Народно благостање

17. јуни 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

министар финансија обећава смањење трошарине на шећер

Има више од три месеца како се између Министарства трговине и индустрије с једне и Министарства финансија с друге стране воде преговори око питања дефицита у шећеру за текућу кампању. То је фактички једна велика незгода за нашу земљу, нарочито ако бисмо морали увозити за злато. Међутим, изгледа, да се постигао споразум у толико да ће се потребна количина увести из Чехословачке. То би вероватно најмање пореметило нормалан ток наших међународних плаћања, пошто Чехословачка има све услове да постане пасивна у трговинском промету са нама. Онда би увезени шећер попунио пасиву трговинског биланса и уравнотежио биланс плаћања. |

_ Исто је тако много и тенденциозно писано O узроцима недовољне производње шећера у овој кампањи, у земљи која има релативно много земљишта, нарочито за шећерну репу. Тенденциозност је лежала у томе што се, и по наопаком схватању социјалног у нашој јавности, паушално чиниле фабрике шећера одговорним. Међутим, одговорност носи само власт. Проблем је био врло прост. Од краја 1936 год. наша је пољопривреда имала сјајну коњунктуру, нарочито су цене биле огромно скочиле. Не зна се шта је више скочило: пшеница, кукуруз, кудеља итд. Међутим цена шећерне репе остала је непромењена. Сасвим је природно било да се пред крај 1937 год. а нарочито у 1938 год. наш пољопривредник одлучи против шћерне репе, која једина није имала своју коњунктуру у периоду сјајног просперитета југословенске пољопривреде (који делом још траје). А цена шећерне репе није скочила због тога што њу утврђује власт. А власт је није могла подићи, не због тога што није имала воље, већ што није могла даље подизати цену шећеру, која је код нас егзорбитантна, а није хтела да наиђе на једини рационалан пут: да смањи огромну трошарину на шећер, која смета и потрошачима и произвођачима шећере репе и индустрији. Ми смо небројено пута указивали на то да се не може остати при данашњој трошарини на шећер. Не може бити трошарина

скоро 200% од коштања робе, и то за један курентан артикал, за артикал исхране. Год. 1935 влада д-р Стојадиновића објавила је да ће њезина финансијска политика ићи у правцу снижења посредних дажбина, нарочито оних на потрошњу, ради повећања обрта. И почела је са порезом на аутомобиле, а доцније и са царином (ово последње није лојално изведено). Обе мере су дале сјајан резултат: огроман је пораст увоза аутомобила после ових мера! Смањила се трошарина на бензин уредбом о моторизацији, али на начин који би уништио индустрију (услед истовременог и несразмерног смањења царина) да се није доцнијим мерама спасла. Па се стало.

За три године ми смо најмање десет пута писали о потреби смањења трошарине на шећер.) Нисмо веровали својим очима кад смо прочитали у новинама у овој недељи да је г. Војин Ђуричић, министар финансија одлучио да смањи трошарину за три динара (и да тридесет пара од тога употреби за повишење откупне цене шећерне репе тако да она буде за 4 динара већа; а 2,70 дин. за смањење продајне цене шећера).

Ми мало страхујемо да бирократија не поквари овај рачун г. Министра жељом да истера што већи царински приход на увоз шећера. По себи се разуме да је царина и сувише висока и да сена увозу шећера може постићи известан приход, али који не онемогућава намеравано смањење трошарине и цене готовог шећера. Чинећи ову резерву ми сматрамо да треба да изиђемо из форме, у којој ми третирамо питања, и да је пренесемо на личну ноту, т. ј. да дамо пуно признања Министру финансија за правилно гледање на ово питање. Ми смо дубоко уверени да ће потрошња шећера знатно да скочи и апсолутно, али релативно у сваком случају.

5 Последњи пут писали смо у броју 3. о. г., под насловом „Само снижењем трошарине на шећер имаће га земља довољно."

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Prema martu cene na veliko biljnih proizvoda pale su u aprilu sa 85,83 na 84,9 — za 0,5%. Cene stočnoj hrani (kukuruz, ovas, ječam) prilično su porasle, ali je taj porast Rkhompenziran padanjem cene pšenice, jer je druga ruka požurila da likvidira svoje zalihe. Stočni proizvodi skočili su sa 69,1 na 69,5 ili za 0,6%0. Naiviše su skočile svinje usled relativno velikog izvoza u Nemačku i Čehoslovačku, čija su tržišta u aprilu bila snabdevana skoro iskljućivo našom robom koja se nesmetano izvozila, jer је zbog pasivnog salda u kliringu mogla da bude odmah naplaćena. Mineralni proizvodi su najviše porasli; sa 91 na 91,9 ti. za 0,9%5. Industrijski proizvodi neznatno su skočili: sa 76,6 na 76,8 ili za 0,2% Iz ovakvog kretanja industrijskih cena u aprilu moglo bi se zaključiti da se industrija snabdevala sirovinama u normalnim količinama i po istim cenama. Opšti indeks neznatno je porastao: sa 76,9 па 77,1 Ш та 0,290. Ргеma aprilu prošle godine promene su mnogo Veće. Izuzev mi-

I u aprilu bilini proizvodi stoje na vrhu a stočni na dnu

neralne proizvode, svi su ostali indeksi bili manji i to: biljni za 2,69%, stočni za 2,5%, industrijski za 4,9/0, skupni za 2,08%. Mineralni proizvodi su pokazivali porast za 1,8%. Prema tome i u aprilu bilini proizvodi zadržali su svoj relativno visoki nivo, dok su stočni ostali relativno najjevtiniji, a mineralni najskuplji. Cene industrijskih proizvoda (kod kojih je od januara do septembra prošle godine bila tendencija padanja) bile su stabilne. |

Odnos između cena agrarnih i industrijskih proizvoda bio je isti kao i u martu mesecu: bilini proizvodi bili su viši za 10,5%, a stočni niži od industrijskih za 17,3"/o.

Odnos između cena uvoznih ı izvoznih proizvoda počeo je naglo da se menja, i to u pravcu ponovnog pogoršanja položaja izvoznih proizvoda u međunarodnoj razmeni dobara. Sve do konca 19936 godine između indeksa uvoznih. i izvoznih proizvoda postojala je znatna razlika u korist prvih. U 1937 godini usled skoka cena agrarnih proizvoda ta razlika smanjena je na 1,5 poena,.a u 1938 godini nje је пе зато nestalo, nego je indeks.izvoznih. proizvoda bio veći od. in-