Народно благостање

Страна 442

— Uprava Jugoslovenske Solvay tvornice d. d. u Lukovcu proširiće svoje preduzeće i to odeljenje za elektrolizu soli koje proizvodi klorno vapno i kanatičnu sodu. Utrošiće se 20 mil. din.

— U selu Horicama, srez Brčko, počela se graditi tekstilna fabrika Stclin a. d., koja treba do jeseni da bude gotova.

TRGOVINA

— Наша Народна банка да би имала преглед нереализованих потраживања наших извозника у Шпанију тражила је од овлашћених завода да јој саопште: укупан износ клириншких чекова које имају код себе њихови комитенти, а који су у своје време примили на име 80%/е вредности извезене робе, укупан износ ненаплаћених потраживања, која претстављају 20%• вредности извршеног извоза за који су примили чекове а који су износи имали бити наплаћени у слободним девизама и укупан износ ненаплаћених потраживања за која домаћи извозници нису примили клириншке чекове.

— Državni komesar za Austriju ovlašćen je zakonom, koji će važiti do kraja 1939, da može zatvarati pojedina trgovačka, industrijska i zanatska preduzeća da bi se smanjio njihov broji, pošto ih ima previše. To ovlašćenje može preneti na više administrativne vlasti. | — Tražnia naše kudelje je vrlo živa kako od strane deviznih tako i od klirinških zemalja, Cene su čvrste i kreću se od 7,25 din. za neopranu kudeliu do 13,25 za češljanu.

— Potrošnja bakra u našoj zemlji postepeno se povećava uporedo sa napretkom industrijalizacije. U periodu 1931—1936 prosečna potrošnja iznosila je 2.500—3.000 t, a lane 6.000 t.

— Rumunska vlada odobrila je kredit od 20 mil. leja za premiranje izvoza stoke. Premije će iznositi 3 leja po kg žive vage, 25% cd cene kod izvoza konzerviranog i 30% kod svežeg mesa.

— Zagrebačka Industriiska komora podnela je ministru finansija pretstavku da se u Komitet za izvoz postave I po dva pretstavnika komora za industriju, trgovinu i zanatstvo. Osim toga da se kod filijale Narodne banke u Zagrebu osnuje potkomitet za uvoz i izvoz u koji treba da uđu i pretstavnici komora.

— Vlada SAD zavela je »kaznenu« carinu na uvoz taliijanske svile, zbog toga što na izvoz svile i svilene robe talijanska vlada plaća premiju. Carina je promenljiva, prema promenama u visini premije. U privrednoj američkoj štampi komentariše se ova mera kac prvi korak otežavanja talijanskog izvoza u SAD iz političkih razloga.

SOCIJALNA POLITIKA

— Ministarstvo socijalne politike odobrilo je загајеуskoj državnoj bolnici kredit od 2,28 mil. din. za podizanje novih odeljenja.

NOVČARSTVO

— Сенат града Данцига решио је ових дана да обустави службу страних дугова. Као разлог за то наводи се опадање саобраћаја у луци, бојкот Данцига од стране Пољске и пасиван трговински биланс са Пољском. У вези са тим решењем „Тће Титез' побија мотивацију сената и тврди да се саобраћај у данцишкој луци повећавао из године у годину, а да је за 6 месеци 1939 достигао рекордну цифру од 8 мил. т. Ако су градске финансије у неповољном стању, узрок томе су непродуктивни расходи на војску и полицију. Немачка штампа пише да је до обуставе плаћања дугова морало доћи, пошто се саобраћај у луци по вредности смањио од 1.476 мил., 1928 на 375 мил. 1938, док се, за исто време, онај у Гдињи услед тарифне политике пољских железница повећао од 138 мил. на 1.183 мил. Због

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

тога је прилив девиза опао. Како се данцишка индустрија сада модернизује мора се повећати увоз, што има за последицу да се још више смањио износ девиза које би Данцишка банка могла да употреби за службу дугова.

— Српска банка у Загребу исплаћиваће у другој половини 1989 у целости све старе улоге по текућем рачуну до 60.000 дин. (у првом полугодишту 50.000) и улоге на штедњу до 30.000. Од оних преко 30.000 исплаћиваће 309, од 35—40.000 20%, од 40—50.000 109/, од 50—100.000 596 и 10% од улога по текућем рачуну преко 60.000 до 100.000 динара. 5

— Белгијска Народна банка снизила је дисковтну стопу за У: на 2/:. Да би појачала извоз индустријских производа, дисконтираће менице, које потичу од продаје белгијске робе иностранству на кредит, по стопи оф а не по 27/29/0. Осим тога даваће банкама предујмове на крат-

"корочне државне записе уз 2) камате, На тај начин

банке ће имати довољно ликвидних средстава,

— Ministar finansija odobrio je dopunski protokol zaključen između naše i bugarske Narodne banke. Narodna banka je ovlašćena da može licima, za čiji račun dolaze nalozi o uplatama na zbirni račun u Sofiji, davati čekove koji će se prodavati na domaćim berzama uvoznicima bugarske robe.

— Nemački koncern AEG (Aligemeine Elektricitšitsgeselschaft) raspisao je zajam od 50 mil. RM. Kamata 5%, kurs 100 i rok 30 godina. :

— Kredit od 30 mil. din., koji je Finansijskim zakonom određen kao pomoć zadružnim savezima, podeljen je i to: Zadružnoj svezi i Gospodarskoi svezi u Ljubljani 12 mil., Zadružnoj matici u Splitu 9 mil. i Savezu srpskih zemljoradničkih žadruga 9 mil. dinara.

— Savez novčanih zavoda u Zagrebu podneo je predlog da naši državljani kad putuju u inostranstvo mogu poneti sobom 5000 din. stranih platežnih sredstava umesto 2000 dosada i da se u vezi s time povisi procenat šalterskih deviza koje banke smeju prodavati u turističke svrhe. Osim toga po njegovom mišljenju trebalo bi stranim turistima dozvoliti 100%/i upotrebu internih dinara za turističke svrhe. Na taj način bi se pojačao dolazak stranaca iz neklirinških zemalja. JAVNE FINANSIJE — Završen je upis zajma za obnovu Slovačke. Upisano je 330 mil. K.

SAOBRAĆAJ

— Загребачки збор намерава да постави телевизијску радио-станицу. Апарати су поручени из Холандије и у августу, приликом јесењег сајма, станица ће радити.

— Pretstavnici naših parobrodskih društava ргеdali su vladi pretstavku u kojoj traže kredit od 170 mil. din. za obnovu trgovačke mornarice.

— Komisija Ministarstva saobraćaja pregledala je radove na pruzi Ustiprača—Foča i konstatovala je da će u toku avgusta biti završeni i pruga će se moći pustiti saObraćaju. — U Zagrebu je osnovano parobrodsko društvo. Dalmacija sa glavnicom od 6,5 mil. din.

— Nedavno je u Bernu (Švajcarska) osnovana zadruga »Švajcarska putnička blagaina« u cilju da organizuje Dputovanje i boravak radnicima, nameštenicima i njihovim pOorodicama. Ona će omogućavati putovanja ne samo grupama nego i pojedincima uz relativno. male troškove. Računa se da će ova ustanova doneti znatne koristi švajcarskom turizmu i povećati posetu jevtinijih slabije posećenih mesta, udaljenih od mondenskih. U osnivanju zadruge učestvovali su гад.