Народно благостање

24. јуни 1939

Из уредништва

Јубиларни конгрес

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 387

еђунеродне

Трговинске коморе.

По обичајном двогодишњем ритму и у сто доба, (сваки пут између 26 јуна и ! јула) одржава се у Копенхагену конгрес Међународне Трговинске коморе, овога пута истовремено са прославом 20годишњице постојања. „Народно Благостање", које је од свог почетка у блиским односима са том установом, прославља овај дан овим кратким написом.

На иницијативу бившег француског Министра трговине, пок. Етјена Клемантела, који је у том својству био и за време Конференције мира у Паризу и сарађивао на привредним клаузулама уговора о миру, 1919 г., — одмах по свршеним уговорима о миру — састало се неколико људи да већају о оснивању једне Међународне Трговинске коморе као средства за што брже уклањање сметњи светској привреди, сметњи које су дошле као последице Рата. Од тог дана нова установа напредовала је гигантским коранима. Пролазила је наравно кроз кризе, као и светска привреда и друге установе привредне међународности, али је из тога увек излазила ојачана. Данас има неколико хиљада чланова из 51 државе. Њезини су последњи Конгреси, нарочито почев од 1935 год. најуспелији од свију сличних с приредаба. Међународна Трговинска комора је потлуно приватна установа, не прима никакве државне помоћи и све своје трошкове покрива доприносом чланова. Са политиком нема никакве везе.

Њезин задатак може да се обележи једном једином реченицом: унапређењем међународне размене добара. Како ова зависи у главном од држава, то се и њезина активност пре свега односи на државну економску политику. Али исто тако и на приватну привреду, предлажући реформе ради што боље међународне размене добара и обавештавајући привредни свет.

Нема економско-политичког питања међународног карактера, по коме Међународна Трговинска комора није заузела своје гледиште и вршила пропаганду у корист истог. Што се тиче питања при- ватне иницијативе, као што су она бродарства и транспорта уопште, банкарства, организације производње, нелојалне конкуренције, картела, организације тржишта, изложбе, трговачког права, иностраних подузећа итд. њима се бави Међународна Трговинска комора интензивно.

Проучавање проблема врши се уз гаранцију потпуне стручности и објективности. Колико је било питања те врсте толико је било и постоји одбора при Међународној Трговинској комори, састављених од првих стручњака у свету. Биро организује

проучавања, сазива стручњаке, приређује дискусију и резултате пољноси конгресу, који доноси резолуције. Међународна Трговинска комора иде у стопу за проблемима. У саставу њезиних одбора и на њезиним конгресима састају се највећи стручњаци и мислиоци целога света. Конгрес је врховни орган Међународне Трговинске коморе. Њега сазива њезин управни одбор, који се састаје неколико пута годишње. Текући посао свршава генерални секретаријат. У управном

ТОМАС Џ,. УАТСН

одбору налазе се велики претставници привреде hh. свих земаља.

На положају претседника видели смо сукцесивно најугледније привреднике из целога света. Пуне четири године био је претседник ван Влисинген, холандски индустријалац и трговац, послован човек, учен и мислен, одушевљен присталица светске привреде и веома активан у том правцу. Пре две и по године он је посетио Београд, где је био веома пријатељски дочекан. Његов следбеник и данашњи претседник је г. Томас Џ. Уатсн.