Народно благостање

24, јуни 1939.

mentarisanje državnih prihoda. Od 1935 prvi put su u martu podbacili prema odgovarajućem тезеси ргоšle godine. Carine su donele manje od procene (98,1% prema 108,1% prošle). Monopolski prihodi naplaćeni su u manjem procentu od predviđenih nego prošle godine. Posredni porezi reagiraju najosetljivije na stanje konjunkture, pa pošto se oni nisu povećali, mogao bi

Ji STANJE

Dva uzroka se uzimaju da se objasni pogoršanje u našoj privredi početkom ove godine: ekonomski i spolino-politički. Pitanje je koji je od ta dva uzroka delovao, i ako su oba, čije je dejstvo jače? Samo tako se može oceniti tendenitija daljeg razvoja. Ocena je utoliko teža što je treba dati za relativno kratak period i to onaj čija је lizionomija uvek tamna, zato Što su tada jaki sezonski razlozi zastoja u privredi.

Sezonsko opadanje počinje kod nas u septembru ili oktobru, najniža tačka je januar i u februaru počinje sezonsko oporavljanje privrede. U ovoj sezoni, na njenom početku, u septembru i oktobru, politički događaji izazvali su prvi potres u privredi, prva žrtva mu je bilo novčano tržište. Bilo je posledica po investicionu delatnost, jer se na njoj najjače i najduže pokazuju psihološke reakcije na izvesne spoljne momente s kojima privrednik misli da mora da računa. lako je dejstvo prve političke krize uglavnom prošlo, nije se vratio nikad potpuni optimizam u poslovni svet. A na kraju zimske sezone došla je nova politička kriza, koja se može rastaviti u dve faze, česku krizu i albansku. Ova poslednja imala je neobično jako dejstvo na prilike kod nas. U prvoj fazi posledice su se osetile uglavnom na novčanom tržištu. Posle albanskih događaja posledice su se pokazale i na trgovini. Poslovi su stali kao na komandu, pa iako nemamo još o tom nikakvih statističkih podataka, po privatnim izveštajima zastoj je bio poprimio vid depresije. Pozivanje na vežbu bilo je jedno vreme shvaćeno kao tiha mobilizacija, pa zbog toga krivog tumačenja imalo je takođe nepovoljne posledice na privrednu delatnost.

Delovanie političke krize kroz duže vreme mora da bude najnepovoljnije po investicionu delatnost. Drugi razlog da ona stane može da bude samo ako se smanjuje kupovna snaga, ili ako stagnira. O tome 5е govori u gornjim kominikeima, na Osnovu podataka o smanjenom izvozu poljoprivrednih artikala. Ali se konstatuje da se na tražnji za industriskim proizvodima to nije osetilo. I drugi momenat potvrđuje OVO poslednje. Monopolski prihodi i posredni porezi bili su u prva četiri meseca veći nego u odgovarajućim mesecima prošle godine. U martu i aprilu podbacili su neposredni porezi i državna privredna preduzeća. To je vrlo karakteristično. Psihoza u martu i aprilu nije bodrila na plaćanje poreza i naglo povlačenje tražnje moralo se odtaziti na rezultatu rada državnih privrednih preduzeća. Na monopolskim prihodima i postednim porezima to se još nije moglo ni odraziti, jer porezi koji su već ostVareni, treba da se tek prevale na potrošače. Zato će izveštaj o državnim prihodima u maju tek da bude nepovoljan, u njemu će se pokazati jače zastoj u trgovini u toku aprila.

Ali do aprila nije se pokazala tendencija smanje-

hja kupovne snage. Iz svega bi se mogao da izvuče za-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 389

to da bude znak da ona popušta. Ali osim privrednog razloga za popuštanje ministar dopušta da su u tom pravcu delovali i spoljno-politički događaji. Ne računa s obilatim prinosom žitarica, i predviđa teškoće kod izvoza i ako bude viškova, zbog visokog nivoa naših cena, i zbog velikih zaliha u svetu.

PROIZVODNJE

ključak: kupovna snaga nije mnogo porasla prema prošloj godini u istom periodu. To je privredni momenat zbog koga može da popusti tempo konjunkturnog razvoja, dakle da se smanje investicije. Ali zato što kupovna snaga nije pala, nije bilo razloga da se one naglo smanje. Prema tome jače je bilo dejstvo političke krize na investicionu delatnost, nego ono privrednih momenata.

Još jedan momenat govori tome u prilog. Iako je investiciona delatnost smanjena, sezonsko oporavljanje pošlo je normalnim tempom. U januaru broj osiguranih radnika pao je na 645,9 hil. prema 621,7 hilj., u januaru 1938, u februaru popeo se na 680,5 hilj. (prema 652,4) i u martu 703,5 hilj. (683,8). Za dva meseca ove godine broj se povećao za 57,6 hilj. a prošle za 62,1 hilj. Tempo porasta je dakle jednak kao i prošle godine, ali iznad prošlogodišnjeg nivoa. i izveštaj koji imamo za najindustrijskiju našu oblast, Slov. niju, pokazuje da se ta tendencija produžuje. Investiciona delatnost je dakle mogla da bude umrtvljena, iz političkih ili privrednih razloga, ali na samoj proizvodnji se to još nije osetilo.

Ako se uzmu pojedine grupe, samo šumsko-pilanska pokazuje jak pad u martu 1039 prema martu 1938, preko 7 hiljada. A kao što se konstatuje u guvernerovom izveštaju baš je drvna industrija imala odličnu izvoznu konjunkturu za prva tri meseca ove godine. Ograničavanje proizvodnje u drvnoj industriji početkom godine, koje je ovde lako ostvarivo, sigurno je najlepši primer dejstva političke krize. Ali bilo je razloga za ovaj pad i zbog toga što je proizvodnja bila neobično jaka u jesen 1038, jača nego ma u kojim mesecima posle 1929, tako da se je ova industrija sama morala zaustaviti. IL druga grana, građevinarstvo, pokazuje manji broj zaposlenih, za 1800, prema prošloj godini. Ali prošla građevinska sezona bila je povoljnija od ovogodišnje, nije se gotovo ni prekinula. Ogroman porast u martu pokazuje tekstilna industrija prema prošloj godini, preko 5000; privatni saobraćaj preko 1200 i gradnja saobraćajnih sredstava za preko 400. Pad od februara do marta pokazale su od najvažnijih grana privrede samo drvna za 700 i industrija kože i gume za 200. Proizvodnja metalnih ruda bila je u prva tri meseca veća nego što su potrebe izvoza i domaće potrošnje, tako da su se stvorile zalihe i to je sigurno razlog zašto je kod svih osim železnih ruda u aprilu došlo do jačeg pada. Međutim, velika kolebanja u proizvodnji ruda su obična pojava.

U prvim mesecima tekuće godine imali smo interesantnu pojavu. Uvoz tekstilnih sirovina, vune i pamuka, bio je daleko veći nego prošle godine, proizvodnja je ogromno povećana, kad je broj zaposlenih u porastu do marta za 5000, sve to uprkos velikim teškoćama oko dobijanja deviza za plaćanje uvoza sirovina.