Народно благостање

8, јули 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 421

— Upravni odbor naše Narodne banke rešio je da otpočne s odobravaniem domaćim izvoznicima specijalnih kredita na bazi dokumenata o izvozu robe u neklirinške zemlje (uverenie o obezbeđenju tovarnog lista, konosmana itd.). Kamata će biti 3%.

— U Turskoj je ponovo zavedena slobodna unutrašnja trgovina zlatom, koja je lane bila monopol Državne banke. Izvoz je i dalje zabranjen i u formi nakita.

= Џ Beogradu je osnovano »Akcionarsko društvo za trgovinu s inostranstvom«. Glavnica iznosi 0,5 mil. din. Osnivači su: Vilhelm Scholz, František Purghard, Aleksii Donecki, Milovan Matić, ing. Nikola Praporčetović, Milisav Ristić, Radomir M. Ćuković, Jovan P. Matić, Miodrag M. Pavličević, ing. Božidar Maršičanin.

— U Parizu je osnovan francusko-jiugoslovenski ured za prodaju papirne mase proizvedene u Jugoslaviji. Glavnica iznosi 5 mil. franaka.

— Спољна и унутрашња трговина текстилним производима у Енглеској ове године се повољније развија него лане. Нарочито је у мају забележен знатан пораст. Индекс продаје на велико (просечна месечна продаја 1937 = 100) износио је у унутрашњој трговини 105 према 98 у мају 1938, код извоза 98 према 67 лане. Индекс целокупне продаје био је 103 према 97 1938.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Opština grada Zagreba odredila je za gradnju higijenske stanice i asanaciju jednog dela teritorije 1 mil. din.

HOBUAPCTBO

— Ministar finansija je proširio zabranu uvoza efektivnih dinara iz inostranstva na sve vrste saobraćaja, izuzev putničkih, kojim će se i dalje moći uneti do 500 din. u komadima po 100 din.

— Privilegovana agrarna banka podelila jie dosada 4,8 mil. din. kredita uz 5% na 4.600 zemljoradnika za kupovinu polioprivrednih sprava,

— Vzajamna posojilnica u Ljubljani od 1 jula 1939 isplaćivaće stare uloge na štednju do 15.000 dinara.

— Glavna skupština Raihsbanke, prva posle stupanja na snagu novog zakona o njenoj organizaciji, primila je sve predložene izmene: ograničenje dividende na 5% i isplatu akcionarima njihovih akcija koji to zatraže. Krajem 1938 godine 26.49 mil. Rm akcija bilo ie u rukama 1557 stranaca a 123.99 mil. Rm u rukama 12.190 nemačkih državljana. Centralni odbor prestao je da radi, a savetodavni će se uskoro sastati. Sastojaće se od malog broja stručnjaka koji će stajati na čelu komiteta. Ukupno će savetodavni odbor i komiteti imati 60—70 članova.

— Nemački ministar privrede na glavnoi skupštini Raihsbanke izneo je smernice buduće kreditne politike bančine. Tržište kapitala i do sada ie davalo znatne kredite industriji, a u buduće će to činiti više. Zasada je ono, posle velikih zajmova prošle godine, prilično oslabilo. Zbog toga, da bi se osposobilo izdavanjem novih obligacija, moraju se smanjiti poreski tereti, što će biti učinjeno novim finansijskim planom. Tako će se osigurati pravilan odnos između renti obligacija i akcija. Berza ostaje i dalje važan instrumenat u nacionalsocijalističhoj privredi. Kao i do sada, i u buduće izvesni privredni zahtevi imaće prednost pred drugima, pošto ih ima mnogo, a tržište kapitala ne može sve da ih odmah podmiri. Prvo mesto i dalje pripada izvozu.

— Jugoslovenska banka u Zagrebu objavila ie da će u drugoj polovini 1939 isplaćivati potpuno štedne uloge koji su 7 februara 19835 iznosili 25.000 din, (dosada 20.000 din.). Isplatu štednih uloga od 25—830.000 din. povisila ie od 10

na 25%, od 30—40.000 od 5 na 15%, od 40—50.000 od 5 na 10% a oni preko 50.000—100.000 din. isplaćivaće se kao i do sada (5%). _

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Banska uprava Drinske banvine zaključila ie kod Državne hipotekarne banke zajam od 85 mil. din. za izgradnju škola, polioprivrednih ustanova i ритеуа.

— Belgijski budžet za 1939/40 iznosi 12 milijardi franaka, za 219 mil. manje od prošlogodišnjeg. Da bi ga uravnotežila vlada ie donela niz mera da se smanje rashodi i povećaju prihodi. Tako, zaveden je porez na električna društva, DovVišen je porez na velosipede, motocikle, automobile i luksuz.

САОБРАЋАЈ

— Na pruzi Berli-Hamburg postignuta je s novim električnim vozom brzina od 213,76 km na sat. Lokomotiva je imala 3 Mayhachova motora po 600 k. s. Voz može da primi 100 putnika. Uprava železnice namerava da ga uvede kao redovan na toj pruzi.

— U Rumuniji je donesen zakon o gradnji kanala koji će preko reke Argeš vezati Bukurešt sa Dunavom. Njime će moći ploviti brodovi do 600 t nosivosti. Gradnja će trajati 3 godine.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Državni sekretar u nemačkom ministarstvu rada nedavno je rekao da će broj radnika povećati smanjenjem malih trgovačkih radnji za 1/3, uprošćenjem državnog i partijskog administrativnog: aparata i u ograničenom opsegu Nemcima iz inostranstva. U poljoprivredi se sve više moraju zaposlavati stranci. Tako je ove godine zaposleno 37.000 Talijana, 15.000 Jugoslovena, 12.000 Mađara, 5000 Bugara, 4000 Holanđana i veliki broj Čeha. Ukupno u poljoprivredi sada radi 2,2 mil. seljaka, 4,5 mil. porodičnih članova i 2,5 mil. polj. radnika. Rezerva ženske radne snage, ne računajući tu majke i decu ispod 14 godina, ceni se na di/s» mil., ali ie ona potrebna, u prvom redu, za kućanstvo i poljoprivredu.

КОЊУНКТУРА

— Ро kraja 1988 osnovano je na teretoriji beogradske Zanatske komore 2.535 novih radnji prema 2.355 1937. Pravih majstora je bilo 27.670 prema 26.277 1937. Privredni polet lane je uticao na oživljenje poslova, što se izrazilo u DOovećanju broja pomoćnika, od 21.675 na 26.366. Šegrta je bilo 11.683 prema 12.862. Njihov broj je opao zbog strožije primene Uredbe o ograničenju srazmere šegrta prema broju pomoćnika. U toku 1938 zatvoreno je 1.093 radnje prema 972 1937. Pod stečaj je palo 5 (1937: 3), a prinudno poravnanje je tražio 1 zanatlija. Na 100 stanovnika dolazilo je 1,5 radnja (1937: 1,4), a na području Beograd Zemui i Pančevo 2,9 (2,8).

— Obrt u detaljnoj trgovini u Engleskoj u maju 19839 bio je za 9,1% veći od onog 1998. Prodaja muškog odela povećala se za 12%, ženskih haljina 13,7%, obuće 23,7%, hrane za 8,9%. Ovako snažan porast objašnjava se time da su Duhovi ove godine pali u maju i stvaranjem rezervi za slučaj rata od strane privatnika.

— U prvom tromesečju 1939 osnovano je u Grčkoj 15 akcionarskih društava sa glavnicom od 88,4 mil. drahmi prema 49 u istom periodu 1938 sa glavnicom od 163,1 mil. 6 društava su industrijska, 4 trgovačka, 1 tehničko, 3 saobraćajna i 1 osiguravajuće.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar

Novosadska fabrika štofova i gvozdene robe u Novom Sadu, upis članova upravnog cdbora gg.: d-ra Vrbanića Milana, Urbana Ludviga, d-r Polića Vladislava i d-r Adamovića