Народно благостање

Страва 406

preferencijalnim kontingentom od 33.000 vagona. Ovaj kontingent svakako bio bi dovoljan da se pregura prva polovina kampanje koja ujedno pretstavlja i najkritičniji period.

Tu se otvaraju dva pitanja: gotovost zemalja Које nam daju preflerencijale da preuzimaju pšenicu odmah i uslova unovčavanja. Poznato je da uvozničke zemlje posle žetve nemaju potrebu da uvoze. Ukoliko to ne bi bio slučaj sa Nemačkom, Italija i Protektorat sigurno neće biti kupci odmah posle žetve. Što se pak tiče izvoza u Nemačku, tu se mora računati sa platnim prometom čija se situacija u drugoj polovini godine, zbog forsiranja našeg izvoza, redovno pogoršava. „Sve te okolnosti mogu znatno da uspore tempo izvoza u preferencijalne zemlje. Usled toga kod većeg zapinjanja izvoza na ovu stranu, a u nedostatku magacinskih prostora u zemlji i pred mogućnošću ogromnog povećahja troškova lagerovanja robe, moglo bi se vrlo lako desiti da jedan deo izvoza još u prvoj polovini kampanje bude upućen na svetsku pijacu.

Što se Tiče vrednosti preferencijala oni su nedovoljni da se premosti razlika između svetske i naše domače cene, ako zemlje uvoznice daju preferencijale na bazi svetske cene. U praksi međutim naša situacija je povoljnija. Nemački preferencijal u 1936/37 i 1937/38 ostajao je u potpunosti državnom intervencionom fondti, jer su Nemci plaćali naše domaće cene. U kampanji 1938/39 situacija se izmenila na našu štetu pa je kod prodaja u Nemačkoj za pokriće domaće cene i troškova morao da bude upotrebljavan sve veći део ргетеrencijala. Prema tome, moralo bi se računati s tim, da

__—- >

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

se u novoj kampanji, naročito zbog neobično niskih cena i mogućnosti nabavke pšenice na kompenzacionoj bazi i na drugoj strani, za pokriće domaće cene i troškova ne samo upotrebi ceo preferencijal nego da ovaj ne bude dovoljan, dakle da se izvoz i u ovu relaciju vrši sa gubitkom. Što se tiče Protektorata njegov preferencijal, kao i do sada, dobio bi se samo na svetsku paritetnu cenu. Ako pođemo od sadašnje svetske cene od 60 din. odnosno 70—75 din. koliko bi prema toj ceni iznosio srednjeevropski paritet i dodamo joj preferencijal od 27 din. izlazi da bi smo u ovoj relaciji mogli dobiti u najboljem slučaju oko 102 di., dakle gubitak bez troškova 63 din. po mtc. Sa sličnim gubitkom ima se računati i kod izvoza u Italiju. iz ovoga izlazi da |e naš položaj u novoj kampanji gori no u prošloj godini, jer se i kod izvoza u preferemcijalne zemlje mora računati sa gubitkom. A dođe li se u položaj da jedan deo izvoza bude upućen i na svetsku pi|acu, gubitak može da bude veći.

Kao i prošle godine i u novoj kampanji sav izvoz biće u rukama Prizada, jer se ne može desiti nikakvo čudo koje bi moglo da poveća svetske cene za dvostruki iznos od današnjeg, da bi naša intervenciona cena došla na izvozni paritet. Prema tome gro ponude koja se na tržištu bude javila posle žetve ima da prihvati Prizad. S obzirom na iznete činjenice, a pod pretpostavkom velike žetve i velikog izvoznog viška, Prizad će u kampanji 1939/40 imati da prođe kroz veliku vatru. Opasnosti i teškoće pred kojima se stoji može da штаnji, a i sasvim da otkloni, žetva koja bi dala relativno mali izvozni višak.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U Бгоји од 14 јап. |. 2. рззан smo o Uredbi o izmenama i dopunama Zakona o opodjnim drogama kojom „je . uveden potpuni monopol unutrašnje i spoline trgovine opijuma. Time je opijumsko pitanje u našoj zemlji trebalo da bude detinitivno rešeno.

Prema toj uredbi trgovački stokovi opijuma imali su se u roku od tri meseca likvidirati, a proizvodnja opijuma putem ograničavanja proizvođačkog područja mogla ie da bude smanjivana. Ovakvo rešenje opijumskog pitanja nametali su nacionalno-ekonomskhi interesi. Konjunktura za opijum već davno je prestala i pod normalnim prilikama više se ne može popraviti. Dok se konjunktura pogoršavala proizvodnja se sve više povećavala. Borba za plasman na svetskom tržištu između zemalja potpisnica Ženevske konvencije i autsajdera postajala ie sve jača. Međusobnom konkurencijom cene su oborene vrlo nisko. Ruski i persiski opijum danas se u Londonu mogu da kupe po 19 din. jedinica morfina. Toliko isto vredi i tursko-jugoslovenski opijum u Evropi. U takvoi situaciji naš najveći interes bio je da očuvamo američko tržište čiji carinski propisi preferiraju uvoz našeg opijuma. S. A. D. međutim, uvoze opijum samu iz zemalja koje se odlično bore protivu krijumčarenja. Naše zakonodavstvo u ovom pogledu nije bilo zadovoljavajuće. Slobodna unutrašnja trgovina u granicama opijumskog područja na jednoi i monopol spoljne trgovine na drugoj strani imali su za posledicu razvijanje nelegalne trgovine. Jedno vreme S. A. D. su usled toga zapretile zabranom našeg opijuma. To su bili važni razlozi koji su doveli do opijumske uredbe od 14 januara 0. 2.

Opijumska aždaja

Čim je uredba objavliena, a naročito od 14 januara kada je stupila na snagu pod maskom opštih i proizvođačkih interesa, trgovci opijuma pomognuti političarima poveli su pravi krstaški rat protivu nove opijumske politike. U jeku te akcije izvršen je popis zaliha opijuma kada je nađeno oko 60.000 kg., ali je istovremeno konstatovano da ?/s nađenih zaliha potiče od berbe posledniih nekoliko godina! Kada je bio završen popis izdata je naredba da se izvrši otkup po ceni od 90 din. po jedinici morfina ti. po kojoi se vrši otkup i od proizvođača. Na teren su otišle otkupne komisije i obiavile otkup. Međutim, opijum niko nije predavao, te je otkup obustavljen da bi se celo pitanje naknadno rešilo. Uredba od 24 juna t. g. pretstavlja to novo rešenje.

Za nekoliko meseci mi smo promenili tri opijumska režima: prvi po Zakonu o opojnim drogama, koji je važio do 14 januara, drugi stvoren Uredbom od 14 januara i treći uredbom od 24 juna kojim se ustvari odlaže primena uredbe od 14 januara.

Nova uredba o opijumu, koja je doneta »u ciliu saniranja prilika u opijumskoi proizvodnji« predviđa sledeće:

Otkupna cena za opijum nove berbe i za zaostale količine iz ranijih berbi određena je sa 25— din. za jedinicu morfina. Ova cena važi do konca septembra, kada će se odrediti nova cena koja će se prilagoditi cenama na svetskom tržištu uz odbitak troškova preuzimanja i riziko-premije. Rok za ustupanje starih zaliha produžen је do 30 juna 1940 g., a ukoliko imaoci ne predaju ni do septembra, držanje zaliha biće kontrolisano. Zatim je. za otkup opijuma određen kredit od 40 miliona dinara. A šteta koja može nastati kod Prizada usled razlike između otkupa i prodajne cene pokriće