Народно благостање

5 LL јули 1939,

U poslednje vreme pada u oči prilično veliki obrt Код 7%/0 Investicionog. Prodavac je iedna jedina ruka, jedan Penzioni fond, koji zida veliku kuću. U mesto da prodaje akcije Narodne banke koje nije smeo uopšte ni da drži, a o čemu ćemo opširno pisati — on prodaje 7%o Investicioni zajam, i po stabilnosti kursa i po frenti najbolji plasmahn.

U ostalim papirima ie obrt sasvim normalan. A gotovo sasvim se izgubio posao u Blerovim papirima. To su sada favoriti publike koja fraži rentiu. Još će veći interes biti ža ovim papirima kad bude šira publika saznala da Ruzvelt neće imati više prava da devalvira dolar. Ovc mora doprineti daljem skoku kursa ovih papira.

Rekosmo da je skok obrta kod Ratne štete i to kod promta Za čitav milion (kod termina imamo smanjenje za skoro polovinu). Moramo malo duže da se zabavimo Ratnom štetom. Čitaocima je poznato da se kod tog papira angažovala od pre mesec dana jedna špekulativna borba, pojavila su se besisti, koji su počeli da nude fermine. Sva je roba besistička kupliena od strane hosista po kursu između 464 i 470. Prodavano je najviše za ultimo juni i juli. Prema tome sa Dpribliženjijem kraja juna događaji su morali postati burni. I bili su! Besisti su morali da se pokrivaju. Hosisti su vrlo dobro vodili stvar i naterali besiste da se pokriju po najvišim kursevima, po 470 i 469. Nisu skoro ovako rđavo prošli besisti! 1 kad su kupili potrebne iznose snašla ih je druga neprijatnost: hosisti su počeli da obaraju kurs da ih kazne. Isto je tako veliki terminski angažman za juli. I tu će početi borba već u početku iduće nedelje. Besisti su zaplašeni pošto su strašno rđavo prošli koncem juna. Oni su ti koji ne daju da padne kurs, jer čim iole nešto popusti, oni se pokrivaju. Ali su i tu hosisti vešto operisali. Oni kupuju i dalje robu čim padne kurs. Tako je poslednjeg dana izveštajne nedelje obrt bio u promt robi 2,2 miliona dinara. Sve su to kupile hosiste. Besisti tek imaju da se pokriju.

Treba napomenuti da je od ukupnog obrta 2,6 miliona promta i termina 1 milion otpao na jedan jedini zaključak. Jedan veliki kapitalista prodao je poslednjeg dana nekoliko miliona — samo jedan deo svog portfelja.

Ta njegova prodaja došla je izgleda kao posledica ratne psihoze. Izgleda da su Daladje i Čerčil svojim govorima u Parizu napravili prilično nervoze u svetu. Obojica su bodrili duhove stavljajući u izgled ratnu opasnost, prvi za septembar, a drugi još ranije. Oni koji su se dali impresirati van Francuske, zaboravliaiu masu činjenica, a naročito ulogu koju imaiu danas Čerčil i Daladje. Čerčil pripada onoj grupi engleskih političara koji smatraju da bi rat bio najpravilnije rešenje današnje međunarodne zategnutosti. Sasvim je drugi slučai sa Daladieom. On ima vrlo delikatan položaj. Pre mesec dana je najavila nemačka službena štampa veliki manevar na zapadnoj granici odnosno na francusko-nemačkoi granici. Već se prikuplja nemačka vojska na tome terenu. Preko te činjenice ne može preći francuska vlađa. Običai je, odnosno vojnička predostrožnost, da sused mobilizira približno isti broi voinika za vreme tog manevra. Francuska to mora da uradi i to je sasvim u redu. Da bi se stvorilo što ratobornije duševno stanje u Francuskoi, to se obično licitiraju ratne opasnosti. Nemačka nije mogla ni da misli da Francuska neće mobilizirati vojsku za vreme njezihog manevra па става, Nemačka ne može da pretpostavi da protivan front neće biti na najvećoj oprezi za t0 vreme. Međutim, svi izveštaji potvrđuju da nema nikakve ozbiliniie vojne pripreme Nemačke prema Dancigu, dok se zna da Poljska ima pod oružjem milion vojnika. Sve su to činjenice o kojima treba voditi računa. Istina, za rat postoji danas mogućnost u velikom obimu, ali drugo ie mogućnost, a drugo verovatnost. Međutim, što je haiglavnije, izgleda da ta dva govora nisu na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 413

pravila uzbuđenje u Francuskoj, koliko kod pojedinih duhova u drugim zemljama. Naši su besisti pokušali pre nekoliko dana da iskoriste japansko držanje. Sad opet pokušavaju da iskoriste ova dva govora. Uspeha nisu imali A žalosno bi i bilo, jer bi to bilo po onom harođnom, da »Prištiha ašikuič, a Vučitrn globu plaća«.

Što se tiče kurseva oni su uglavnom nepromenjeni. Najveća promena je bila kod Ratne štete, koja je dva dana bila na 469 (a rađena i po 470), a poslednjeg dana pala na 466,96 usled manevra hosista. Usled manerva velimo, jer сеlokupan obrt poslednieg dana izvršen је uz učešće hosista. Svu su robu kupili hosisti.

Svakako da je Ratna šteta oživela ostale papire. i celu berzu. Sve do pred kraj nedelje tendencija je bila čvrsta i čim je Šteta poslednjeg dana popustila, popustili su pomalo i svi ostali papiri. Ali su to tako neznatne promene, da se u nedelinom pregledu može da kaže da nije bilo nikakvih promena.

Na tržištu akcija u Zagrebu rađene su akcije Trbovlia po 176.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je sledeći: 93-VI: 44,1175; 26-VI: 44,1487; 27-VI: 44,1487; 29-VI: 44,13.

Naši papiri na strani mtržištima Većih promena kod naših papira na pariskoj berzi nije bilo. Kursevi su se kretali nepravilno. Najvažniji papir 7%/o0 Stabilizacioni zajam nešto je pao, a druga pcsleratna — 59/ Fanding obveznica je za 1 franak skočila. Kursevi su bili sledeći:

26-VI 19-VI 40. 1895 224— 226.50 59/0 1902 264.— 260.4:7/% 1906 230.— 239.41/59/o 1909 288.— 240.41/9% 1910 258.— 256.50 41/59/o 1911 245.— 249.5% 1913 9241.— 245.790 Stabilizacioni 821.— 3235% Funding 119— 118.—

Kursevi dolarskih obveznica bili su u Njujorku: 79 Bler 8% Bler 7% Seligman 21—21.50 22.95—28 27—30

DEVIZNO TRŽIŠTE

Odjednom je zavladalo obilie robe kod klirinških maraka. Mi smo nagovestili verovatnoću takvog razvitka. Ali ipak, rezervisanost uvoznika u toi meri u kojoj je nastupila poslednjih dana, pretstavlja i za nas iznenađenje. Situacija nije napeta, pošto još nije stigla privatna ponuda, ali čim se ona buđe pojavila osetiće se još višč nesrazmera između ponude i tražnje. Naravnc zasad kurs marke mora da bude stabilan, sve dotle dok intervencioni fond — 10 mil. maraka — ne bude iscrpen. Posao u čekovima češkog klirinča postepeno prestaje. Na tržište dolaze samo oni iznosi koji su bili emitovani pre sporazuma u Kelnu. Tražnja grčkih bonova bila ie minimalna, dck je ponuđa bila dosta velika. Kurs slobodnih deviza morao je da popusti. Kod slobodnih đeviza situacija je nepromenijena. Na bazi kursa funte od 258 podmirila jie Маrodna banka 10% tražnje. Osim belgijskog franka popravio se kurs svih deviza, koje se notiraju na slobodnom tržištu, kao štc se vidi iz donie tablice.

27 ји

Збаб. == Slobodno tržište 23-VI 29.5%0, 26-VI 27-VI 29-VI London 258.— 207.67 258.— 258.— 258.Pariz 145.98 117.51 146.98 145.98 150.925 Niuiork 5486.13 „4411.75 85489.35 85489.35 5488.70