Народно благостање
Страва 396
izvozu: od 9.000 tona, i za ostatak od pirita od izvesnih iugoslovenskih stanica do nemačke stanice Cisleben. Povlastica važi kod plaćania voznine najmanje za 15.000 Ке,
— Mađarska državna direkcija železnica namerava da na pruzi Budimpešta —Beograd uvede motorne Vozove Za DTrevoz putnika, koji bi prevalili put za nekih 4 sata i 10 minuta.
KONJUNKTURA
— Broi zaposlenih u Nemačkoj i dalje raste, Krajem maja na teritoriji starog Raiha bilo je zaposleno 21,64 mil. radnika i nameštenika, za 370.000 više nego u aprilu a za 1,25
više nego maja 1938. I pored tako velikog porasta, štampa
piše da se još uvek oseća oskudica u radnoi snazi, što je došlo do izražaja u pcljoprivredi, gde se moralo upotrebiti vojnike da bi se izvršili radovi koji su zaostali zbog kiša.
SOCIJALNA POLITIKA
— Енглеска влада одредила је помоћ фамилијама војних обвезника за време службе у кадру. За жену она износи 17 шилинга недељно, 5 шилинга за прво, 3 за дру-
го; 2 за треће и 1 за свако даље дете.
__Џ Engleskoj su povišene penzije udovicama voinika,
· podoficira i oficira i to onim ispod 40 godina od 10 šilinga
6 pensa nedeljno na 15 šl. 6 pensa, onim sa decom i starijim od 40 godina od 1 šilinga 6 pensa na 22 šil. 6 pensa odnosno 20 šilinga. Ta se penzija može prema rangu muža povećati za 1 šiling 6 pensa do 7 šilinga 6 pensa. Dodatak na svako dete
ispod 16 godina iznosi 5 šilinga.
5 — Nemački ministar privrede izdao je uputstva Za DTrO-
vođenje uredbe o zatvaranju zanatskih radnji. Zanatske ko-
· more imaju da utvrde koje radnje treba da se zatvore. Pri
tome se mora voditi računa da potrebe stanovništva budu podmirene, naročito onog na selu. U prvom redu biće zatvorene male radnje. Sopstvenicima njihovim osiguraće se pre toga zaposlenje.
RATNA PRIVREDA
=: —=- Немачка и Италија склопиле су споразум о сарадЊи на пољу исхране и пољопривредне производње. У том
циљу ће се ускоро састати стручњаци који ће размотрити могућности развоја пољопривреде обеју земаља и смање-
ња зависности исхране становништва од увоза.
IZ POSLOVNOG SVETA
Zborovi akcionarskih društava 24 iuna — Banka za trgovinu i promet d. d. u Zagrebu
'(redovan). -— »Sava« opće osiguravajuće d. d. u Zagrebu (re-
OV O) — »Varda« d. d., Višegrad (redovan).
25 iuna — D. d. za proizvodnju i promet opeka i drvnih proizvoda u Osijeku (redovan). — Senćanska parna pilana di. dG Senti (redovan).
26 juna — Našičke tvornice tanina i paropila d. d., Zagreb (redovan). — »Krndija« d. d., Zagreb (redovan).
27 juni — Jugoslovensko industrijsko i trgcvačko d. d., Zagreb O — Vimpasing — Kaučuk d. d., Zagreb (redovan). · 28 juni — »Lipa-Mil« d. d., Zagreb (redovan).
29 jiuni — Gospodarska štedionica d. d. u _egradu (redovna). 30 juni — Interkontinentale & Karo i Jelenik jug. transportno d. d., Zagreb (redovan). — Adolf Blum & Poper, jug. otpremničko d. d. u Beogradu (redovan), — Slavonsko podravske železnice u Belšiću (redovan),
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 25
"Trgovački registar
Građanska štedionica d. d. u Irigu, upis članova upraVnog odbora g.g.: Šlierca Đuke, Beckera Slavka i Hladnog Maји. — Srpska narodna štedinoica d. d. u Zemunu, upis DTromene: članova 59 i GI društvenih pravila. — Sremske električne d. d. u Sremskoj Mitrovici upis člana upravnog odbora g. Radcslava Bralovića. — Trgovačko a. d. »Kali« u Beogradu, upis firme sa glavnicom 11 mil. din. i članova upravnog odbora gg.: d-ra Save Ulmanskog, Bude Cvijanovića, Pier Le Granda, d-ra Ota Buholskog i Konrada Pučnika. — Jugoslovenska udružena banka o. d. u Beogradu, upis člana upravnog odbora 2. d-ra Želimira Mažuranića.
RAZNO
— На годишњој скупштинји Савеза градова, yCBO-
" јена је резолуција у којој се између осталог тражи: да се
хитно донесе Закон о самоуправним финансијама; да се у случају преношења појединих послова на градове уједно осигура и приход потребан за покриће трошкова; да се сви пројекти закона, уредаба и правилника који тангирају градове доставе претходно Савезу градова на мишљење; да се одмах укине 5 10 Уредбе о градским штедионицама; да држава односно бановине преузму на себе трошкове издржавања судова и полиције; да се укине обавезна дотација општине држави за издржавање држ. болница; да се градске ошштине ослободе од државних и бановинских дажбина на непокретна добра и на приходе од градских предузећа; да се укине обавеза плаћања станарине државним учитељима и обавезно издржавање среског начелства; и да влада пружи помоћ у виду зајма сваком граду који би то затражио у циљу израде катастарских и регулционих планова.
— Број становника у Немачкој, према попису који је извршен 17 маја о. г. износи 79,8 мил. без протектората. У протекторату живи 6,8 мил. становника. Од укупног броја становника мушких има 38,8 мил. а женских 40,8 мил. Густоћа становништва износи 136,4 лица по км= према 131 у 1981 год.
— Nedavno je održana u Zagrebu konferencija Dprivrednih komora iz Dubrovnika, Splita, Osijeka i Zagreba. Rešeno je da se osnuje stalni međukomorski radni odbor koji će davati direktive za zajednički rad i donositi rešenja
” po svim privrednim pitanjima. Zatim da se ne učestvuje na
zemaliskim konferencijama komora, ali se ne odbija saradnja sa njima. i ostalim privrednim ustanovama. Postavljen je zahtev da se u Zagrebu osnuju »samostalna sedišta« državnih i od države povlašćenih zavoda računajući tu i Narodnu banku. Na njih treba da:se prenese sva aktiva i pasiva »koja se odnosi na Hrvatsko narodno područje, a kod Narodne banke alikvotni dio svih njezinih sredstava, kojima raspolaže«. Rad tih sedišta kontrolisaće komore preko svojih pretstavnika u upravnim odborima. Osim toga traži se da se u Zagrebu osnuje samostalan devizni zavod, da se ukine Prizad i Zavod za unapređenje spoljne trgovine u današnjoj formi, ier ne odgovaraju postavljenom zadatku. Namesto njih da se osnuje u Zagrebu samostalno Zavod za spolinu trgovinu kao organ Ministarstva trgovine koji će zajedno sa drugim privrednim ustanovama slati svoje pretstavnike u delegaciie za irgovinske pregovore sa inostranstvom.
— Prema rešenju banske uprave Moravske banovine, koje je potvrdilo i Ministarstvo trgovine i industrije, Dprinudno udruženej nije dužno da pretstavniku vlasti, koji prisustvuje skupštini udruženja, nadoknadi bilo kakve troškove u vezi s njegovim učestvovaniem na skupštini.
— U Parizu je osnovan Francusko-jiugoslovenski biro za ekonomska izučavanja. Cili ovog društva je unapredenje izvoza 12 Jugoslavije na francusko tržište.