 211 211 — — Pab, srednji — — — — 217 Pab, krupni — 215 — 220 220
4%0 Renta 1895 — — — — Loz Crv. krsta Duvanski loz — — — — —
U ovoj nedelji vodila je kolo Ratna šteta, skočivši od 450 na 457, sa nezadovoljenom tražnjom pri kraju sastanka poslednjeg dana od 457,50. Ratna šteta se bila najjače zamrzla i to je pritiskivalo celo tržište. Njezino raskravljenje i snažan skok doprineli su snažnom optimizmu u ovoj nedelji. Poslednjeg dana radjeni su i termini po 457. A to je najbolji dokaz da se eskontuje dalji skok kursa. Juli mesec se smatra obično za najnepovoliniji u godini i njegov termin uvek је najslabiji. Ovoga puta imamo tu pojavu da je juli bio isto tako skup kao i prompt roba. Toga nismo imali godinu dana na beogradskoj berzi. Još ćemo bolje razumeti tu situaciju Ratne štete kad imamo pred očima i tablicu obrta.
12—17 V 5—11 V
9:/;0/) Капа šteta 1099 · 1.480 91/5%/0 Ratna šteta, termin 317 179 4% Артагс! 1921 61 99 4" Agrarci 1934 493 12 7% Investicioni 244 1.010 6'% Begluci 1.399 229 6% Dalmatinci 1.825 2.055 6% Šumski agrar 419 921 7% Bler 483 161 89/ Bler 356 449 7% Seligman 45 МЕ Магодпа ђапка 308 131 Рађ 126 150
7.180 6.874
Već је ргобје педеје обтЕ bio pao na cifru koja spada u najnižu. Ove nedelje je i dalie pao. Prompta je svega obrnuto milion i 100 din. za vreme cele neđelje. Samo bi veliki potresi, po našem skromnom mišljenju, mogli da spreče dalje skakanje štete, Obično se pri skoku od 7 poena za četiri dana pojavljuju velike realizacije. Toga ovoga puta nije bilo. Berzijanci samo uzvikuju: »gde je Ratna šteta, robe nema!«
TI GO/n agrarni papiri krenuli su već jedanput napred. Begluci su išli do 89, a Dalmatinci do 87,25. I njihov bi skok bio još veći da nije u ovoj nedelji bilo nešto više robe kod begluka. Skok kod Dalmatinaca je bio nešto malo manii nego prošle nedelje. Ali dok su prošle nedelje oba ova papira davali svega 2,3 miliona obrta, u ovoj nedelji iznosili su 3,2 miliona. Jedino je kod ovih papira javna ruka pomogla para-