Народно благостање

"24, јуни 1939. _____

Raihsbanka је osnovana 1875, Када је dobila, iako ne isključivo pravo, da izdaje novčanice Za Prvi Raih, i bila je organizovana kao i novčanične banke u drugim zemljama. Zakonom od 1924, u sprovođeniu Dozovog plana banka je organizovana kao institucila potpuno nezavisna od države. Ovakav zakon donesen je da bi se državi onemogućilo da lako iskoristi bančina sredstva za svoje potrebe. Bio je ograničen kredit koji ie država mogla da dobije od banke. Država ie garantovala minimalnu dividendu od 80/n. Trebalo je da banka bude glavni posrednik za kredite koje inostranstvo bude davalo Nemačkoj i zato se na njenu solidnost iz inostranstva mnogo polagalo, u prvom redu da održi stabilnu valutu i da s dovolinom zlatnom podlogom osigura transfer potraživania. Podloga banke povišena је па 40%, prema 331/20/o ranije.

Velika promena u radu banke nastupa od 1931. Zlata је nestajalo, i trebalo je da se snizi kvota pokrića. Državne finansije bile su došle u krizu i trebalo ie zato povećati kredit. Kako su, međutim, obustavljena plaćanja ratnih dugova otpao je i razlog bančine reforme iz 1924. Raznim naredbama iz nužde ova je stvarno ponovc došla pod užu kontrolu države, a kasnije dolaskom nacionalsocijalista na vlast odstranjeni su stranci iz uprave bančine i banka iskorišćena kao glavni organ privredne politike Trećeg Raiha.

Ove promene u Raihsbanci dobile su samo formalnu potvrdu u principu koji ie naglašen odmah u početku zakona. Ona služi »ostvarenju ciljeva koje je postavilo nacionalsoci- jalističko državno vođstvo u okviru postavljenih jci zadataka, a specijalno osiguranju vrednosti nemačkog novca«. I drugo, ona ima da reguliše novčani opticaj i plaćanja u zemlji i inostranstvu i da se brine za to da raspcloživa novčana sredstva upotrebi za kredite. nemačkoj privredi na opštekoristan način i u nacionalno privrednom cilju. Dakle i po zakonu je banka organ nacionalsocijalističke privredne politike, Ona

neće više biti zakonom cgraničena da državi даје kredit za račun obrtnog kapitala do. 100 miliona i da eskontuje samo do 400 mil. zapisa.

U pogledu. pokrića Sanlcionidano je | КОСЕ faktično

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

stanje. Zakon je naglasio dužnost banke da se brine za stabilnost valute, ali tu dužnost ona izvršava novim metodama, nezavisno od podloge u zlatu. Kontrola deviznog prometa, čitav labirint mera u pogledu prometa sa inostranstvom treba da očuvaju marku stabilnom. Niena zlatna sadržina određena je time što Rajhsbanka plaća za kilogram čistog zlata 2790 maraka, »ukoliko smatra da je taj otkup koristan po nacionalnu privredu«. Za pokriće novčanica drži Rajihsbanka domaće hartije od vrednosti, zapise, menice, lombardne papire, na prvom mestu, a tek sekundarno zlato i devize. Ranije je bilo obrnuto.

Po zakonu banka je bila nezavisna u svojoj kreditnoj politici koju je sprovodio upravni cdbor. Ustvari, banka je poslednjih godina najintimnije sarađivala sa državnim aparatom u ostvarenju privrednih planova i stavila je neograničeno svoja sredstva na raspoloženje. Sada je ona i po таКопи direktno podložna Fireru. Ni ministar finansija, ni ргvrede, nemaju prava da neposredno uplivišu na rad banke; uputstva dobija od Firera »pretsednik nemačke Raihsbanke«. TFirer neposredno odlučuje o valutnoi i kreditnoj politici. Prema tome bespredmetan je centralni odbor koji je biran na

glavnoj skupštini akcionara. Dividenda ne sme biti veća od Боју, a ne sme da bude ni mnogo manja, tako da ni u pogledu dividende akcionari ne mogu da odlučuju. Namesto centralnog odbora biće imenovan odbor sastavljen od privvrednika i radnika, koji će služiti pretsedniku kao savetodavni. Raih će biti glavni korisnik OoVOg „propisa о · dividendi "од 5%0, koja je od 1927 bila uvek 19%.

Inače akcije ostaju i dalje u posedu privatnih. lica, ali samo nemačkih državljana. Međutim, pošto je- određena niža dividenda, počevši već sa 1938. godinom, da ne bi niko mogao da se žali da je nešto izgubio, mogu posednici tražiti .da im se otkupe akcije. Kurs otkupa je 180—190, za 10 poena

viši nego slobodni kurs dosada. Stranci će biti isplaćeni i.to

za svakih 100 maraka akcija Rajhsbanke dobijaju 2 akcije Golddiskont banke, za koje Rajhsbanka garantuje: po 49%/.dividende. Otkupom akcija od inostranih lica 09557 Кајћзbanka najčistije nacionalno preduzeće.

= она = ~ ОБАВЕШТАЈН А СЛУЖБА

ГР OLJ OP RIVREDA

— Управа Зетске бановине донела је Правилвик : за обавезно обезбеђење дувана _· против елементарних непогода у Зелској бановини. За остале усеве донеће се Правилник касније, јер њихово обезбеђење захтева дужи припремни рад. .

— U Bugarskoj je 1938 na ı površini od 75.000 ha. zemlje

"dobiveno 4 mil. kg. pamuka. Cene pamuka za fabrike iznosile је 37—938 leva, za 8—0 leva više nego inostrani pamuk. Od proizvcdnje pamuka živi oko 40.000—50.000 seljačkih porodica a ušteda na devizama iznosi 100 mil, leva.

~. — Ovih dana biće u Londonu upis O9f/•/o zaima grofo-

„vije Hertfordshife (Engleska) od 8 mil. funti sterlinga po kursu 96:/:.. Rok 1954-59 god. Zajam će se upotrebiti za konverziju starog Go zaima od 2 mil. funti.

— Suša u zapadnom delu Sjedinjenih ЛЕ kih država fraje već duže vremena. U nekim. krajevima već nema dovolino vode za piće, Ako za nedelju dana ne padne obilna kiša letina, koia je već do sada mnogo stradala, propašće. Ovako jaka suša bila je samo 1903 i 1870.

— U Zagrebu je 1938 potrošeno 18,59 mil. lit. mleka · odnosno za 944.190 lit. više nego 1987..Od toga 9,4. mil. lit.

mleka prodale su mlekare, a ostalo neposredno proizvođači. Na prvo mesto među proizvođačima dolaze sami zagrebčani sa proizvodnjom oko 3—3,1 пи, lit. mleka. Na gradskom родručju nalazi se oko 1.650 krava. Cena mleka kretala se "од 9 до 2,5 din. Na teritoriji Zagreba ima 8. mlekarskih preduzeća i 376 prodavaca. U prošloj godini огуогепе su 193. nove prodavnice.

INDUSTRIJA

— Електрично друштво „Војводина“ а. д. у Београду повисило је главницу са 4 мил. на 12 мил. дин. издавањем 8000 комада нових акција у номинали од 1000 динара, --

— Под именом „Загребачка индустрија свиле" основано је ново акционарско друштво са главницом од 5 мил. дин. Оснивачи су г.г. Душан Плавшић, др. Р. Цистлер, Ст. Кемпфел, Д. Равић, Ј. Момчиловић и др.

— У Сплиту је основано акционарско друштво Приморска љуштионица риже". са главницом од 500.000. дин. Оснивач друштва је Виктор Турина са Сушака.

—— Југословенска индустрија за прераду меса намерава да изједначи конзервне кутије свих фабрика по величини и облику, у којима: се извозе наши прерађени- ме-