Народно благостање

5, август 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 491

— Пољска влада одобрила је потребну суму девиза за куповину 6000 т. вуне, тиме је обезбеђен нормалан рад у индустрији вуне за 6 месеци.

. — Između naše Uprave državnih monopola i italije skipolien je sporazum po kome се оуа godišnje kupovati 500.000 kg duvana.

— Češko-moravsko ministarstvo trgovine i industrije izveštava da ono ne pravi nikakve smetnje izvozu pamučnog prediva u Jugoslaviju. Izvoznici mogu uvek dobiti dozvolu za izvoz. Dosadašnje smetnje verovatno su posledica pokušaja nekih izvoznika da izbegnu izvršenje ranije preuzetih obaveza, pošto im tada ugovorne cene ne konveniraju.

— Prizad izveštava izvoznike da ugovoreni kontingenat za izvoz svežih šljiva u Nemačku iznosi 160.840 metar. centi Kontingentne liste Prizadove daju pravo na bescarinski uvoz. Pravo na izvoz imaju svi ovlašćeni izvoznici registrovani kod Zavoda za unapređenje spoline tgovine. Za potrebe izvoza predviđena je suma od 200.000 maraka. Cena šljiva je 25 maraka za 100 kg franko jugoslovensko-nemačka granica.

— Talijanska spolina trgovina dala je bolje rezultate od laniskih. Uvoz je iznosio 5129 mil. lira (5.994 mil.) a izvoz 3.897 mil. (4.117 mil.). Trgovinski bilans je pasivan za 1 milizardu lira, dok je lane pasiva bila skoro dvostruko veća. Samo ove cifre imaju relativnu vrednost, pošto njima nije obuhvaćen ratni materijal.

NOVČARSTVO

— U broju 30 o. g. pisali smo o odluci Deviznog odbora pri Narodnoj banci da izvoznici svežeg povrća i Voća, Zaklane živine, šunki, jaja,vina, konzervi od mesa, ribe i voćnih pulpi pri izvozu u neklirinške zemlje mogu 33% vrednosti izvezene robe naplatiti u transfernim dinarima. Ovih dana on je taj procenat snizio na 25% za izvoz izvršen posle 29 VII 0. g., ali je proširio tu povlasticu i na izvoz u Švajcarsku. Ova ie odluka donesena u vezi rešenja ministra finansija o ukidaniu obavezne prodaje izvoznih deviza po zvaničnom kursu.

— U junu 1989 ulozi na štednju kod 29 slovenačkih samoupravnih štedionica porasli su za 7,5 mil. din. na 664,4 mil., oni po tekućem računu za 9,7 mil. na 468,8 mil. Ukupna suma uloga iznosi 1.133,16 mil. din., za 11/5% više nego maja о. 2.

— Naša Narodna banka je rešila da se devizne potvrde za izvoz zobi i ječma mogu u buduće davati samo na osnovu prethodnog odobrenja njene Devizne direkcije.

— Špansko zlato u vrednosti od 8,522.000 funti sterlinga koje je bilo deponovano kod Francuske banke predano je ovih dana Španiji.

— У Немачкој је укинут порез на спекулативне послове кроз 2 године и то само на послове папирима од вредности.

— У Словачкој је пуштен у оптицај ковани новац од 5 к. За прво време предвиђено је да се пусти у оптицај 5 мил, к.

— Влада Манџукуа поошртила је девизне прописе. Од 1 августа путници ће моћи да понесу собом свега 500 јена у готовом и у кредитним писмима, док су до сада могли да понесу 500 у готовом и 1500 у кредитним писмима.

— Kod Državne hipotekarne banke porasli su ulozi na štedniu sa 1.440 mil. krajem maja na 1.512 mil. din. krajem juna. Samostalni fondovi iznosili su 608 mil. prema 592.4 mil. din., razni fondovi 1.776 mil. prema 1736.7 mil., kapitali javnih ustanova 521 mil. prema 511.4 mil., tekući računi Ministarstva finansija 85 mil. prema 21.2 mil., razni tekući računi 1.389.5 mil. prema 1350 mil., založnice i obveznice u opticaju 809 mil. prema 632 mil., avansi i depoi banaka 110.7 mil. prema 295.4 mil., rezervni fond 343.8 mil. prema 342 mil., fondovi za osiguranje i amortizaciju bančinih zgrada 76.1 mil. prema 76,4

mil., penzioni fond 5.8 mil. prema 5,6. mil. i razna pasiva 437.3 mil. prema 365.1 mil. din. Gotovina i blagajnički zapisi Narodne banke iznosili su 542.3 mil. din. prema 526 mil., hipotekarni zaimovi 1.824 mil. prema 1.832 mil., na prireze i prihode 1597 mil. prema 1485.4 mil., vodnim zadrugama nepromenieno 70.2 mil., lombardu 144.7 mil. prema 136.1 ти, menični na hipoteku 75.2 mil. prema 76.2 mil., menični 57.4 mil. prema 59.9 mil., tekući računi Ministarstva finansija 1.011.2 mil. prema 855.3 mil., razni tekući računi 459.1 mil. prema 461.8 mil., hartije od vrednosti 1.174 mil. prema 1.273 mil., vrednosti fondova 318 mil. prema 247.8 mil., nepokretnosti 9267 mil. prema 267.8 mil. i razna aktiva 194.5 mil. prema 60 mil. dinara.

JAVNE FINANSIJE

— Јапанско министарство финансија објавило је преглед емитованих облигација у току последње 2 године. Од 7 јула 1987 до 6 јула 1939 укупно је издано обвезница у вредности од 7,86 милијарди јена. Од тога је 6,30 милијарди утрошено на финансирање рата против Кине, а за покриће дефицита у државном буџету 935 мил. Највећи део преузела је Јапанска банка (5,49 милијарди). До сада је продала 4,49 милијарди и то банкама 2,81 милијрди, осигуравајућим друштвима 226 мил. остатак разним другим организацијама, установама и публици.

— У Лондону расписан је 359) конверзиони зајам Новог Зеланда од 16 мил. фунти стерлинга, по курсу 99 и роком од 6 година. Употребиће се за конверзију или исплату 3/59/о зајма од 17 мил. који доспева 1 јануара 1940. Остатак од 1 мил. фунти даће Нови Зеланд из својих средстава. — Vlađa je odobrila da Banska uprava Dunavske banovine zakliuči zalam kod Državne hipotekarne banke u iznosu od 250 mil. din. za građenje puteva.

POLOŽAJ RADNIKA

— U Nemačkoi velika preduzeća u poslednje vreme stVaraju posebna odelenja za ostarele radnike i svoje invalide. U tim odeljenjima proces proizvodnje prilagođen je fizičkim sposobnostima tih radnika. Na taj način preduzeće u srednioi Nemačkoj zaposlilo je radnike starije od 75 godina. Postoje i radionice za radnike koji su preboleli neku tešku bolest, ali još nisu povratili svoju punu radnu sposobnost.

SAOBRAĆAJ

— Trgovinsko-industriska komora u Banjoj Luci izradila je plan za što bolju saobraćajnu vezu između Banje Luke i Zagreba. Ona traži da se uspostavi direktna veza motornim vozovima koji bi imali vezu sa svim autobuskim linijama Vrbaske banovine i da se zavedu motorni vozovi na pruzi Sarajievo—Jajce, Na taj način bi se omogućio brz i udoban put turistima preko Banja Luke i Sarajeva za more.

— U Pireju, u Grčkoj, održan je sastanak pretstavnika brodovlasnika zemalja Balkanskog sporazuma. Raspravljano je o isključenju međusobne konkurencije, izrađen je plan o saradnji pri saobraćaju između balkanskih zemalja i pri prevozu robe u treće zemlje i o uređenju stalnih linija za određene luke. Izrađeni su predlozi za rešenje navedenih pitanja koji će biti podneseni stalnom međubalkanskom odboru za trgovačku mornaricu, koji će se uskoro sastati.

— Bugarska vlada izradila je plan o povećanju trgovačke flote. Ukupno će se utrošiti 1 milijarda leva kroz 5 godina.

Likvidacioni odbor vicinalne pruge Noskovci—-SlatinaNašice d. d. u likvidaciji isplaćuje akcinarima 800 din. po deonici u ime likvidacione rate. Akcionari treba da prezentiraju svoje deonice da blagajni Bosanske industriske i trgovačke banke u Beogradu. i